OTKRIVEN TAJNI PROLAZ 100 KILOMETARA ISPOD ZEMLJE: Mapiranje zemljotresa rešilo misteriju

Novosti online

23. 12. 2021. u 21:07

TAJNI prolaz na dubini od 100 kilometara ispod zemlje otkriven je mapiranjem zemljotresa u Centralnoj Americi, u blizini Paname.

ОТКРИВЕН ТАЈНИ ПРОЛАЗ 100 КИЛОМЕТАРА ИСПОД ЗЕМЉЕ: Мапирање земљотреса решило мистерију

Foto: Free Images Pixabay

Misterija je otkrivena kada su naučnici pokušali da razreše zašto u Panami ima tako malo aktivnih vulkana, iako se nalazi na Centralnoameričkom vulkanskom luku, gde se Kokos tektonska ploča podvlači pod Severnoameričku, Karipsku i Panamsku tektonsku ploču.

Naučnici su proučavali geohemiju tog regiona, prikupljajući vulkansko stenje, kao i uzorke gasa i tečnosti iz vrelih izvora. Tako su otkrili da se stene iz omotača Zemljinog jezgra iz okoline Galapagoskih ostrva, mogu naći i u blizini Paname, iako ne bi trebalo da budu tu.

Stene iz omotača Zemljinog jezgra „prešle“ 1.600 kilometara

Pošto nije bilo jasnog naučnog odgovora kako su stene „prešle“ više od 1.600 kilometara od Galapagoskih ostrva do Paname, naučnici su se posvetili seizmičkoj slici omotača jezgra, mapirajući uz pomoć talasa zemljotresa šta je ispod površine Zemlje, piše Lajvsajens.

Izračunavanja uz pomoć kompjutera sugerisala su da se u Kokosovoj tektonskoj ploči nalazi do sada neotkriveni prolaz, na dubini od oko 100 kilometara. Upravo taj prolaz mogao bi da bude objašnjenje kako su stene prešle put od 1.600 kilometara i zašto u Panami nema vulkana.

Foto: Free Images Pixabay

Dejvid Bekert sa Vuds instituta za okeanografiju u Masačusetsu, jedan od autora studije objavljene u Zborniku radova nacionalne akademije nauka SAD, kaže da duboko ispod Paname, postoji „prozor“ kroz tektonsku ploču, koji omogućava prolazak materijala iz omotača Zemljinog jezgra.

- On može biti rezultat prirodne, već postojeće pukotine u Kokosovoj tektonskoj ploči, ili može biti rezultat podvlačenja te tektonske ploče pod druge. Tako taj skriveni otvor, koji se geofizičkim procesima povremeno pomera ka središtu Zemlje i tokom te geološke subdukcije omogućava prolazak stena.

Foto: EPA

Panama u središtu vulkanskoj pojasa, a nema vulkana

Inače, geološke subdukcije u tom Zemljinom regionu mogu da izazovu razorne zemljotrese, kakav je bio onaj 2017. godine u meksičkoj provinciji Čijapas. U tom zemljotresu, snage 8,4 stepena Rihterove skale, 98 ljudi je izgubilo život, dok je više od 300 je povređeno, a izazvao je i cunami visine od 1,75 metara.

Bekert kaže da je taj skriveni prolaz ne samo objašnjenje kako materijal iz omotača Zemljinog jezgra prelazi velike razdaljine, već i zašto u Panami nema vulkana. Prema mišljenju naučnika, voda zatvorena u kori tektonskih ploča tokom subdukcije podstiče stvaranje vulkana jer snižava tačku topljenja stena, što dovodi do formiranja magme. Prolaz ispod Paname „preseca“ koru tektonske ploče bogatu vodom, što znači i da je rastopljenoj magmi teže da tuda teče.

Ovaj naučnik objašnjava da anomalije u hemiji omotača Zemljinog jezgra postoje širom sveta, pa će slična istraživanja sprovoditi i drugde, a među prvim tačkama gde će to raditi je Čile.

BONUS VIDEO -KAD SE PRIRODA POIGRA, ČOVEK ZANEMI: Đavolja varoš, redak i svetski poznat, spomenik prirode

(Sputnjik)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

ALTA ZA DEČJE OSMEHE: Paketići doneli radost mališanima iz Doma „Kolevka”