RANJENO 11 VOJNIKA: Sukob na granici Tadžikistana i Kirgizije, korišćeni i minobacači

Танјуг

28. 01. 2022. u 07:52

U pucnjavi na granici sa Tadžikistanom ranjeno je 11 kirgistanskih vojnika, javlja Sputnjik Kirgistan, pozivajući se na ministarstvo zdravlja te zemlje.

РАЊЕНО 11 ВОЈНИКА: Сукоб на граници Таџикистана и Киргизије, коришћени и минобацачи

Foto: Printscreen/TV Zvezda

Sukobi na granici Kirgistana i Tadžikistana trajali su nekoliko sati, a primirje je postignuto posle pregovora predstavnika dve zemlje, sinoć oko ponoći po moskovskom vremenu.

Prethodno je granična služba Kirgizije saopštila da je tadžikistanska strana koristila minobacače, a da je do sukoba došlo pošto su građani Tadžikistana blokirali put između pokrajinskog centra Batkena i kirgistanskog sela Isfana.

Graničari sa obe strane uspeli su da odblokiraju put, ali je potom došlo do razmene vatre.

Granica Kirgistana i Tadžikistana povremeno postaje zona sukoba zbog nerazgraničenih delova, gde je nemoguće utvrditi kako ide granica između država.

Krajem aprila prošle godine na tom području došlo je do sukoba stanovnika dve zemlje zbog spora oko prava na vodu, koji je prerastao u oružani sukob vojski dve zemlje.

Tada je poginulo 36 državljana Kirgistana, a oko 200 je povređeno. Tadžikistan je saopštio da je 19 ljudi poginulo, a 87 povređeno.

Više od 300 kuća i infrastrukturnih objekata je uništeno ili spaljeno.
 

BONUS VIDEO: 

DOSIJE: Rat Jermenije i Azerbejdžana - vizuelna rekonstrukcija događaja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

SINIŠA MIHAJLOVIĆ PITAO MAJKU DA LI JE HRVAT ILI SRBIN: Samo jednom me je bilo sramota