ZAGREB SKRIVA PACKE EVROPE ZBOG ĆIRILICE: Hrvatska javnost nije obaveštena o opsežnim kritikama SE o srpskom jeziku

O ODLUCI Saveta Evrope da Zagreb ne čini dovoljno da se koristi jezik i pismo srpske nacionalne manjine, hrvatska javnost nije ni saznala.

Arhiva

Naime, iako je bivša šefica hrvatske diplomatije Marija Pejčinović glavni sekretar Saveta Evrope (SE), o kritici direktno upućenoj Hrvatskoj nije izvestio nijedan medij, iako se pomno prati rad evropskih institucija kad se kritikuju komšije.

Savet Evrope je konstatovao da treba promovisati svest o srpskom jeziku i kulturi kao sastavnom delu kulturne baštine Hrvatske, što podrazumeva i korišćenje ćirilice u školama i u medijima. To jasno upozorenje dolazi u trenutku kada je jedan od predvodnika antićirilične kampanje u Vukovaru Ivan Penava postao potpredsednik Hrvatskog sabora, a za godinu dana biće i potpredsednik hrvatske vlade. Za njegovog gradonačelničkog mandata u Vukovaru razbijane su ćirilične table, a sam je pocepao ćirilični Statut Vukovara. A sad su na red došle zagrebačke "Novosti" koji deo tekstova objavljuju na hrvatskom i latinici, a deo na srpskom i ćirilici, ali i to smeta hrvatskoj krajnjoj desnici.

Savet Evrope konstatuje da treba preduzeti odlučne korake u promovisanju poštivanja, razumevanja i tolerancije u odnosu na srpski jezik u Hrvatskoj, pre svega ojačati upotrebu srpskog jezika i pisma u lokalnim sredinama. Na 60 stranica detaljno je analizizan odnos prema srpskom jeziku i ćirilici i drugim jezicima i pismima nacionalnih manjina, pa su donete Preporuke za trenutnu akciju i hitno se poziva da se promeni ili dopuni delovanje prema manjinskom jeziku.

Preporučuje se hrvatskoj vlasti da se pridržava svih obaveza prema Evropskoj povelji o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope i konstatuje da mnogo onoga na šta se i u prošlosti upozoravalo nije ispunjeno. Čak se konstatuje pogoršanje u promovisanju srpskog jezika, s tim da Srbi u Hrvatskoj ne mogu lokalnim vlastima da pišu ćirilicom i dobiju odgovor na srpskom jeziku i pismu.

Posle popisa stanovništva oslabljen je položaj srpskog jezika u Vukovaru i Donjim Kukuruzištima, pa ćirilica više nije u ravnopravnoj zvaničnoj upotrebi. Ali, Komitet stručnjaka za Evropsku povelju poziva da se preduzmu mere kako bi manjinski jezici bili ravnopravno korišćeni. "Na temelju raspoloživih informacija to nije slučaj sa srpskim", direktno se konstatuje i podseća da se manjinski jezici koriste u obrazovanju, ali su ograničeni u javnoj upravi i na javnoj televiziji.

Udara na ćirilicu bilo je u Hrvatskoj mnogo, od toga da je proglašena "ubicom" i "agresorskim pismom", da bi Srpsko narodno veće u kampanjama naglašavalo "slova nisu kriva", no njihovi su plakati bili išarani porukama mržnje. Nije mnogo pomoglo što je SNV naglašavao da je ulaskom Bugarske u EU ćirilica postala jedno od zvaničnih pisama, a odnos prema ćirilici nije bio dobar ni u 23 opštine u kojima je na osnovu ustavnog zakona omogućena dvojezičnost.

Tako su, bar na papiru, otvorena vrata za ćirilicu u Krnjaku, Vojniću, Donjem Lapcu, Udbini, Erdutu, Dvoru, Kistanjama, Trpinji, Negoslavcima, Gračacu, Plaškom i drugima, ali u praksi to se ne sprovodi. U Udbini su postavljene ćirilične table, ali su ubrzo ukradene, grad Vrbovsko je uskladio statut, ali to što u njemu piše nije primenjeno. Ćirilične table nisu postavljene ni u Donjim Kukuruzarima, a opštine i gradovi nemaju pečat sa manjinskim pismom. Ali, bolje je stanje u Istri sa italijanskim jezikom, jer se postavljaju dvojezične table i u Poreču, Umagu, Rovinju i Novigradu, gde to po zakonu nije obavezno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije