TURSKI NACIONALIZAM ZBLIŽAVA RUSIJU I IRAN: Savez sa Teheranom ne ugrožava nacionalno pamćenje i nacionalni identitet Rusa

Zvanična poseta iranskog predsednika Ibrahima Raisija Moskvi otvara velike mogućnosti za dalji razvoj odnosa dve zemlje, navodi ruski analitičar Petar Makedoncev, koji ističe da je Rusiji Iran veoma potreban.

Foto: Tanjug/AP

Postoji nekoliko faktora koji omogućavaju da se govori o prednostima približavanja Teheranu, navodi Makedoncev.

Prvo, Iran se protivi liberalnom svetskom poretku. Može se kritikovati režim u Teheranu, ali je nemoguće ne priznati da je Iran posle Islamske revolucije 1978-1979 postao protivnik Zapada, a pre svega Sjedinjenih Država.

Drugo, šiitski islam dominira u Iranu, koliko god se oni trudili da dokažu da je islamska revolucija bila muslimanska, a ne šiitska i persijska. Ovaj faktor je posebno važan za Rusiju, gde većinu muslimana čine suniti. Verski ekstremizam, rasprostranjen na Severnom Kavkazu, u regionu Volge i među centralnoazijskim migrantima koji dolaze u Rusiju, povezuje se sa radikalnim pokretima sunizma, uključujući vehabizam. Oni su istorijski netolerantni prema šiitima. Dakle, iranski ajatolasi neće moći svojom voljom da podrže islamiste u Povolžju i na Severnom Kavkazu. S tim u vezi, vredi napomenuti da su Iran i proiranska libanska šiitska grupa Hezbolah 1992-1995 podržavali sunitske Bošnjake u ratu protiv Srba i Hrvata. Uprkos tome, Bošnjaci su više orijentisani na sunitsku Tursku nego na Iran. Odnosno, i Teheran je imao grešaka u spoljnoj politici.

Foto: Tanjug/AP

Treće, u Iranu se, ništa manje nego u Rusiji, plaše turskog nacionalizma. Kao što smo već primetili, uprkos glasnim deklaracijama, iranske vlasti prećutno sprovode politiku persijanizacije nekih turskih naroda. Shodno tome, suprotstavljanje radikalnim krugovima Turske i Azerbejdžana, koji sanjaju da potkopaju Rusiju i Iran uz pomoć turskog nacionalizma, predstavlja veoma uspešnu platformu za zbližavanje Moskve i Teherana. Svakako da iranski ajatolasi neće podržati tatarstanske etnokrate, koji su, zarad Turske i Azerbejdžana, spremni da učestvuju u informacionom ratu protiv Irana.

Četvrto, u ratu u Siriji Rusija i Iran podržavaju jednu stranu – predsednika Bašara el Asada . Naravno, i Moskva i Teheran su konkurenti koji žele da se učvrste u Siriji. Međutim, činjenica da Moskva i Teheran podržavaju jednu stranu u samom ratu dramatično menja situaciju. Poređenja radi: Turska nije samo konkurent Rusiji u borbi za Siriju, već i protivnik, pošto Ankara podržava sirijsku opoziciju i zalaže se za svrgavanje Bašara el Asada.

Peto, uprkos godinama sankcija, Iran je postao ozbiljna sila od koje ceo Bliski istok drhti. U ovom slučaju mislim na prisustvo uticajnih snaga koje su saveznici Irana, pre svega libanski Hezbolah i proiranske šiitske iračke grupe. Ali postoji još strašnija sila - jemenski pokret "Ansar Alah" (Huti). Od marta 2015. Huti, podržani Iranom, uspešno se opiru arapskoj koaliciji koju predvodi Saudijska Arabija. Štaviše, oni periodično granatiraju teritoriju Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Drugim rečima, Teheran zna kako da bukvalno udari na neprijateljsku teritoriju bez upotrebe svojih oružanih snaga.

Ponekad se može naići na mišljenje da navodno Rusija ne treba da ide na zbližavanje sa Iranom jer ajatolasi progone hrišćane i da su uopšte, to ljudi čije su vrednosti veoma daleko od prosečnog stanovnika Rusije. Ovome se može prigovoriti. Pre svega, u Iranu se progone nepravoslavni hrišćani, a ne pravoslavni. Shodno tome, zapadni nepravoslavni hrišćani mogu da vode računa o sebi, posebno da se obrate svojim vladama. Osim toga, ako govorimo konkretno o ruskom pravoslavlju, onda nam niko nije zadao tako strašni udarac kao isti Zapad, posebno Rimokatolička crkva. Da podsetim da Poljaci, Galičani i beloruski Zmagari najviše mrze Ruse. Svi su katolici latinskog ili grčkog obreda. A posle toga će nam biti rečeno da treba da napravimo neprijatelja od Irana zbog heterodoksnih hrišćana?!

Foto: AP Photo/Ebrahim Noroozi/Printscreen/

Konačno, izvesno zbližavanje sa Iranom ne ugrožava nacionalno pamćenje i nacionalni identitet Rusa. Da, Rusija i Iran su se žestoko borili u prošlosti. Međutim, dominacija šiizma u Iranu i odbacivanje turskog nacionalizma od strane Persijanaca znači da približavanje Teheranu neće zahtevati od nas nacional-mazohističke ustupke. Nacional-mazohistički ustupci prisutni su u pokušajima nekih krugova, pod plaštom unapređenja rusko-turskih i rusko-azerbejdžanskih odnosa, da govore gluposti o progresivnom značaju invazije Batu Kana. Rusiji, da negiraju strašnu i razornu prirodu tatarsko-mongolskog jarma, da se stide borbe ruske države sa Kazanskim kanatom, da prećute činjenice o ekonomiji Krimskog kanata, izgrađenoj na odvođenju Slovena u ropstvo , itd. Dakle, za rusku naciju Iran još uvek nije toliko opasan, kao Turska sa svojim destruktivnim ideološkim koktelom turskog nacionalizma, panislamizma i neoosmanizma.

BONUS VIDEO:

Preporučujemo

Svet

0 0

ZAJEDNIČKI MANEVRI RUSIJE, KINE I IRANA: U Indijskom okeanu plovila tri saveznika

21. 01. 2022. u 13:14

Svet

0 0

PUTIN I PREDSEDNIK IRANA: Teheran želi stabilne odnose sa prijateljskom Rusijom

19. 01. 2022. u 16:15

Svet

0 0

USPEŠNA PROBA: Iran testirao svemirsku raketu na čvrsto gorivo

15. 01. 2022. u 12:26

Svet

1 2

ZBOG DUGA BEZ PRAVA GLASA U UN: Crveni karton za osam država uključujući Iran, Siriju, Venecuelu

13. 01. 2022. u 12:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije