RAMPA ZA PRODOR NATO KA ISTOKU: Vladimir Putin traži garancije da se Severnoatlantska alijansa neće teritorijalno širiti

RUSKI predsednik Vladimir Putin, predložio je juče da se krene u pregovore o postizanju pravnih garancija za neširenje NATO na istok.

Vladimir Putin, Foto AP

On je naglasio da je najvažniji zadatak ruske diplomatije dobijanje pouzdanih i dugoročnih garancija bezbednosti. Moskva će, u dijalogu sa SAD i njihovim saveznicama, insistirati na izradi konkretnog sporazuma koji isključuje svako dalje pomeranje NATO na istok i raspoređenje vojnih sistema u neposrednoj blizini ruskih granica.

Šef Kremlja je predložio da "se s tim u vezi otpočnu razgovori" i posebno naglasio da je "Rusiji potrebna pravna garancija, pošto zapadne kolege ne realizuju usmeno date obaveze koje su preuzele na sebe".

- Ne zahtevamo nikakve posebne uslove, razumemo da svi dogovori treba da uzimaju u obzir interese Rusije i svih evroatlantskih država - zaključio je ruski predsednik.

Ruski MIP ocenjuje da "je iluzija da prisustvo NATO u regionima širom sveta povećava njihovu bezbednost". Alijansa ponovo nastoji da izađe van granica svoje tradicionalne zone odgovornosti i da nametne svoju viziju svetskog poretka drugim regionima, a NATO uvek nudi svojim partnerima "da budu prijatelji protiv nekoga", ocenjuje Ministarstvo.

Kako primer za to navodi se da novi talas geografskog širenja sfere interesa NATO u azijsko-pacifičkom regionu ima otvoreno konfrontacijski karakter. "Alijansa nastoji da ovaj deo sveta pretvori iz prostora saradnje u zonu aktivne geopolitičke konkurencije", saopštio je ruski MIP, dodajući da NATO proglašava i sajber prostor i svemir svojim "domenom operacija" i podriva međunarodne napore ka stvaranju pravno obavezujućih mehanizama za sprečavanje upotrebe ovih sfera u vojne svrhe.

Jens Stoltenberg, Foto AP

Ukrajina, bivša sovjetska republika koja nastoji da se pridruži EU i NATO, glavno je žarište napetosti u odnosima između Rusije i Zapada, a kontakti Kijeva i Moskve na najnižem su nivou u poslednje tri decenije. SAD potpiruju dodatno tenzije, izjavama da će "Moskva platiti visoku cenu za svaku novu vojnu agresiju na Ukrajinu".

Portparolka MIP Marija Zaharova otpužila je juče Kijev da je rasporedio polovinu svojih oružanih snaga, 125.000 vojnika, u Donbasu, zoni sukoba na istoku Ukrajine, gde se vladine snage bore sa separatistima koje podržava Rusija od 2014. godine. Komentarisala je i ponudu turskog predsednika Tajipa Erdogana da Ankara bude posrednik između Rusije i Ukrajine, rekavši da se ona ne odnosi na sukob u Donbasu između ukrajinskih vladinih snaga i separatista koje podržava zvanična Moskva.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da "su Kijevu potrebni direktni razgovori sa Rusijom da bi se okončao rat u istočnom regionu Donbasa protiv snaga koje podržava Moskva". Putin nije protiv ideje o razgovoru sa Zelenskim, ali bi Moskva želela da vidi odgovarajući dnevni red pripremljen za takav sastanak. Rusija optužuje Ukrajinu i SAD za destabilizirajuće ponašanje i odbacuje priče o novom ruskom napadu kao lažne i zapaljive.

Učesnici samita NATO u litvanskom gradu Rigi su, za radnom večerom, analizirali Putinovu poruku o "crvenoj liniji" koju NATO ne sme da pređe. Očigledno da je to ostavilo utisak i da je informacija primljena u punom značenju, da će Moskva reagovati, ukoliko NATO postavi raketne sisteme u Ukrajini.

