ULTIMATUM BAJDENU PRED GODIŠNJICU NAPADA: Otkrijte istinu o 11. septembru, 25.000 stranica još pod velom tajne

TVRDNjE da administracija nekadašnjeg republikanskog predsednika Džordža Buša posle najvećeg napada na SAD, 11. septembra 2001. godine, krije istinu o napadima Al kaide u interesu nafte i saudijske porodice, eskalirali su, 20 godina kasnije, do ultimatuma 1.800 članova porodica nastradalih Amerikanaca demokratskom šefu Bele kuće Džozefu Bajdenu.

Foto AP

Poručili su mu da nije dobrodošao na ceremoniju obeležavanja napada ako do 11. septembra ne skine oznaku tajnosti sa dokaza o umešanosti saudijske porodice u jedan od najbolnijih momenata američke istorije.

Izložen pritisku, šef Bele kuće je najavio objavljivanje dela poverljivih dokumenata, ali porodice su i dalje skeptične da li će oni da otkriju pozadinu napada u kome je stradalo blizu 3.000 ljudi, iz 90 zemalja, među kojima je i naš sunarodnik.

Mesec dana uoči obeležavanja 20. godišnjice napada, američke porodice dovele su tako do usijanja pritisak na predsednika države, nezadovoljni što su apeli na njegova tri prethodnika okončani opravdanjima da dokumenta treba da ostanu poverljiva radi zaštite nacionalne bezbednosti. Sada se prvi put jedan šef Bele kuće, obično naviknut da on postavlja ultimatume, suočio sa zahtevom iz sopstvenog naroda da otkrije istinu o ulozi američkog bliskoistočnog strateškog saveznika u napadu na SAD.

OZNAKE tajnosti na dokumentima ne samo da su izazvali negodovanje Amerikanaca, već su izrodile teorije zavere. Najdrastičnije su uperene protiv vlade SAD tvrdnjom da je namerno dopustila zaveru 11. septembra, a da Kule bliznakinje u Njujorku nisu srušene otetim avionima, već "kontrolisanim rušenjem". Druga je da Pentagon nije ciljan domaćim "letom 77", već američkom krstarećom raketom. Teorija o ulozi saudijske kraljevske porodice u napadu izvedenom sa četiri oteta aviona na Njujork, Vašington i Pensilvaniju dobija na zamahu.

Čak 15 od 19 napadača 11. septembra bili su saudijski državljani. "Mozgom" operacije smatra se Osama bin Laden, rođen u Saudijskoj Arabiji, u porodici građevinara koja se obogatila zbog bliskosti sa kraljevskom familijom u Rijadu.

Vlada u Rijadu, međutim, uvek je negirala bilo kakvu umešanost u napad. Vašington, s druge strane, nazivao je saudijsku kraljevinu strateškim partnerom zbog proizvodnje nafte, regionalne protivteže Iranu i saradnje u borbi protiv terorizma.

Izveštaj komisije koja je ispitivala okolnosti napada 11. septembra postao je 2004. godine američki bestseler. No, u njemu je otkriveno da su dobrotvorne organizacije koje je finansirala saudijska vlada podržale terorističke napade, ali da one nisu prijavile dokaze o direktnom finansiranju od vlade. Tako je zaključeno da nema dokaza da su saudijska vlada ili visoki saudijski zvaničnici finansirali Al kaidu.

FBI je posle napada 15 godina istraživao slučaj, ali je sve to vreme saudijska vlada u SAD uživala široki imunitet i 25.000 stranica materijala je ostalo obavijeno velom tajne. Trebalo je da prođe mnogo vremena da na svetlost dana izađe sumnja da je saudijska obaveštajna služba pomagala otmičarima aviona pri dolasku u SAD.

PREDSEDNIK Barak Obama, čiji je Bajden bio potpredsednik, pokušao je i 2016. godine da vetom zadrži status imuniteta za Saudijsku Arabiju, ali Kongres ga je nadglasao. Tužba protiv Saudijske Arabije, međutim, nije pokrenuta ni kada je "Njujork post" 2017. godine pisao da je Rijad, dve godine pre napada, platio dvojici saudijskih državljana koji su kao studenti živeli u SAD da lete iz Feniksa u Vašington, što je bila "proba" potonjeg napada.

Na osnovu dokumenata FBI navedeno je da su navodni studenti u stvari bili članovi "kraljevske mreže agenata" u SAD, obučeni u Avganistanu sa nizom drugih operativaca Al kaide, koji su učestvovali u napadima. U novembru 1999. godine ukrcali su se na let "Amerken vest" za Vašington, koji je, navodno, platila saudijska ambasada. Tokom letova su nekoliko puta pokušali da uđu u pilotsku kabinu, kako bi testirali bezbednost pre 11. septembra. Piloti su hitno sleteli u Ohajo, jer su ih "uznemiravali saudijski putnici i njihovo agresivno ponašanje".

Tek 2018. godine sudija Okružnog suda južnog okruga Njujorka dopustio je tužbu protiv saudijske vlade kojom porodice žrtava traže i višemilionsku odštetu. Dokazi podneti u tužbi otkrivali su tada i zvanično da je vlada u Rijadu finansirala letove u SAD radi istraživanja bezbednosnih slabosti u Americi. U tužbi se navodi da je vlada finansirala i dve osobe koje su stjuardesama postavljale tehnička pitanja i pokušale da uđu u pilotsku kabinu domaćeg leta u SAD, zbog čega je avion morao hitno da sleti. Pojedince je ispitivao FBI, ali kasnije su pušteni.

