FAVORIT JE KONZERVATIVNI TUŽILAC RAISI: Oko 59 miliona Iranaca s pravom glasa pozvano da glasa za predsednika

DOK u Beču teče nova runda pregovora između Irana i svetskih sila čiji je cilj oživljavanje sporazuma, kojim se Teheran slaže da ograniči svoj nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija, Iranci glasaju za izbor novog predsednika. Ankete javnog mnjenja sugerišu da je favorit Ebrahim Raisi, konzervativni šiitski sveštenik, saveznik iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, koji je na čelu pravosuđa, pripadnik struje koja ne mari mnogo za pregovore sa SAD.

Ebrahim Raisi / Foto AP

Gotovo 600 kandidata, uključujući 40 žena, prijavilo se za izbore, ali su samo sedmorica muškaraca dobila odobrenje Saveta čuvara revolucije. Trojica su se neposredno pre izbornog dana povukla, pa je u petak izbor bio sužen na samo četiri kandidata, od kojih samo jedan nije bio pripadnike "čvrste, konzervativne linije".

Ali i pre toga, direktiva 12 pravnika i teologa iz "tvrdog" Saveta čuvara, tela koje ima konačnu odluku u pogledu kvalifikacija kandidata, zabranila je većini reformista ili centrista da učestvuju u izborima. Zato su disidenti i neki reformisti pozivali na bojkot izbora, rekavši da je, usled zabrane nekoliko kandidata, Raisi ostao bez konkurencije.

A aktuelni umereni predsednik Hasan Rohani, koji je želeo kontakt sa Zapadom, ne može da se kandiduje za reizbor, jer je odslužio dva uzastopna četvorogodišnja mandata.

Oko 59 miliona ljudi ima pravo glasa u Iranu, zemlji sa 80 miliona stanovnika, ali su istraživanje sugerisala izlaznost od samo 42 procenta, što bi bio problem iranskim liderima, koji odziv vide kao znak legitimiteta. Zato je vrhovni vođa Hamnei, u petak rano glasajući u Teheranu, ohrabrivao ljude da izađu na birališta.

Među Irancima je, međutim, rasprostranjeno nezadovoljstvo zbog ekonomskih poteškoća otkako su SAD pre tri godine odustale od nuklearnog sporazuma s Teheranom i ponovo uspostavile sankcije.

Glavni favorit Raisi, šezdesetogodišnji sveštenik, veći deo karijere je bio tužilac. Imenovan je za šefa pravosuđa 2019. godine, dve godine pošto je na poslednjim izborima izgubio od Rohanija. Raisi se predstavlja kao najbolja osoba za borbu protiv korupcije i rešavanje iranskih ekonomskih problema, iako su neki Iranci i aktivisti za ljudska prava izrazili zabrinutost zbog njegove uloge u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika tokom osamdesetih godina.

Ako Raisi postane predsednik, očekuje se će uspostaviti sistem islamske vlade po viziji vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, s više kontrole društvenih aktivnosti, manje slobode i poslova za žene, strožom kontrolom medija. I dalje će se zalagati za širenje šiitskog islama i projektovanje moći u regionu uz pomoć Korpusa islamske revolucionarne garde, glavne oružane, političke i ekonomske snage u Iranu, uz pokušaj privlačenja stotina milijardi dolara kineskih investicija.

To bi moglo negativno uticati na razgovore Irana i SAD o vraćanju nuklearnom sporazumu iz 2015. godine i ukidanju ključnih američkih sankcija. Normalizovanje odnosa sa SAD ili priznavanje Izraela kao države trenutno izgleda prilično nezamislivo.

DVE STRUJE

Dok većina pripadnika tvrde struje među iranskim establišmentom smatra pregovore sa SAD besmislenim, reformisti i centristi su za njih. Centristi podržavaju pridruživanje međunarodnim organizacijama za borbu protiv pranja novca, zalažu se za pomirenje sa regionalnim rivalom Saudijskom Arabijom i smanjenje agresivne retorike prema jednom od glavnih iranskih neprijatelja, Izraelu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije