Panorama

ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Učenje govora je zapisano u genima

Bojana Jovanović

13. 07. 2024. u 17:00

SVAKI roditelj se obraduje kad njegovo dete prvi put kaže reč mama ili tata, možda ni ne znajući da iz njega „progovaraju“ geni, koji su odgovorni za to što je progovorilo baš u tom uzrastu. T

ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Учење говора је записано у генима

Foto Shutterstock

Tako su barem utvrdili naučnici odeljenja za integrativnu epidemiologiju, Saveta za medicinska istraživanja (MRC) na bristolskom Univerzitetu. Oni su udružili snage sa kolegama širom sveta ne bi li otkrili važnu povezanost između genetskih promena u blizini ROBO2 gena i broja reči koje deca izgovaraju u ranim fazama razvoja jezika.

Deca počinju da izgovaraju reči u dobi od oko 10 do 15 meseci, a naš opseg rečnika povećava se tokom rasta. Tako, sa 15 do 18 meseci, znamo da izgovorimo 50-ak reči, u uzrastu od 18 do 30 meseci oko 200, kada napunimo šest godina obično znamo oko 14.000 reči, a do završetka srednje škole taj broj poraste na više od 50.000. Pomenuti istraživači su otkrili genetsku vezu u uzrastu od 15 do 18 meseci, kada mališani obično komuniciraju samo pojedinačnim rečima, dok njihove govorne veštine ne napreduju do kombinacije dve reči i složenijih gramatičkih struktura.

Rezultati istraživanja međunarodnog tima naučnika, koje je obuhvatilo više od 10.000 dece, skreću pažnju na specifičan genetski region hromozoma 3, koji je ranije bio dovođen u vezu sa disleksijom i govornim poremećajima. Pomenuti ROBO2 gen sadrži uputstva za pravljenje ROBO2 proteina, koji usmerava hemikalije u moždane i druge formacije neuronskih ćelija. One mogu pomoći bebama da razviju govor, ali i da proizvode zvukove.

Protein ROBO2 takođe je u bliskoj interakciji sa drugim ROBO proteinima koji su ranije bili povezani sa problemima sa čitanjem. Jedna od vodećih autorki pomenutog istraživanja, dr Kler Havort sa Univerziteta u Vorviku, objasnila je:

„U ovoj studiji otkrili smo da rezultati korišćenja DNK potvrđuju one koje dobijamo iz istraživanja blizanaca o važnosti genetskih uticaja na razvoj jezika. Ovo je dobra vest, jer potvrđuje da se trenutna istraživanja zasnovana na DNK mogu koristiti za otkrivanje velikog broja genetskih faktora koji doprinose ranim jezičkim veštinama."

Možda ćemo, kroz neko vreme, kako istraživanja budu napredovala u ovom smeru, znati da li je to što je naš naslednik rano progovorio „na mamu“ ili „na tatu“.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SADA JE SVE JASNO: Evo ko su potencijalni rivali Srbije u baražu Lige nacija

SADA JE SVE JASNO: Evo ko su potencijalni rivali Srbije u baražu Lige nacija