PROŠLE su, međutim, još dve godine pre nego što je američki sudija Sara Netburn 11. septembra 2020. godine naredila dvojici članova kraljevske porodice Saudijske Arabije, uključujući princa Bandara bin Sultana, da odgovore na pitanja postavljena u tužbi. Porodice žrtava su to nazvale prekretnicom u dugotrajnoj tužbi u kojoj tvrde da su agenti Saudijske Arabije svesno podržavali Al kaidu i njenog vođu Osamu bin Ladena, pre nego što su oteli i usmerili avione na američke ciljeve.

Dugotrajni spor pokrenut tužbom protiv Saudijske Arabije značajno je, navodno, napredovao ove godine ispitivanjem bivših saudijskih zvaničnika, ali su te izjave, ponovo, nedostupne javnosti. SAD su opet oglasile tajnim niz dokumenata jer su "previše osetljivi" da bi bili objavljeni. Ministarstvo pravde saopštava da je FBI nedavno završio istragu u kojoj su predmet ispitivanja bili pojedini otmičari aviona i potencijalni učesnici napada, ali ponovo ništa nije navedeno o zaključcima istrage.

Sada je FBI najavio da će "identifikovati dodatne informacije prikladne za obelodanjivanje", dok se u Kongresu razmatra zakon koji bi naterao obaveštajne agencije i Ministarstvo pravde da najzad otkriju tajne o napadu.

SEDAM DECENIJA STRATEŠKOG SAVEZA

* OVE godine navršava se 70 godina Sporazuma o uzajamnoj pomoći u odbrani između Rijada i Vašingtona. Uprkos razlikama između ultrakonzervativne islamske apsolutne monarhije i sekularne republike, dve zemlje su strateški saveznici.

* OD Drugog svetskog rata su saveznici u suprotstavljanju komunizmu, protiv Sovjeta u Avganistanu, proterivanju Iraka iz Kuvajta 1991. godine i posebno podršci stabilnim cenama nafte, te nesmetanom prolasku crnog zlata u Persijskom zalivu. Nisu se slagali oko države Izrael, invazije na Irak 2003, i onoga što mnogi u SAD vide kao poguban uticaj Saudijske Arabije posle napada 11. septembra.

* UBISTVO saudijskog disidenta i novinara "Vašington posta" Džamala Kašogija 2018. godine u saudijskom konzulatu u Turskoj izazvalo je raskol. SAD su sankcionisale neke saudijske državljane, a američke obaveštajne agencije su zaključile da je ubistvo izvršeno po nalogu Mohameda bin Salmana, prestolonaslednika Saudijske Arabije.

* SAD su, međutim, bile uvek spremne da zanemare mnoge kontroverze kraljevstva, od vehabizma i ljudskih prava, pa do navodnog terorizma koji sponzoriše država, sve dok su održavali proizvodnju nafte i podržavali američka pitanja nacionalne bezbednosti. Bum nafte iz škriljaca učinio je američku ekonomiju manje zavisnom od saudijske nafte, ali prodaja oružja Saudijskoj Arabiji i dalje je vrlo važna u američkom izvozu.

VAŠINGTON UPOZORAVA NA NOVE NAPADE

MINISTARSTVO za unutrašnju bezbednost SAD upozorilo je da predstojeća 20. godišnjica napada 11. septembra, kao i pojedini verski praznici, mogu da podstaknu napade ekstremista. Nisu, međutim, navedene konkretne pretnje, ali je upozoreno na povišen rizik od napada.

DECENIJA OD UBISTVA BIN LADENA

NAPETOST koja se zbog ultimatuma nadvila nad Belu kuću uoči 20. godišnjice obeležavanja terorističkih napada na SAD, daleko je od "trijumfalnog" raspoloženja kakvo je vladalo pre decenije, kada su američki specijalci u Pakistanu likvidirali "mozak" operacije i vođu militantne islamističke organizacije Al kaide Osamu bin Ladena. Tada je sadašnji predsednik SAD Džozef Bajden bio potpredsednik u administraciji Baraka Obame i jedan od onih koji su, kao i aktuelni šef diplomatije Entoni Blinken, iz "krizne" sobe Bele kuće uživo pratili likvidaciju nekadašnjeg saudijskog multimilionera, čija je porodica bliska kraljevskoj porodici u Rijadu.

Bin Laden je razgranao svetom mrežu "boraca" Al kaide, koja je sezala i do Bosne i Hercegovine i južne srpske pokrajine. Kako su posle njegove likvidacije pokazali dokumenti zaplenjenog kompjutera, Bin Laden je 1998. godine regrutovao "borce" Al kaide koji su se borili i u OVK na KiM. Zbog napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji, iste te godine postao je najtraženiji terorista FBI.

Preporučujemo

Politika

2 14

BAJDEN ŠALjE HILjADE AVGANISTANACA NA KiM: SAD ponudile Prištini ustupke za zaštitu bivših saradnika

14. 08. 2021. u 00:54

Svet

1 0

ZELENSKI SA "VIZIJOM" PRED BAJDENA: Velika očekivanja Kijeva od posete ukrajinskog lidera Beloj kući

13. 08. 2021. u 10:00

Svet

2 3

KAKO JE UHVAĆEN OSAMA BIN LADEN: Sa ženama i decom krio se u kući-tvrđavi, nisu nigde izlazili, ali ga je odao veš na žici

07. 08. 2021. u 23:59

Svet

0 1

SKANDAL TRESE BELU KUĆU: Otkrivena veza Bajdenove savetnice i Izraelaca koji prave softver za špijuniranje po svetu

19. 07. 2021. u 19:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije