PENAVA PRETNJA ZA SRBE, ALI I DEMOKRATIJU: Intervju - Milorad Pupovac
POSLE osam godina, koliko su Milorad Pupovac i SDSS podržavali vladu Andreja Plenkovića i HDZ, na insistiranje novog partnera vladajuće stranke Domovinskog pokreta - iz nje su izostali. Poruke koje su u toku kampanje dolazile od Domovinskog pokreta zabrinule su srpsku zajednicu u Hrvatskoj, a otvorile i pitanje radikalizacije političkog života.
U razgovoru za "Novosti" lider Srba u Hrvatskoj i jedan od najdugovečnijih hrvatskih političara dr Pupovac govori o stvarnim pretnjama demokratiji, ulozi Milanovića i izostanku reakcija iz vrha Evropske unije zbog isključenja srpske manjinske stranke iz političkog života u Hrvatskoj.
Može li se očekivati dodatno pogoršanje položaja srpske zajednice u Hrvatskoj?
- Taj položaj je već pogoršan jer je vođena antisrpska kampanja tokom izbora, a pogoršan je i činjenicom što je ostvaren zahtev za segregaciju SDSS u hrvatskom političkom životu. Da li će biti dodatnog pogoršanja zavisiće u prvom redu od daljih poteza premijera Plenkovića.
Koliko je Domovinski pokret stvarna pretnja demokratiji?
- Domovinski pokret jeste stvarna pretnja demokratiji zbog svog radikalnog nacionalizma, antisrpskog stava, jer želi da naruši sva prava koja su različite grupacije ostvarile, uključujući žene, migrante, antifašiste.
U politici ne postoji pojam razočaranosti, ali da li takav osećaj postoji kod vas, dugogodišnjeg vernog partnera HDZ, koji je sada ostao van igre?
- Predugo sam u politici i previše političkog iskustva imam da bih bio razočaran. Rano smo videli u kojem se smeru razvija politički život u Hrvatskoj i činili smo sve da do ovoga ne dođe. A došlo je ne samo zbog HDZ, nego zbog činjenice što su se svi trudili oko Domovinskog pokreta kao povoljne i potrebne udavače.
Utisak je da je i Milanović, kojeg javnost doživljava kao levičara, otvorio vrata Domovinskom pokretu?
- Zoran Milanović je od levog liberalnog političara postao najvatreniji desničar u Hrvatskoj. Nizom svojih izjava o susedima, o manjinama, pre svega o srpskoj, o ženama, Jasenovcu i negiranju tog zločina prema Srbima, da bi na kraju u Vukovaru bio zajedno sa Ivanom Penavom gde se čulo "Za dom spremni". I na kraju je rekao: "To su dobri dečki o kojima imamo pogrešno stvorenu lošu sliku", u jeku njihove antisrpske kampanje.
Ti "dobri dečki" najavljuju da će vam i ove godine biti onemogućeno bacanje venaca u Dunav?
- Našu politiku sećanja koja obuhvata sve žrtve, i hrvatske, srpske i bošnjačke u BiH i srpske na Kosovu i sve druge, sasvim sigurno nećemo prekinuti zbog Domovinskog pokreta. Oni nas mogu sprečiti, kao što su nas sprečavali u Glini, u Golubiću i nizu drugih mesta. Kao što nas ignorišu kada se sećamo žrtava Drugog svetskog rata i ne dele sa nama baš ništa što se dogodilo u Glini, Jadovnom i drugde gde su počinjene genocidne radnje i ostvarenja genocidnih težnji NDH, države koju je osnovao ustaški pokret i poglavnik Ante Pavelić. Mi ćemo to nastaviti da radimo kao do sada zbog onih koji su nevino stradali, zbog zemlje u kojoj živimo i vrednosti koje delimo sa naprednim čovečanstvom.
Da li Plenković može biti brana naletima nacionalizma i da li će se nastaviti započeti projekti za srpsku zajednicu?
- U programu vlade, a koju mi nismo mogli ni trebali da podržimo zbog ulaska Domovinskog pokreta, sadržano je sve ono što je postojalo i pre četiri godine. Zaista će samo od Plenkovića zavisiti hoće li to važiti za sve manjine, to jest i za srpsku. Verujemo da hoće, ali znam da neće biti jednostavno.
Kako Evropa gleda na ove trendove u Hrvatskoj i ima li nekih reakcija?
- Sa evropskog vrha nema reakcija, ali sa nivoa ambasadora nekih evropskih i svetskih zemalja ima. Ali ozbiljne i snažne poruke povodom toga što se događalo u Hrvatskoj tokom kampanje nije bilo, osim nekoliko stranaka, među kojima je i SDSS.
Da li će se sve to odraziti i u odnosima Srbije i Hrvatske i može li doći čak i do pogoršanja?
- Potencijali za to postoje i nije realno očekivati značajniji napredak u odnosima dveju zemalja. Činjenica da se ni Evropska unija ne trudi, sa svoje strane, da doprinese unapređenju odnosa Hrvatske i Srbije, kao deo projekta proširenja EU, govori u prilog tome da ozbiljnih nastojanja da stvari krenu nabolje nema. Da li će doći do pogoršanja i da li će biti ugrožen dogovor predsednika Aleksandra Vučića i premijera Plenkovića da se preko manjina uspostavi most komunikacije i saradnje - nadam se da neće.
A možemo li se nadati poboljšanju odnosa?
- U ovom momentu teško da do toga može da dođe, uz sve pritiske zbog geopolitičkih odnosa u svetu i u regionu, u BiH i na Kosovu i Metohiji. Hrvatska i Srbija su veoma udaljene po svim tim pitanjima.
Kakvo je raspoloženje među članovima SDSS, da li ima zahteva za smenu vođstva stranke?
- Nema želje za promenu vođstva, ali ima želje za povećanje aktivnosti stranke. Ima želje da se stranka osnaži i da pripadnicima srpskog naroda smanji brigu i strahove koji postoje nakon kampanje Domovinskog pokreta i njihovog ulaska u vladu.
"Novosti" će da se bore
Kakva sudbina čeka zagrebačke "Novosti"?
- Imaju svoju sudbinu od prvog dana, od kontinuiranih pretnji, sudskih tužbi, paljenja i pokušaja zabrane. Mislim da kod onih koji pišu i uređuju te novine, bez obzira na to da li se uvek i u svemu slažu, samo pobuđuju dodatnu motivaciju da nastave da se bore za medijsku slobodu. Jer, visoko nose zastavu slobode novinarstva.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)