VISOKA POLITIKA U ATOMIMA: Zapad svim sredstvima blokira ruske i kineske firme u izgradnji nuklearnih centrala
U SEKTORU izgradnje atomskih centrala odavno se vodi propagandni i marketinški rat, ali nikada nije bio tako žestok kao sada.
Isključivo iz političkih razloga, jedan broj evropskih zemalja odustao je od saradnje sa Rusima ali i s Kinezima, najviše pod pritiskom SAD i Brisela. Mada su uslovi koji ruski "Rosatom" nudi zemljama zainteresovanim za gradnju novih reaktora daleko najpovoljniji na svetskom tržištu, od sklapanja ugovora već su odustali mnogi: Česi, Bugari, Litvanci...
Rusi su svesni da zapadne zemlje žele da ih istisnu kako bi njihovo mesto zauzele američke, francuske i druge zapadne kompanije. To se dogodilo i u Češkoj, kad je izbačen "Rosatom", a na tenderu za novi atomski reaktor na centrali "Dukovani" u Zapadnoj Moravskoj su ostali "Vestinghaus" (SAD), zatim "Areva" i EDF (Francuska) i južnokorejska firma KHNP. Amerikanci predlažu da se napravi reaktor AP1000, kakve su oni pravili za potrebe SAD, ali ih u Evropi nerado kupuju. Francuska nudi reaktor ERP-1600. Obe te ponude su znatno skuplje od ruske, a gradnja bi bila duža. Korejci nude jeftiniji reaktor, APR-1400, ali je problem što takvih postrojenja nema mnogo.
Do nedavnog skandala i proterivanja diplomata, Česi su davali prednost ponudi koju je napravio "Rosatom". Osim što bi napravili reaktor VVER-1200, Rusi su bili spremni da utiliziraju potrošeno atomsko gorivo. Velika prednost "Rosatoma" je što nudi svoje reaktore uz povoljni državni kredit, ali ni to nije dovoljno za one koji su "pod čizmom" Amerike i EU. Česi nisu dozvolili ni da Kinezi učestvuju u tenderu. Taj potez u Pragu su objasnili time da su im to sugerisale zapadne tajne službe jer bi tobože kasnije zavisili od kineskih tehnologija. Rusima su bili poručili da mogu da učestvuju samo kao podizvođači. To je takođe bila sugestija zapadnih službi.
"Rosatom" je doživeo sličnu sudbinu na atomskoj centrali "Belene" u Bugarskoj. Rusi su se pripremili za gradnju, ali je rukovodstvo u Sofiji neočekivano odustalo jer su im to sugerisali u Vašingtonu i Briselu. To odustajanje od ugovora koštalo je Bugare 600 miliona evra. Litvanija je 2009. godina posle pritiska iz Brisela zaustavila rad Ignalinske atomske centrale, mada je ona mogla da se koristi do 2032. Zbog tog prestanka rada pribaltičke zemlje imaju deficit struje.
Na drugoj strani Turska, kao jedna od najvažnijih članica NATO, ali i Mađarska i Finska, žele da im upravo Rusija, koja nudi najpovoljnije uslove, gradi nova postrojenja.
Za vreme nedavnog boravka u Sočiju, predsednik Turske Redžep Erdogan je svom domaćinu Vladimiru Putinu kazao da je zainteresovan za to da Rusija napravi još osam atomskih reaktora u Turskoj. Sada Rusi i Turci zajedno prave atomsku centralu "Akuju" sa četiri reaktora u provinciji Mersin, a planiraju da naprave još dve atomske centrale. Rusija kreditira gradnju atomske centrale "Akuja", a vrednost investicije je oko 20 milijardi dolara.
Mađari su se 2014. dogovorili sa Rusima da prave peti i šesti reaktor na atomskoj centrali "Pakš" jer "Rosatom" gradi najpovoljnije i po svim međunarodnim standardima.
Isto je i sa finskom centralom "Hanhikvili-1". Obe te centrale će proizvoditi struju za potrebe svojih država a ne za izvoz, pa ih niko i ne može ucenjivati da kupuju daleko skuplje reaktore.
Ukrajina za potkusurivanje
ZA vreme nedavnog boravka predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog u SAD, potpisan je memorandum o namerama da zajedno sa Westinghouse Electric grade četiri reaktora na Hmeljnickoj atomskoj centrali. Kasnije bi se napravila još četiri reaktora. Vrednost tog projekta je 30 milijardi dolara. Međutim, stručnjaci tvrde da nije realno da se za ovaj novac naprave pomenuti reaktori i da je u pitanju samo obična propaganda.
Saradnja
RUSI i Kinezi sada grade sedmi i osmi reaktor na Tajvanskoj atomskoj centrali, kao i treći i četvrti u atomskoj centrali Sjudapu. Politička rukovodstva ocenjuju da je gradnja atomskih elektrana dokaz odlične saradnje dve susedne zemlje. Planira se da ti novi reaktori budu pušteni u rad 2026. i 2028. godine.
Preporučujemo
NADALI SU SE VETRU, A VETRA NIJE BILO: Kremlj o energetskoj krizi Zapada
17. 10. 2021. u 14:15
BIVŠI UKRAJINSKI PREMIJER: Sadašnja vlast kriva što nije kupovala gas na vreme
17. 10. 2021. u 00:00
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (2)