NA LISTIĆIMA JE I SUDBINA "DEJTONA": Opšti izbori u BiH, u Srbiji danas može da se glasa u ambasadi ove zemlje
GRAĐANI BiH, njih 3.368.666 koji imaju pravo glasa, danas izlaze na Opšte izbore. BiH se nalazi u najvećoj političkoj krizi od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i ovi izbori se nazivaju i presudni za dalju sudbinu ove države.
Građani BiH koji se nalaze u Srbiji glasaće u Ambasadi BiH u Beogradu i ovo je jedno od 15 mesta u svetu gde mogu da glasaju u inostranstvu.
Ovi izbori, kako su u više navrata ocenili analitičari, imali su "jaku političku predigru" jer su bošnjačke stranke sa centralom u Sarajevu pojačale na maksimum napore da od BiH naprave unitarnu državu i da srpski i hrvatski narod marginalizuju".
- Cilj Sarajeva je da od Republike Srpske pokuša da napravi mrtvo slovo na papiru. U ovome im mnogo pomaže deo zapadnog faktora koji ne reaguje kada se od Srpske neustavno otimaju nadležnosti, ali reaguje kada RS iste nadležnosti brani zakonima usvajanim u Narodnoj skupštini - naveli su u više navrata analitičari.
Građani će na današnjim izborima birati tri člana Predsedništva BiH, 42 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, 83 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske, a za Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH 98 poslanika koji su i kandidati za kantonalne skupštine.
Na izborima će biti rekordan broj učesnika, njih čak 145 i to 90 političkih stranaka, 17 nezavisnih kandidata i 38 koalicija. Na glasačkim listićima se nalaze imena 7.258 kandidata, i to za Predsedništvo BiH 10 kandidata, za Predstavnički dom parlamenta BiH 752, Narodnu skupštinu Republike Srpske 1.429 kandidata, Predstavnički dom parlamenta FBiH 1.230 kandidata, za predsednika i potpredsednike Republike Srpske 31 kandidat i Skupštine kantona u FBiH 3.806 kandidata!
Predsednik Centralne izborne komisije BiH Suad Arnautović kaže da će ove godine na praćenju izbornog procesa biti angažovano više od 50.000 redovnih i vanrednih službenika izborne administracije.
- Građani s pravom glasa moći će da glasaju na 5.903 biračka mesta, od kojih je 5.418 redovnih, sedam biračkih mesta za glasanje u odsustvu, 105 za glasanje na nepotvrđenim glasačkim listićima, 352 mobilna tima i 21 biračko mesto u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH u 15 država - pojasnio je Arnautović.
On je naveo da će izbore nadzirati više od 60.000 akreditovanih posmatrača, od kojih najveći broj kontroliše glasanje u ime samih učesnika. Dodaje i da će opšti izbori u BiH, prema procenama, koštati 12,5 miliona konvertibilnih maraka.
Ovi izbori će biti i pod budnim okom Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH, kojeg ne priznaje Republika Srpska. Šmit je u izbornoj godini nametnuo i izmene Izbornog zakona kojima je pojačao kazne za političare i stranke za koje se proceni od strane OHR ili Centralne izborne komisije BiH, a kojom upravljaju stranci, da su zloupotrebljavali javna sredstva za lične potrebe. Ili, da je bilo nepravilnosti prilikom glasanja.
- Iako su izmene nazvane "kozmetičkim", one su poslužile Šmitu da uputi pretnje političarima, pre svih u Republici Srpskoj, da će se pratiti svaki glas i da će OHR reagovati odmah ukoliko proceni da ima nepravilnosti na terenu - upozoravala je više puta Banjaluka.
Šmit nije, sa druge strane, doneo ključne izmene Izbornog zakona kojima bi omogućio predstavnicima hrvatskog naroda u BiH da samo oni mogu da glasaju za svog člana Predsedništva i tako spreče da im Bošnjaci biraju predstavnika, kao što se to desilo na prošlim izborima, kada je prošao Željko Komšić. Ove izmene su ostale u "fioci" Šmita nakon što se podiglo Sarajevo i sa protesta poručilo da visoki predstavnik "ovo ne sme ni slučajno da uradi".
U BEOGRADU 102 GLASAČA
U AMBASADI BiH u Srbiji za glasanje iz inostranstva prijavila su se 102 glasača. Kako ističe predsednik biračkog odbora Oliver Mičić, "to je konačna lista".
NOVAC
OVI izbori ostaće upamćeni i kao oni gde su partije potrošile najviše novca u kampanji - čak 10 miliona maraka. Ovde, međutim nije uračunat novac iz poslednje sedmice kampanje.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (0)