Svet

NOVOSTI ISTRAŽUJU: Amerikanci hvalili samo slabe Ruse, svi susreti sovjetskih, zatim i ruskih, sa američkim liderima

Branko Vlahović - Stalni dopisnik iz Moskve

20. 06. 2021. u 08:55

SAMIT Putina i Bajdena u Ženevi koji je održan 16. juna bio je u centru svetske medijske pažnje jer se svet umorio od sadašnje hladnoratovske atmosfere i zategnutih odnosa dve najmoćnije zemlje.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Американци хвалили само слабе Русе, сви сусрети совјетских, затим и руских, са америчким лидерима

Mada se i nije očekivao neki važan dogovor, kao uspeh su mnogi proglasili i to što je uspostavljen dijalog. Tek predstoje mukotrpni pregovori. Za početak je važno da iz Vašingtona prestanu da prete jer sadašnje rusko rukovodstvo na čelu sa Putinom nije nimalo plašljivo. Istorija pokazuje da su Amerikanci hvalili samo slabe Ruse.

Zbog toga su se mnogi zapitali kako su do sada sovjetski i američki lideri izlazili iz kriznih situacija. Poznavaoci odnosa između dve velesile znaju da je bilo i lošijih perioda i međunarodnih kriza koje su dovodile skoro do početka rata.

Tražeći taj tračak optimizma analizirali smo nekadašnje samite sovjetskih, a kasnije ruskih, i američkih lidera. Iako je tačna ocena da su sadašnji odnosi veoma loši, nesporno je da je u prošlosti bilo znatno težih i opasnijih situacija iz kojih se izlazilo mukotropnim pregovorima i, naravno, spremnošću na kompromis.

Moskva i Vašington su imali napregnute odnose odmah po završetku Drugog svetskog rata, pa Staljin nikada nije bio u Americi. Prva službena poseta jednog sovjetskog lidera Americi bila je tek 1959. godine. Tada je Nikita Hruščov posetio SAD, gde je bio od 15. do 27. septembra i u tom periodu se četiri puta sreo sa predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom. Dva susreta su bila tet a tet. Pre tog susreta Hruščov se sa Ajzenhauerom sreo 1955. u Ženevi. Tamo je bio samit lidera SAD, SSSR-a,Francuske i Velike Britanije.

Bez obzira na te susrete odnosi između SAD i Rusije su ostali prohladni jer su imali različite stavove o nemačkom i kineskom pitanju.

Treći susret lidera SSSR-a i SAD Ajzenhauera i Hruščova se nije dogodio jer je u maju 1960. u blizini Sverdlovska bio oboren američki špijunski avion što je rapidno pogoršalo odnose dve velesile. Uzvratna poseta Ajzenhauera je bila zauvek zaoboravljena.

PRVI SUSRET U TEHERANU

PRVI susret američkog predsednika i sovjetskog lidera bio je 28. novembra 1943. godine u Teheranu. Interesantno je da su tada zbog bezbednosti Staljin i Ruzvelt bili smešteni u zgradi sovjetske ambasade u Teheranu, koja je bila prekoputa britanske. Tada su se sreli lideri zemalja antihitlerovske koalicije Staljin, Ruzvelt i Čerčil.

Kasnije su se oni sreli u februaru 1945. na čuvenoj konferenciji u Jalti, kada se delio svet. Iste godine bila je i konferencija u Potsdamu, na kojoj je umesto Ruzvelta bio predsednik Hari Truman.

SA KENEDIJEM U BEČU

SLEDEĆI predsednik sa kojim se sreo Nikita Hruščov bio je Džon Kenedi. Oni su se sastali u Beču 1961. godine. Nisu potpisali nikakve dokumente, ali su razgovarali o berlinskom zidu i karipskoj krizi. Predlog za taj susret stigao je iz Moskve jer je Hruščov verovao da će se lakše dogovarati sa Kenedijom nego sa njegovim prethodnikom. Prognoza Moskve se nije ispunila jer je Kenedi u tom trenutku bio za status kvo. Dva meseca kasnije u Berlinu je napravljen čuveni zid.

Bez obzira na to što se nisu rastali u prijateljskom tonu u Beču, Hruščov i Kenedi su kasnije uspeli da reše Karipsku krizu i tako je izbegnut treći svetski rat.