- NATO ima mnoštvo opcija ako Rusija upotrebi silu protiv Ukrajine, uključujući ekonomske, finansijske i političke mere - poručio je juče generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

- Imamo širok spektar opcija da osiguramo da Rusija bude suočena sa ozbiljnim posledicama ako ponovo upotrebi silu protiv nezavisne suverene ukrajinske nacije.

Podrška NATO teritorijalnom integritetu Ukrajine ostaje nepokolebljiva. Ako Moskva bude koristila silu, platiće visoku cenu kroz sankcije i druge mere.

Američki državni sekretar Entoni Blinken kaže da bi svaka ruska akcija predstavljala pogoršanje koje bi izazvalo veliku zabrinutost Vašingtona. "Formulacija nije ulila sigurnost određenim članicama za koje je činjenica što se sastanak simbolično održavao u Letoniji, zemlji koja se graniči s Rusijom, bila predznak za hitne mere", piše francuski "Mond".

Juče su vođene konsultacije članica Alijanse o mogućim odgovorima, kojima su se pridružili i predstavnici Ukrajine i Gruzije. Američki šef diplomatije kaže da NATO treba da ojača kapacitete odbrane. Pretpostavlja se da to znači jačanje prisustva na istočnom krilu. Ali, direktna konfrontacija nije na dnevnom redu.

- NATO namerava da smiri očekivanja Kijeva podsećanjem da Ukrajina nije članica organizacije i da stoga ne može da računa na sve garancije kolektivne bezbednosti - ističe "Mond", dodajući da je Ukrajini, ipak, najavljena značajna vojna pomoć.

Foto EPA

Zbog svega, više članica je pozvalo na razuman izlazak iz krize, bez dalje eskalacije, koja bi mogla da dovede do pogubnih posledica. Smatraju da je dovoljno što se šalje jedinstvena poruka, ali da ne bi trebalo očekivati ispunjavanje "nerealnih očekivanja".

"Mond" piše da Pariz, čak, poziva na oprez u vezi s analizama o raspoređivanju ruskih snaga. "Postoje pitanja o rizicima i motivima koji stoje iza svega ovoga, ali nemojmo donositi pesimistične zaključke", kaže drugi izvor.

- Izjavu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka o mogućem raspoređivanju ruskog nuklearnog oružja u njegovoj zemlji treba shvatiti kao upozorenje Zapadu - poručio je juče ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.

PUTIN: NAŠE GASNE OBAVEZE STOJE

IZJAVE da je Minsk spreman da zaustavi tranzit ruskog gasa prema Poljskoj ako Varšava zatvori poljsko-belorusku granicu su "stav predsednika Belorusije, suverene i nezavisne države", ocenio je juče portparol Kremlja, Dmitrij Peskov. Vladimir Putin je upoznat sa oštrim odgovorima beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka Evropi, ali očekuje da to neće poremetiti obaveze Rusije prema EU, dodao je Peskov, ističući da "Belorusija i Lukašenko postaju objekti neviđenog pritiska niza zapadnih zemalja, što je agresivno i potpuno neopravdano".

NEPOŽELjNE DIPLOMATE

ZAPOSLENI u američkoj ambasadi koji su u Moskvi više od tri godine, treba da je napuste do kraja januara iduće godine, kaže portparolka ruskog MIP Marija Zaharova. Vašington je naložio da 27 ruskih diplomata napusti SAD, a lane je Stejt department uveo trogodišnje ograničenje službenih putovanja za zaposlene u ruskoj ambasadi u Vašingtonu i generalnim konzulatima Rusije u Njujorku i Hjustonu.

LUKAŠENKO: NOVE PRETNjE

PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko optužio je EU da izaziva humanitarnu krizu na granici i zapretio obustavom tranzita energenata ako Poljska zatvori granice.

EU tvrdi da Minsk izaziva migrantsku krizu zbog petog paketa sankcija prema Belorusiji, koje danas stupaju na snagu. "Belorusi ionako ne idu često u EU. Šta će biti sa protokom iz Rusije i Kine, koji uglavnom ide preko nas?", zapitao je Lukašenko.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije