POSLE "BREGZITA", "POLEGZIT" TRESE BRISEL: Odluka Poljske da proglasi primat nacionalnih zakona uzdrmala ustrojstvo i sam temelj EU

SLEDI li posle "bregzita" i "polegzit"? Razmimoilaženje između Varšave i Brisela godinama je već sve izraženije, a najnovija epizoda ozbiljno je uzdrmala temelje zajedništva.

ПОСЛЕ БРЕГЗИТА, ПОЛЕГЗИТ ТРЕСЕ БРИСЕЛ: Одлука Пољске да прогласи примат националних закона уздрмала устројство и сам темељ ЕУ

Foto AP

Posle zvaničnog zaključka Ustavnog suda Poljske da određeni članovi evropskih sporazuma nisu u saglasnosti s poljskim ustavom, praktično je utvrđen primat nacionalnih zakona nad evropskim. To je izazvalo pravi potres u Briselu, jer je time prvi put doveden u pitanje jedan od stubova evropskog ustrojstva.

Imajući u vidu stalne napetosti između Poljske i EU, ovakav splet malo koga je iznenadio. Štaviše, u političkim krugovima u Briselu se ističe da se ovako nešto i očekivalo.

Neslaganja su počela dolaskom na vlast stranke Pravo i pravda 2015. godine, a sve se zateglo ubrzo, zbog poljske reforme pravosuđa koju je osporavala EU. Brisel je u tome video ugrožavanje nezavisnosti sudstva, a Varšava mešanje u unutrašnje stvari suverene zemlje. Ređali su se, zatim, različiti stavovi oko migranata, prava LGBT populacije, odnosa prema medijima, slobodi štampe... Pokrenute su i procedure sankcionisanja. Ustavni sud je ovako Briselu poslao poruku da konačno pusti Varšavu da suvereno vodi računa o svojim građanima. Sve je započelo pre nekoliko meseci, tako što je premijer Moravjecki zatražio procenu Ustavnog suda.

Odmah su stigle reakcije iz Brisela i najuticajnijih evropskih prestonica. Nemački šef diplomatije Hajko Mas je pozvao Poljsku da potpuno poštuje zajednička evropska pravila. Francuski državni sekretar za evropske poslove Kleman Bon je poručio da je odluka Ustavnog suda "napad na EU". Predsednica EK Ursula fon der Lajen je naglasila da je duboko zabrinuta i poručila da će učiniti da se poštuju osnivački principi EU. Iz Brisela su najavili da će koristiti sva raspoloživa sredstva da bi odbranili primat evropskog prava. Prete novim sankcijama.

Poljska je već ozbiljno pritisnuta, jer joj ne stiže zbirnih 57 miliona evra kao deo pripadajuće pomoći za obnovu posle izlaska iz krize. To predstavlja čak 10 odsto poljskog BDP-a.

Posle svega, postavlja se pitanje da li je moguć "polegzit", u kome neki odluku Ustavnog suda Poljske vide kao prvi čin.

Pravno gledano, u evropskim osnovačkim dokumentima ne postoji mogućunost da se neka od članica isključi. Poljska eventualno može da bude kažnjena zbog nepoštovanja osnovnih vrednosti, što je procedura koja je u toku, i čime bi joj eventualno, na određeno vreme, bilo onemogućeno glasanje u najvišim telima Unije. Ali, za to je potrebna jednoglasna odluka ostalih članica, a teško je zamisliti da bi neke zemlje, poput, recimo, Mađarske, mogle da daju glas za tako nešto.

Ostaje i mogućnost da Poljska sama zatraži istupanje. Ali i to je veoma malo verovatno. Premijer Moravjecki je sam izjavio da je Poljskoj mesto u evropskoj porodici naroda. Građani ove zemlje čak više od 80 odsto podržavaju ostanak u EU. To samo govori da je ćorsokak na pomolu.

DESNIČARI PODRŽAVAJU VARŠAVU

I DOK Brisel preti novim sankcijama, evropska desnica se raduje odluci iz Varšave. Francuska krajnja desničarka Marin le Pen je već poručila da će, ako dođe na vlast, takođe ustanoviti primat nacionalnog zakonodavstva nad evropskim. Čak je i kandidat klasične desnice Gzavije Bertran istakao da bi u ustav uneo mehanizam zaštite viših interesa Francuske.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta