ONO NAM POMAŽE DA DIŠEMO: Koliko kiseonika proizvodi drvo

Bojana Jovanović

03. 08. 2024. u 16:33

DRVEĆE diše, baš kao i mi. Ali, za razliku od nas, ono tom prilikom ne uvlači kiseonik već ugljen-dioksid. Potom otpušta kiseonik, pomažući i nama da dišemo.

ОНО НАМ ПОМАЖЕ ДА ДИШЕМО: Колико кисеоника производи дрво

Foto Shutterstock

Drveće diše, baš kao i mi. Ali, za razliku od nas, ono tom prilikom ne uvlači kiseonik već ugljen-dioksid. Potom otpušta kiseonik, pomažući i nama da dišemo. Kao i svaki drugi živi organizam, drveće uzima hranljive materije, vodu i sunčevu svetlost da bi proizvodilo energiju i raslo. Međutim, pošto nema pluća, ovaj proces ne možemo videti, jer se dešava na ćelijskom nivou, nevidljivom ljudskom oku. To ga ne čini manje važnim. Zapravo, većina biljaka diše na ovaj način, pročišćavajući vazduh koji nas okružuje.

Sada kada to znamo, hajde da saznamo koliko kiseonika drveće proizvodi. Na to utiče nekoliko faktora, uključujući vrstu drveta, njegovu starost, zdravlje i okruženje. Takođe, drvo ne proizvodi istu količinu kiseonika tokom cele godine, kao ni tokom dana ili noći.

Stara, zrela stabla proizvode više kiseonika od mlađih. Tako, recimo, zrelo drvo hrasta može proizvesti, u proseku, 100.000 litara kiseonika godišnje. To je oko 274 litra kiseonika dnevno – gotovo polovina količine potrebne prosečnom čoveku. Drveće duglazije, bukve, smrče i javora spada među ono koje proizvodi najviše. Vredi znati i da prosečan čovek unese u organizam oko 550 litara kiseonika dnevno. Oni koji vežbaju ili su aktivniji tokom dana mogu u proseku da unose i više, u zavisnosti od nivoa aktivnosti. U svakom slučaju, jednom čoveku dva drveta su dovoljna da bi mu obezbedila kiseonik neophodan za život. Zato nema razloga da čekate – koliko sutra posadite drvo, naravno na odgovarajućem mestu i, što da ne, brinite o njemu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

STVARI KOJE OBAVEZNO MORATE PONETI NA ZADUŠNICE: Mnogi nose hranu, a zaboravljaju najbitnije