''OLUJNA DEMOGRAFIJA'' PRAZNI SRPSKA SELA: U Hrvatskoj nema mesta u kom srpskog stanovništva ima koliko pre devedesetih godina

J. KERBLER - stalni dopisnik iz Zagreba

09. 08. 2021. u 22:11

Svima je jasno da rezultat popisa neće doneti ništa osim potvrde saznanja da je većina Srba proterana nakon "Oluje", da ih se malo vratilo, i da zbog krize mladi i dalje odlaze.

ОЛУЈНА ДЕМОГРАФИЈА ПРАЗНИ СРПСКА СЕЛА: У Хрватској нема места у ком српског становништва има колико пре деведесетих година

Vojnić je jedno od mesta u kojem Srba danas ima daleko manje nego ranije

Ostali su starci, mnoga sela su potpuno napuštena i realno je očekivati da će u budućnosti za Srbe biti još teža situacija.

Zagrebačke "Novosti" donose detalje podatke o "Olujnoj demografiji", koji pokazuju katastrofalno stanje u mestima u kojima su uvek u većini živeli Srbi. Tako je u Korenici, koja se pre zvala Titova Korenica, živelo 88,5 odsto Srba i 2,8 odsto Hrvata, a pre desetak godina je 77,2 odsto bilo Hrvata i 19,8 odsto Srba. Predviđanja ukazuju da bi ih nakon ovog popisa stanovništva moglo da bude svega sedam odsto! Ovo malo što je ostalo nema posla, a starci životare i ne odlaze jer jednostavno nemaju kuda.

Isto je i u Donjem Lapcu, gde nije bilo lako ni sa povratkom Srba, a sada mladih gotovo da i nema. U okolnim mestima koja su srušena nakon "Oluje" vratilo se malo Srba i to većinom staraca.

Po podacima koje donose "Novosti", slično je i u Vojniću, Slunju i Plaškom, gde su oterani Srbi morali da prodaju svoje kuće u bescenje, a prepolovljen je i broj građana srpske nacionalnosti. Većina industrije ne radi, pogoni su napušteni. U Vojniću su Srbi i dalje u većini, ali to je daleko od brojki koje su bile posle Drugog svetskog rata, pa čak i posle Oluje.

Srbi iz tog kraja najčešće odlaze na rad u Nemačku, sve više i u Irsku, a u njihove kuće su posle "Oluje" naseljeni Hrvati iz BiH. Najkritičnije je u Slunju gde je od oko 5.000 Srba ostalo svega 500. Slično je i u okolnim mestima gde je broj prepolovljen, a negde je Srba i tri do pet puta manje nego pre. U Kostajnici, koja se danas zove Hrvatska Kostajnica broj Srba je smanjen čak za trinaest puta i od uverljive većine postali su manjina. Vrginmost se danas zove Gvozd, a broj Srba je znatno smanjen, a tako je i u Petrinji i Glini, gde je Srba tri puta manje nego pre desetak godina. Kao i u svim mestima gde su pre živeli Srbi nema posla, fabrike su napuštene, poljoprivreda ne obezbeđuje normalan život.

MANjE I U ZAGREBU

Iako je sadašnja hrvatska vlast, u kojoj su HDZ i SDSS koalicioni partneri, pokrenula projekte elektrifikacije srpskih sela i rešavanje vodovodne mreže, uslovi za život su i dalje krajnje loši. Isto je i u Slavoniji, na jugu Hrvatske, ali ni u Zagrebu nije mnogo bolja situacija, jer će popis pokazati da je Srba manje nego pre tridesetak i više godina.

LOŠE I NA BANIJI

SPORA obnova Banije posle poslednjeg zemljotresa još više je zakomplikovala život preostalim Srbima, a mnogi strahuju da starci neće ni doživeti da im se urede kuće. Život u kontejnerima nije lak, pa je pitanje koliko će i brojke sa popisa stanovništva, bar kada je reč o Baniji, biti realne, jer treba očekivati da Srbe čeka još jedan egzodus sa ovih prostora.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

„Večiti derbi“ na velikom platnu: MaxBet i Evroliga predstavili film „Rivalstva“