DA LI ODGOVOR VAŠINGTONA ZNAČI RAT: Ulog za Ukrajinu je podignut, šta će se sada desiti i kako će Putin reagovati?

M.Đorđević

27. 01. 2022. u 11:46

VAŠINGTON je odbio da da garancije da se NATO neće širiti na istok i, pre svega, da Ukrajina neće biti uključena u alijansu. Šta će se dalje desiti, s obzirom na to da je prošlo više od dva meseca otkako je Vladimir Putin direktno pokrenuo pitanje garancija. Da li to znači da počinje rat?

ДА ЛИ ОДГОВОР ВАШИНГТОНА ЗНАЧИ РАТ: Улог за Украјину је подигнут, шта ће се сада десити и како ће Путин реаговати?

Foto: Tanjug/AP

Počnimo od toga da negativan odgovor Sjedinjenih Država na ruske predloge i zahtev uopšte nije iznenadio Kremlj: niko se nije nadao da će Amerikanci jednostavno odstupiti od Ukrajine, navodi ruski analitičar Petar Akopov za RINA Novosti.

Cilj je bio drugačiji – podizanje uloga, pojačavanje problema borbe za Ukrajinu na novi nivo, mnogo manje prijatan za Zapad u celini (a između nas i atlantista postoji punopravni geopolitički rat za ovaj deo istorijske Rusije). Da li odbijate da nam date čak i privremene garancije neatlantizacije Ukrajine? U redu onda, ne osuđujte nas kasnije.

Sjedinjene Države su iz ovoga zaključile da se Rusija sprema da vojnom silom reši ukrajinsko pitanje. U poslednjih nekoliko meseci optužbe o skorom ruskom napadu postale su masovne. Suočeni smo sa pravim informacionim ratom, što je, zauzvrat, navelo mnoge da poveruju da sam Vašington vodi igru do rata u Ukrajini da bi Rusiji uveli „paklene sankcije” i srušili evropsko-ruske odnose. SAD su navodno spremne da žrtvuju samu Ukrajinu, u smislu, neka Rusi rešavaju sami taj problem.

Entoni Blinken i Sergej Lavrov u Ženevi / Foto AP

Takvo mišljenje nije retko u Rusiji, štaviše. Po tome, u najboljem slučaju za naše protivnike, dobićemo dugotrajni gerilski rat na okupiranoj teritoriji, a u najgorem slučaju bićemo prinuđeni da dugi niz godina trošimo ogromne snage i sredstva na dovođenje Ukrajine u red. A u svakom slučaju, pouzdano i dugo ćemo se svađati sa Evropom, koja u potpunosti ispunjava anglosaksonske interese.

Relevantnost ovakvih teorija može se opovrgnuti tačku po tačku, ili možete jednostavno da se prisetite da Vašington nikada nije ništa predao. Ukrajina je sada jedno od najvažnijih dobara ne za Sjedinjene Države, odnosno za atlantsku nadnacionalnu elitu koja određuje američku politiku. Uz pomoć ukrajinskog pitanja može se istovremeno i obuzdati Rusija i vršiti pritisak na nju, i uticati na evropska pitanja; pa zašto se lišiti tako zgodnog alata. Zarad mogućeg rata Velikorusa i Malorusa? Pa ovo treba sačuvati za kraj, u krajnjoj nuždi, kada nema drugog načina da se iskoristi Ukrajina.

Osim toga, da bi se uvele „paklene sankcije“, nije potreban pravi rat: po želji, mogu se pokrenuti pod bilo kojim drugim izgovorom (u to su se svi uverili poslednjih godina). Ali te želje nema, ali postoji jasan strah od početka rata u Ukrajini. I strah od gubitka Ukrajine ako zaista počne pravi rat. Zato je poslednje što Zapad zanima izazivanje pravog vojnog sukoba.

Foto: Nacgvardія Ukraїni

Zašto huškati Kijev na ozbiljne provokacije protiv Donbasa ako bi odgovor mogao biti gubitak Ukrajine? Rusija bi dobila Ukrajinu, odnosno opet bi po formuli Bžežinskog postala imperija. U svakom slučaju, sankcije nas ne bi slomile, jer se svet promenio čak i u odnosu na 2014. godinu, a one mogu teško da pogode Evropu. Stradala bi i atlantska solidarnost. Evropljani bi bili prinuđeni da se potčine Anglosaksoncima, a dobro znaju da su jednostavno prinuđeni da plaćaju tuđe ambicije. Potpuni prekid američko-ruskih odnosa i prelazak u fazu aktivne konfrontacije širom sveta uticao bi na šanse za realizaciju glavne američke fiks ideje: izgradnje širokog antikineskog fronta. To je već bilo neostvarivo u svetskim razmerama, ali onda bi na to moralo potpuno da se zaboravi.

Ali, i Kijev može da izazove rat, ima li sadašnja vlast šta da izgubi? Ovo je takođe veoma čudna pretpostavka. Ukrajinska elita živi uterivanjem straha pred „ruskom pretnjom“ i unutar zemlje i na Zapadu. Ali uz svu svoju megalomaniju, dobro je svesna da u globalnoj politici nije subjekt, već objekat, odnosno da od nje ništa ne zavisi. Pokrenuti neprijateljstva u Donbasu da bi zadovoljili najtvrđu frakciju među atlantistima? Organizovati malu provokaciju, koja je dovoljna da se nakon uzvratnih akcija optuži Rusija za agresiju? Bez garancija da će se Rusija ograničiti na simetričan odgovor: šta ako bude asimetričan? Pri tome, Kijev ne samo da nema garancije vojne podrške Zapada – sasvim je jasno rečeno da NATO neće priskočiti u pomoć. Da li u Kijevu žive samoubice i idioti? Ima pohlepnih i jadnih lopova, ali definitivno ne samoubica.

Foto AP

Jasno je da je Rusija glavna garancija mira, zato što bratoubilački rat ne odgovara interesima celog ruskog naroda: ni njegovog velikoruskog, ni maloruskog dela. Pre jednog veka doživeli smo građanski rat velikih razmera, a u poslednjih osam godina videli smo njegovo izbijanje u Donbasu. Razlozi su nam jasni: to su posledice raspada SSSR-a i pokušaja da se prekodira, derusifikuje zapadni deo istorijske Rusije, da se od nje izgradi prvo ne-Rusija, a potom anti-Rusija.

Nećemo dozvoliti tako nešto. Jednostavno zato što bi to bila izdaja naših predaka i potomaka, početak kraja ruske civilizacije. Neće biti antiruske Ukrajine, neće doći do atlantizacije Ukrajine: za to će Rusija učiniti sve što je potrebno i moguće, pa čak i više. Sve osim rata između dva dela jednog naroda.

BONUS VIDEO: 

OVO MESTO JE RUSIMA VEOMA VAŽNO: Dokaz neraskidivog prijateljstva na Novom groblju u Beogradu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (2)

SA NJIM JE NEMOGUĆE BITI PRIJATELJ, ALI NISMO NI NEPRIJATELJI: Đoković šokirao svet pričom o Rafi Nadalu