11 GODINA BEZ SUSRETA

KARIPSKA kriza je potpuno zahladnila odnose dve velesile i lideri SAD i SSSR-a se nisu sretali 11 godina. Prvi američki predsednik koji je posetio SSSR bio je Ričard Nikson. On je došao 26. maja 1972. u Moskvu, gde je zajedno sa Leonidom Brežnjevom potpisao Dogovor o ograničenju strateškog oružja.

U vreme vladavine Brežnjeva došlo je do otopljavanja odnosa dve velesile. Tako je 1975. prvi put organizovan zajednički let kosmonauta na kosmičkom brodu "Sojuz-Apolon". U SSSR-u su napravili fabriku "Pepsi kole", a u SAD su počeli da prodaju votku "stoličnuju".

Kasnije je Brežnjem nastavio da normalizuje odnose i sa američkim predsednikom Džeraldom Fordom, koji je 1974. posetio Vladivostok, gde je sa generalnim sekretarom CK KPSS Brežnjevom potpisao dogovor o ograničenju broja nosača atomskog oružja.

Godinu dana kasnije Džerald Ford se ponovo sreo sa Brežnjevom i zajedno sa 33 lidera potpisao čuveni Helsinški dogovor.

KOSMOS BEZ ORUŽJA

FORDOV naslednik Džimi Karter nije posetio Rusiju već se sreo u Beču 1979. sa Brežnjevom. Oni su potpisali Dogovor o ograničenju lansirnih uređaja za strateške rakete i Dogovor protiv razmeštanja atomskog oružja u kosmos.

Odnosi su se vrlo brzo pokvarili jer su Sovjeti poslali svoju vojsku u Avganistan. Ni Karter ni njegov naslednik Regan se više nisu sretali sa Brežnjevom.

Mada je predsednik SAD Ronald Regan nazivao SSSR "imperijom zla" on je odlučio da se sretne sa ocem "perestrojke" Mihailom Gorbačovom. Sovjetski lider je postao brzo popularan u svetu, pa su se Gorbi i Regan sreli u Ženevi. Bio je to prvi susret predsednika posle šest godina. Regan i Gorbačov su hteli da to bude "slobodni razgovor". Uspeli su, ipak, da uspostave međusobno poverenje, pa je, 11 meseci kasnije, oktobra 1986. godine, u Rejkjaviku organizovan njihov drugi susret. Ni na njemu nije bilo konkretnih dogovora. Ali, kako je kasnije pisao Reganov savetnik Ken Adelman, u tih 48 sati razgovora "završen je Hladni rat".

REGAN U "IMPERIJI ZLA"

U DECEMBRU 1987. Regan i Gorbačov su u Vašingtonu potpisali dogovor o smanjenju naoružanja. Bio je to Dogovor o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa. Posle pet meseci, u maju 1988, Regan je u sasvim novoj atmosferi posetio Moskvu u vreme kad je celi svet govirio o perestrojci. Tada je kazao da više ne smatra SSSR "imperijom zla".

Pisac ovih redaka, koji je pratio taj samit, seća se da je on više puta u Moskvi ponavljao rusku izreku "Veruj ali proveravaj". Studentima "Lomonosova" je održao predavanje o slobodnom tržištu.

Već u decembru 1988. Gorbačov je imao uzvratnu posetu. Tada se sreo ne samo sa Reganom, nego i sa već izabranim novim predsednikom SAD Džordžom Bušem starijim.

Početkom decembra 1989. na Malti su se sreli Gorbačov i Buš stariji. Zapamćena je Gorbačovljeva rečenica na zajedničkoj konferenciji za novinare - "svet napušta jednu epohu i ulazi u novu, mi smo na početku dugačkog puta, a to je put čvrstog mira". Buš se složio sa Gorbačovom.

Sledeći susret Buša o Gorbačova bio je u Helsinkiju 1990.Poslednji put Buš se sreo sa Gorbačovom kao predsednikom krajem jula i početkom avgusta 1991. kada je on prvi put kao predsednik boravio u SSSR-u. Tada je potpisan Dogovor o smanjenju i ograničenju ofanzivnog oružja. Posle toga Buš se sastajao sa predsednikom Rusije Jeljcinom.

