HRVATI ČEKAJU ODLUKU O ŠENGENU: Najveći problem biće nadzor granica

Новости онлине

07. 12. 2022. u 08:16

AKO Hrvatska u četvrtak dobije odobrenje za ulazak u najveće područje bez granica na svetu, kolone vozila na njenim granicama sa komšijama u EU postaće istorija, najavljuje francuska agencija AFP. Ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova Evropske unije sastaju se u četvrtak i odlučivaće o primanju Hrvatske u šengensku zonu bez pasoša, koja omogućuje slobodno kretanje više od 400 miliona ljudi unutar 26 zemalja članica.

ХРВАТИ ЧЕКАЈУ ОДЛУКУ О ШЕНГЕНУ: Највећи проблем биће надзор граница

Foto Shutterstock

Jedna od najspornijih tačaka bila je sposobnost Hrvatske da nadzire najdužu spoljašnju kopnenu granicu EU, u vreme kada migracija ostaje ključni izazov, navodi AFP u svojoj analizi. Zahtev Zagreba za članstvo u šengenskom prostoru 2016. takođe je došao u osetljivom trenutku za Evropu. Milioni migranata, mnogi iz zona sukoba, rizikovali su od 2015. godine svoje živote kako bi ilegalno ušli u EU, a potom je 2020. izbila pandemija kovida-19. 

Obe krize prisilile su šengenske zemlje da ponovno uvedu određene granične kontrole.

Ako Hrvatska u četvrtak dobije zeleno svetlo za ulazak u Šengen - potencijalno uz Bugarsku i Rumuniju - kilometarske kolone vozila na graničnom prelazu Bregani sa Slovenijom odlaze u prošlost. Bregana je jedan od 73 kopnena prelaza na granici Hrvatske sa Slovenijom i Mađarskom koji će prestati da postoje.

- Prvog januara uklonićemo barijere i granični promet biće slobodan - rekao je za AFP načelnik Uprave za granicu Zoran Ničeno. Na aerodromima će promena stupiti na snagu 26. marta zbog tehničkih zahteva.

Izazov - ilegalne migracije 

Od ulaska u EU pre gotovo deset godina, Hrvatska je imala težak zadatak - nadzirati najdužu spoljašnju kopnenu granicu bloka. Granica, duga više od 1350 kilometara s Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Srbijom, područje je koje je zloglasno po trgovini migrantima, drogom i oružjem.

Najizazovnija je 1011 kilometara duga granica s BiH, koja, osim što je najduža, sastoji se i od teškog terena ispresecanog rekama i krševitim planinama.

Ne očekuje se da će se situacija na hrvatskim granicama sa komšijma izvan EU puno promeniti od 1. januara jer je Zagreb već uveo pravila šengenske zone za postupanje s spoljašnjim granicama.

- Hrvatska već godinama primenjuje šengenske procedure i koristi sve potrebne alate za takve granične kontrole - rekao je Ničeno. 

Policija kaže da je borba protiv ilegalne migracije bila i ostaje najzahtevniji zadatak za oko 6500 graničnih policajaca. 

Nevladine organizacije i mediji su optuživali hrvatsku policiju za često nasilno vraćanje migranata, ali Zagreb te optužbe oštro demantuje. Hrvatska se nalazi na opasnoj balkanskoj migrantskoj ruti, kojom su prošle stotine hiljada budućih tražitelja azila iz Azije, Afrike, s Bliskog istoka tokom evropske migrantske krize od 2015. do 2016. Ruta je službeno zatvorena 2016, ali migranti koji žele ući u zapadnu Evropu nastavili su je koristiti, iako u puno manjem broju.

No ove godine se njihov broj značajno povećao. Gotovo 130.000 ljudi, uključujući žene i decu, otkriveno je na ruti od početka 2022. To je 170 posto više nego 2021, prema Fronteksu. Hrvatska je do novembra registrovala oko 30.000 ilegalnih migranata, gotovo 150 posto više nego u istom razdoblju prošle godine.

Područje Stare Gradiške postalo je žarište za migrante koji pokušavaju preći reku Savu u malim čamcima pa čak i plivajući ​​uprkos niskim temperaturama. Hrvatska policija i njihove kolege iz EU navode da su dve stvari ključne za rešavanje problema - borba protiv trgovaca ljudima i saradnja zemalja kroz koje migranti pokušavaju proći.

- Ljudi koje uhapsimo poslednji su u lancu (krijumčarenja) - vozači - rekao je Ničeno. - No uz saradnju i analizu, možemo uhvatiti bande i organizatore - dodao je. 

(Večernji list)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (3)

POKAZAO JE NEPOŠTOVANJE: Legenda Juventusa kritikovala Vlahovića (VIDEO)