Panorama

MATEMATIČKI GENIJE I NJEGOVA NEREŠIVA MISTERIJA: Na današnji dan preminuo Pjer de Ferma

Dragana Matović

12. 01. 2025. u 11:00

JEDAN od najvećih matematičara svih vremena, Pjer de Ferma ostavio je za sobom ne samo veliki naučni doprinos, već i misteriju koja je izazivala umove najsjajnijih matematičara skoro četiri veka.

МАТЕМАТИЧКИ ГЕНИЈЕ И ЊЕГОВА НЕРЕШИВА МИСТЕРИЈА: На данашњи дан преминуо Пјер де Ферма

vikipedija

Rođen 1601. godine u malom mestu Bomon de Lomanj na jugu Francuske, Ferma je odrastao u imućnoj porodici trgovaca kožom. Iako je njegova zvanična karijera bila usmerena ka pravu, njegova prava strast i izuzetan talenat bili su usmereni ka matematici.

Studirao je pravo na univerzitetima u Tuluzu i Orleanu i već kao mlad advokat u parlamentu stekao ugled i finansijsku nezavisnost. Ovo mu je omogućilo da se posveti matematici kao hobiju, ali bez objavljivanja radova, što je bilo neuobičajeno za njegovo vreme. Umesto toga, povezao se sa drugim matematičarima kroz pisma, deleći ideje i rešavajući složene probleme.

Iako je analitička geometrija često vezana za Renea Dekarta, Ferma je nezavisno razvio ovu oblast. Uz Bleza Paskala, sa kojim je komunicirao isključivo pismima, postavio je temelje teorije verovatnoće. Njegovo istraživanje u oblasti optike i razvoj diferencijalnog računa bili su revolucionarni, ali nijedno od tih dostignuća nije nadmašilo njegov doprinos teoriji brojeva.

Fermaova najpoznatija teorema, koja će kasnije dobiti naziv Poslednja Fermaova teorema, otkrivena je u belešci na margini Diofantove Aritmetike. U toj kratkoj belešci, napisao je da jednačina xn+yn=znx^n + y^n = z^nxn+yn=zn nema celobrojna rešenja za n>2n > 2n>2, uz napomenu da ima "predivan dokaz", ali da je margina bila premala da ga zapiše.

Ovaj jednostavni zapis postao je najveći izazov matematičarima širom sveta. Njegova tvrdnja je stajala nerešena sve do kraja 20. veka, kada je engleski matematičar Endru Vajls 1994. godine objavio složen dokaz, koristeći savremene alate iz teorije algebarskih krivih i grupa.

Bio je skroman čovek. Iako je tečno govorio šest jezika i bio poznat kao erudita, nikada nije težio slavi. Živeo je miran život sa svojom suprugom Luizom de Long i njihovo osmoro dece, od kojih je petoro preživelo do punoletstva.

Kao advokat, bio je poštovan i cenjen, ali njegova prava strast uvek je bila matematika. Ferma je preminuo 12. januara 1665. godine u Kastru, ostavivši svetu svoje nerešene zagonetke i inspiraciju za generacije naučnika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

IZGUBIO OD ĐOKOVIĆA, A ONDA ODMAH - OVO: Evo šta je Aleksander Zverev uradio na Australijan openu
Tenis

0 14

IZGUBIO OD ĐOKOVIĆA, A ONDA ODMAH - OVO: Evo šta je Aleksander Zverev uradio na Australijan openu

Novak Đoković možda nije uspeo da na ATP turniru u Brizbejnu zablista kako je to priželjkivao, ali dolazak u Melburn, gde se održava Australijan open, obeležavaju njegove pobede: redom su pred Noletom "pali" Karlos Alkaraz, Džek Drejper i Aleksander Zverev, a baš Nemac, koji je izgubio od Noleta u poslednjem trening meču, danas je zaigrao na samom grend slemu.

12. 01. 2025. u 13:32

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AZOV NA KOLENIMA TRAŽI POMOĆ STRANACA: Ukrajinski nacistički bataljon puca po šavovima

"AZOV" NA KOLENIMA TRAŽI POMOĆ STRANACA: Ukrajinski nacistički bataljon puca po šavovima