ZAVRŠETAK HLADNOG RATA

U JUNU 1992. Jeljcin je doputovao u Vašington kao predsednik Rusije dva meseca pre puča u Moskvi. Ali u istoriji je posebno zapamćen Jeljcinov dolazak u SAD početkom 1992. kada je kao predsednik Ruske Federacije potpisao sa Bušem starijim Deklaraciju o završetku Hladnog rata.

Poseta Buša Moskvi bila je u januaru 1993. Te godine za predsednika Amerike je izabran Bil Klinton, sa kojim se Jeljcin sreo već u aprilu 1993. u Vankuveru. Ukupno su se Jeljcin i Klinton sreli 17 puta.

PUTIN HTEO U NATO

PRVI susret predsednik Putina i Klintona je bio 3. juna 2000. kada je američki predsednik doputovao u Moskvu. Tada je Putin predlagao Klintonu da Rusija postane članica NATO-a. Putin tvtrdi da mu je Klinton rekao da nema ništa protiv, ali da su članovi američke delegacije postali nervozni. Putin i Klinton nisu uspeli da naprave bilo kakav važan dogovor.

Putin je imao znatno bolje odnose sa Bušom mlađim nego sa Klintonom. U junu 2001. Džordž Buš mlađi se u Ljubljani prvi put sreo sa Vladimirom Putinom. Ukupno su imali čak 27 susreta. Putin nije skrivao oduševljenje prvim susretom sa Bušom juniorom. U Ljubljani je Buš mlađi kazao rečenicu koja je kasnije mnogo puta citirana: "Pogledao sam u oči tom čoveku (Putinu), osetio mu dušu i odlučio da mu mogu verovati, taj čovek će doneti dobro svojoj zemlji". Oni su često kontaktirali i išli jedan drugome u goste.

Ali, tu prijateljsku idilu je pokvario rat u Gruziji, jer je Putin optužio Amerikance da su znali da će pomahnitali Mihail Sakašvili napasti ruske mirotvorce na granici Gruzije i Južne Osetije, što je bio uzrok rata.

TRAMP U ŠAHU

BARAK Obama je gajio nadu da će uspostaviti dobre odnose sa predsednikom Medvedevom, sa kojim se sreo 12 puta. Prvi njihov susret bio je u julu 2009. kada je Obama došao u Moskvu. Oni su u aprilu 2012. potpisali u Pragu novi dogovor o strateškom ofanzivnom oružju. Bilo je predviđeno da se broj atomskih bojevih glava na obe strane smanji na 1.550.

Predsednik Putin se sa Obamom sreo 2012. u Meksiku za vreme samita "Velike devetke". Odnosi Putina i Obame su počeli naglo da se kvare kad je Moskva dala politički azil prebegu Snoudenu, koji je svetu otkrio koga sve prisluškuju i prate američke tajne službe. Definitivno su pokvareni odnosi posle referenduma o Krimu 2014. kada se to poluostrvo vratilo matici Rusiji.

Kasnije su Amerikanci optužili Rusiju da se mešala u izbore 2016. godine kako ne bi pobedila Hilari Klinton nego Donald Tramp. Uzalud su bile izjave Putina da su američke optužbe smešne. Iako je pre izbora Tramp govorio da želi da popravi odnose sa Rusijom, to nije uspeo, jer su ga politički protivnici u SAD stalno držali u šahu.

To je razlog što se Tramp retko viđao sa Putinom, a njihov samit 16. jula 2018. u Helsinkiju bio je više protokolaran nego što je bio koristan. Pamtiće se po tome što je prevoditeljka američkog predsednika pozvana u Senat na saslušanja da se sazna šta je sve to Tramp razgovarao sa Putinom. Za vreme vladavine Trampa stalno su uvođene sankcije Rusiji, pa nikakvog poboljšanja odnosa nije moglo ni biti.

Kada će doći do normalizacije odnosa teško je reći, ali je jasno da Vašington treba da prestane sa fabrikovanjem sankcija koje i tako nemaju efekta i da Bajden promeni retoriku. Bolji stabilni odnosi velesila su važni ne samo njima, već celom svetu.