KAKAV HAOS DONOSI ZIMA: Evropa već drhti ali zbog Amerike, ne zbog Putina

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

07. 10. 2021. u 21:31

DOK je dobar deo Evrope letos branio EU od ruskog gasa istom snagom kakvom su Nemci svojevremeno branili Rajhstag od Sovjeta, Putin je zaustavio vetar i ugasio sunce! Zato danas pola Evrope – drhti!

КАКАВ ХАОС ДОНОСИ ЗИМА: Европа већ дрхти али због Америке, не због Путина

Arhiva

To je zaključak koji se može izvesti ako se makar letimično baci pogled na zapadne medije i izjave zvaničnika zemalja kojima preti smrzavanje jer nisu na vreme obezbedili gas za zimu. Cena gasa na berzi je otišla nebu pod oblake. Neverovatnih 2000 dolara za hiljadu kubnih metara ukazuju ne samo na nedostatak plavog goriva na tržištu, nego i na moguće spekulacije. Ali zainteresovani to ne vide, oni, uprkos tome što Rusija sve svoje obaveze redovno ispunjava, a za poslednjih pola godine je poslala u Evropu 28,52 posto više gasa nego za isti period prošle, od Rusije traže još, a Putina optužuju da je veštački izazvao krizu, kako bi na njoj zaradio.

DA LI JE ZA SVE KRIV PUTIN

A stvar je prilično jednostavna – haos je počeo kad su američki prodavci tečnog prirodnog gasa u periodu 2018–2019. godine nagrnuli na evropska tržišta kako bi sa njih istisnuli Rusiju. Proizvodnju su odjednom povećali za 100 milijardi. Sve do jeseni 2018. izvoz gasa iz SAD u Evropu bio je na nivou statističke greške. Međutim, u septembru iste godine uporni Donald Tramp je bukvalno primorao tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da da zeleno svetlo isporukama, dajući izvoznicima povlastice bez presedana. Evropa počinje da gradi podzemna skladišta gasa, a neke zemlje se odriču ruskog, u korist američkog gasa.

Obim isporuka koji je u junu iznosio mizernih 250 miliona već do decembra je skočio na milijardu i po. Baš u tom periodu je naišao talas vesti u domaćim i stranim medijima u kojima su svi mogući eksperti i analitičari predviđali „Severnom toku 2“ i ruskom izvozu generalno – neslavan kraj.

U tom momentu se činilo da će sve baš tako i biti. Tačno godinu dana kasnije, u decembru 2019. godine, izvoz tečnog prirodnog gasa proizvedenog u Americi dostigao je istorijski maksimum, prešavši cifru od tri milijarde kubnih metara.

Američki prevoznici gasa jurili su preko okeana, puneći terminale po svetu. Glavne zemlje koje su dobile američke energetske garancije postale su Velika Britanija, Španija, Poljska i Portugalija. Ovde je važno naglasiti da se radi samo o tečnom prirodnom gasu, a ne celokupnoj potrošnji gasa u Evropskoj uniji.

CVRČAK I MRAV

Evropa je za to vreme, kao u basni o cvrčku i mravu, pevala ode zelenoj energiji, ugasila veliki broj atomskih elektrana, uvela takse na korišćenje uglja i samim tim ga gotovo eliminisala iz upotrebe.

I, kao po Marfijevom zakonu, kad se cvrčak probudio, video je da nije bilo dovoljno vetra za vetrenjače, ni dovoljno solarnih panela da „uhvate“ sunce! Gasni rezervoari bili su prazni ili poluprazni, a sav američki gas je već bio poslat u azijsko-pacifički region koji je uvek premija. Cene prirodnog gasa su tamo podrazumevano veće, a potrebe ogromne. Kada je prosečna cena za hiljadu kubnih metara u Evropi bila oko 320 dolara, u azijsko-pacifičkom regionu je iznosila 700.

Oni koji su verovali u zelenu energiju i koji nisu želeli da se „Rusija bogati od njihovog novca“, pa nisu kao što je uobičajeno, na početku godine rezervisali od „Gasproma“ potrebnu količinu gasa, sad su pojurili na berzu gasa, koja se tokom godine obično koristi samo ako neka zemlja potroši više gasa nego što je planirala, pa tu količinu treba da dokupi. Ovog puta je bilo potrebno mnogo, slobodnog gasa nema jer je i Rusija svoje viškove prodala Aziji. Potražnja je višestruko nadmašila potražnju i nastao je opšti haos!

ZELENA ENERGIJA STABILNIJA, ALI JE NEMA

Ursula fon der Lajen ipak i dalje uporno objašnjava da je cena zelene energija stabilnija, što je, ako se gleda ovogodišnje iskustvo, tačno. Ima samo jedan mali problem – te energije nema, pa ni cena nije mogla da poraste.

Pa ipak, nije sve baš tako crno, kao što se nekome učinilo. Dok je cvrčak pevao, vredni mrav je radio – „Turski tok“ je počeo da snabdeva gasom, Srbiju, Mađarsku i Hrvatsku, „Severni tok 2“ je izgrađen i cevi se već pune gasom. Potrebno je samo da Evropska komisija da dozvolu za eksploataciju. Koliko će to brzo uraditi, zavisi samo od EU, koja opet ima izbor – ili će da gleda u nebo i moli se Bogu da pošalje vetar i sunce (a sve u nadi da ga Putin opet neće zaustaviti) ili da se pomiri s tim da je požurila s modernizacijom i da kupi gas i ugreje svoje stanovništvo, a pogotovu da ne gasi fabrike. Zdrav razum govori šta će biti.

Ovih dana Vladimir Putin je ponudio još jedno rešenje – Rusija je spremna da pomogne stabilizaciju tržišta tako što će izneti na berzu u Peterburgu, potrebne količine gasa. Čim se poveća ponuda, pašće i cene, i Evropa će moći da odahne.

I opet smo na početku, Amerika je četiri godine terala, ponekad pretila, ponekad i ucenjivala, Evropu da se odrekne ruskog gasa, da bi je danas, ponovo, prepustila– „Gaspromu“.

rs.sputniknews.com

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!