IMAJU BOGATSTVO VREDNO 20 MILIJARDI EVRA I NE ŽELE GA: Češkoj litijum važniji, zlato čeka buduće generacije (FOTO)

Tatjana Marković

16. 07. 2021. u 20:24

POD zemljom Češke leži zlato u vredno barem 20 milijardi evra. Ali ono se ne vadi jer bi to uništilo okruženje. I jer se trenutno ne isplati - za razliku od litijuma.

ИМАЈУ БОГАТСТВО ВРЕДНО 20 МИЛИЈАРДИ ЕВРА И НЕ ЖЕЛЕ ГА: Чешкој литијум важнији, злато чека будуће генерације (ФОТО)

Foto: Printskrin Jutjub

Mesto Jilove kod Praga je slikovito mestašce s jedva 5.000 stanovnika, ali je prepuno istorijskih spomenika. Danas je područje uz rijeku Sazavu, jednu od pritoka Vltave, omiljeno odmaralište stanovnika nedalekog Praga.

Ali u 14. veku je Jilova bilo jedan od najvažnijih gradova Češkog kraljevstva. Onda je imao 10.000 stanovnika - a treba znati da je i Prag u to doba imao samo oko 40 hiljada ljudi. Jer u doba vladavine Karla IV. (1355. - 1378.) je upravo to mesto bilo najvažniji izvor zlata čitavog njegovog carstva.

- Veliki deo grada Praga je zapravo podignut zlatom iz ovog mesta, između ostalih i neke zgrade Karlovog univerziteta koje stoje još i danas - objašnjava Šarka Jurinova, direktorka regionalnog muzeja Jilove.

Taj muzej je najvećim delom posvećen vađenju zlata u tom mestu.

Foto: Printskrin Jutjub

Zlato koje nađete - vaše je

- Mi smo verovatno jedini muzej iz kog, uz ulaznicu, možete da ponesete i zlato kojeg sami isperete - smeje se Jurinova dok pokazuje izvor u dvorištu. Na dnu je pesak iz kojeg posetioci sami mogu naći zrnca pravog zlata - a šta nađu, njihovo je.

Muzejski geolog Jan Van kaže da pod gradom i oko njega još leži oko sedam tona zlata.

- Prinos pojedinih kopova je bio oko četiri grama zlata po toni rude, što je zapravo još isplativo. Ali eksploatacija je prekinuta 1968. iz drugih razloga - objašnjava ovaj geolog. - Problem je što su Jilove u području idealnom za odmor. A problem je i što bi količina nađenog zlata bila minimalna ako se ne koristi otrovni cijanid. Jer zlato iz stena obično se "ispira" agresivnom hemikalijom - alonda je veliki problem gde s tom otrovnom šljakom.

Foto: Printskrin Jutjub

 

Neki još pokušavaju da pronađu zlato

Ipak, u Jilovima još ima stanovnika koji žale za prošlom vremenima.

- Onda smo mogli da kupujemo češko zlato umesto da ga uvozimo iz Južnoafričke Republike - žali se jedna penzionerka.

Ali rudarska tradicija tog mesta se nastavlja i decenuijama po zatvaranju rudnika.

- Kad smo 2018. obeležavali pola veka kraja vađenja zlata, tu je došlo nekoliko rudara iz tog doba - kaže Sara Jurinova pred rudarskim kolicima izloženim u muzeju.

Na kolicima stoji objašnjenje kako je ruda u tim kolicima otprilike dovoljna za jednu burmu. Ali ne samo zlatna prašina, u prošlosti se u zemlji pod Jilovom znao naći i grumen zlata - Amerikanci će reći nugget - ozbiljne veličine i po nekoliko kilograma težak. Jedan primerak veličine lopte za rukomet je i u muzeju. Mada muzej organizuje posete u više nekadašnjih rudarskih okna, danas niko ozbiljno ne razmišlja o ponovnom vađenju zlata.

- Ali na pritokama Sazave uvek netko ponovo pokušava u tamošnjem pesku da pronađe zlato - kaže direktorkaa muzeja.

Foto: Printskrin Jutjub

Nova studija isplativosti

I u drugim mestima u Češkoj ima zlata. Procena govori o čak 400 tona koje se još nalaze pod zemljom. Po trenutnoj vrednosti ovog plemenitog metala, to je oko 20 milijardi eura i nakon pada komunizma je bilo "preduzetnika" koji su imali planova s tim rudnim bogatstvom.

Ali kao po pravilu ilu država nije bila zainteresovana, ili je lokalno stanovništvo bilo odlučno protiv eksploatacije.

Ipak, prošle godine je državna rudarska kompanija Diamo pokrenula istraživanje isplativosti ponovnog otvaranja zlatnog rudnika u Zlate Hory na severu Češke.

- Geološka istraživanja će trajati tri godine i njihovi rezultati će poslužiti za odluku o uslovima eksploatacije nalazišta zlata u blizini Zlate Hory - kaže Ludvik Kaspar, direktor kompanije Diamo .

- To istraživanje trebalo bi češkoj vladi da da aktualne informacije o mogućnosti eksploatacije nalazišta i tehnologiji koja je potrebna - kaže i pr češkog ministarstva za industriju i trgovinu, Stepanka Filipova. - I tamo se procenjuje koliko je još tona zlata pod zemljom.

Zlatne poluge

Vađenje zlata na "čisti" način - se ne isplati

I češki predsednik Miloš Zeman se zalaže za ponovnu eksploataciju domaćeg zlata. Ideja je da se ruda iz Zlate Hory "izvozi" u inostranstvo, gde bi se završio najprljaviji deo procesa, njeno hemijsko razdvajanje od ostalog materijala. Jer, to je osnovni uslov koji postavlja ministar za zaštitu sredine Ričard Brabek.

- Za nas je apsolutno nezamislivo i neprihvatljivo da se zlato vadi hemijskom obradom - rekao je ministar. -Jedina alternativa je dubok kop, ali se zapravo nadam da će zlato kao blago naše zemlje deceniujama ostati sakriveno pod zemljom.

Češki ekonomista Lukas Kovanda razlog za oklevanje ne vidi u čuvanju prirode ili prepuštanju rude budućim naraštajima, već u trenutnoj svetskoj ceni zlata.

- Eksploatacija zlata u Češkoj još nije isplativa, tako da niko ne žuri ponovno da pokrene vađenje. Da je drugačije, u Češkoj bi se već odavno opet vadilo zlato."

Foto: Printskrin Jutjub

 

Litijum za baterije električnih automobila važniji od nakita...

Jer, Češka nema nii najmanje obzira u otvaranju rudnika - ako se to isplati. Proteklih godina je kod Cinoveca, na granici prema Nemačkoj, otkrivenoo značajno nalazište "belog zlata" našeg doba - litijuma. Nešto više od polovine od oko 140.000 tona tog alkalnog metala se nalazi na češkoj, ostalo je na nemačkoj strani.

Delom državni koncern CEZ je već dobio koncesiju za češko nalazište i PR koncerna Roman Gazdik kaže kako eksploatacija treba da počne 2025. godine.

Inačeo u gorjima Češke se nalazi oko četiri posto svetskog litijuma. A danas očito više nije važan nakit, koliko baterije za električne automobile za koje je litijum neophodna sirovina.

Foto: B. Dabić

(Dojče vele)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

OPASNOSTI SU SVE VEĆE Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik