PSIHOLOŠKI PROFIL ŽENSKAROŠA: Mogu da se zaljube samo u jedan tip žena

Бојана Јовановић

06. 06. 2024. u 16:51

Od njih žene zaziru ali ih i obožavaju, žele da ih „ukrote“ i misle da će one biti baš te koje će uspeti da ih vežu za sebe.

ПСИХОЛОШКИ ПРОФИЛ ЖЕНСКАРОША: Могу да се заљубе само у један тип жена

Foto Shutterstock

Sa druge strane, ženskaroši uživaju u svom renomeu, leteći sa cveta na cvet dok im pogled šara od jedne do druge devojke, pa i žene. Neretko tuđe, ali to im nije mnogo bitno. Sve dok osvajaju osećaju se živima i poželjnima, a to im je pogonsko gorivo za dalja zavođenja i nove avanture. I dok roditelji ćerke uče da ih se klone, oni već vekovima opstaju. Da li se ženskaroš rađa ili postaje, kakav je njihov psihološki profil, mogu li se promeniti, samo su neka od pitanja na koja nam odgovore daje Jovana Jovanović, psiholog:

- Psihologija kao nauka ličnost ženskaroša posmatra iz više perspektiva, zbog toga što postoji mnogo razloga koji mogu da leže u osnovi ovakvog ponašanja. Sa jedne strane postoje genetičke teorije koje govore u prilog impulsivnosti, impulsivnog temperamenta, pa je tu reč o naslednom faktoru. Sa druge strane, socijalne teorije govore o učenju po modelu gde dečak može posmatrati oca i ugledati se na njegovo ponašanje. Takođe, porodične traume i nezdravi odnosi mogu razviti osećaj nesigurnosti i potrebu da se osoba “osigura” tako što će sedeti na dve stolice i time dokazivati sebi da nešto vredi. Ženskaroš je uvek neko ko ima problem sa vezivanjem, a taj problem datira iz odnosa nepoverenja u roditeljskom domu. To su često i bogati ljudi, iz želje da demostriraju moć, i siromašni koji imaju više žena te tako u svojoj glavi kompenzuju kompleks inferiornosti. Ženskaroša možemo naći u svim slojevima društva, a iz psihološke perspektive reč je o maladaptivnom obrascu vezivanja ili problemu vezivanja - koji može biti i genetički uzrokovan i uzrokovan učenjem po modelu.

Šta utiče na to da neko postane takav?

- Nedovoljno ulaganje porodice u osnovne potrebe osobe - poput ljubavi, sigurnosti, usađivanja pravih vrednosti. Jednom rečju, kada osoba ima nezadovoljene osnovne potrebe problem joj je da se moralno izgradi kao ličnost, i samim tim gradi nekvalitetne odnose koji su neiskreni, površni i koristoljubive prirode.

Kakav je psihološki profil ženskaroša?

- Psihološki profil ženskaroša je emotivno nestabilan, sa čestim promenama odluka, bez dugoročnih planova. Često su to vrlo šarmantni ljudi koji osvajaju na kartu fizičkog izgleda ili materijalnih obećanja. Njihov model ponašanja je takav da oduševljavaju druge, a potom ih vrlo brzo razočaravaju i taj obrazac je začarani krug laži. Uglavnom formiraju toplo-hladne odnose, na suprotan pol gledaju kao na trofej, i nemaju mnogo empatije i odgovornosti, tako da se na njih ne možete osloniti u emotivnom smislu. Takve osobe su nepoverljive, prilagodljive, emotivno zatvorene i sklone manipulisanju.

Zašto ih žene toliko vole? A one njih?

- Žene ne vole ženskaroše, one zavole ideju o tome da sve što ženskaroš priča može postati realno, što se zapravo nikada ne desi. Ženskaroši nude nerealno lepe stvari, iskustva, i uvek igraju na kartu oduševljenja, gde svaka žena pomisli - ovo je prilika kakva mi se nikada nije desila u životu, ne znajući da je to samo laž i iluzija. Žene se kod ženskaroša vezuju za to šta bi on mogao biti, za priče koje on priča, a kada spozna realnost i istinu svaka od njih se razočara. Ženskaroši vole žene iz jednog prostog razloga - zato što tako hrane svoj ego.

Da li su oni zaista takvi ili ima malo i preterivanja, pravljenja ličnog marketinga u želji da se predstave neuhvatljivima, da bi ih još više „jurio“ slabiji pol?

- Oni su zaista takvi, ne prave nikakav marketing da bi ih jurio suprotan pol. Jednostavno, u dubini duše smatraju da je ljubav slabost. To pravi pometnju kod žena, jer većina njih veruje da svaki muškarac može da se promeni i postane “princ na belom konju”, što nije istina.

Krije li se u njima strah od vezivanja i povređivanja pa se zadovoljavaju površnim odnosima?

- Da, u ženskarošima se krije, ne strah od vezivanja, već strah od izdaje i napuštanja. Oni se vode time - bolje da ja prevarim tebe nego ti mene.

Može li se ženskaroš promeniti i postati odan samo jednoj?

- Većina ženskaroša se ne promeni. To učine tek poneki, oni koji steknu poverenje u ženu. Kada se to desi, steknu poverenje i u sebe i tada strah od izdaje postaje manji. Međutim, veoma je važno naglasiti da se prilikom prvih problema koji u životu naiđu ženskaroš može uplašiti i ponovo vratiti starom obrascu ponašanja. To je stvar karaktera, a karakter se teško menja. I potrebno je mnogo rada, nekada godine i godine zajedništva da bi ženskaroš stekao poverenje. Većina žena na tom putu odustane, jer ženskaroš sa sobom nosi mnogo problema - poput materijalnih izdataka, polnih bolesti, mentalnih krahova i slično.

Kako ide taj „preobražaj“?

- Da bi muškarac prestao da bude ženskaroš i postao odan on mora naići na ženu koja od njega zahteva odricanje. Oni postaju odani kada počnu da se odriču drugih žena i da ulaze u odnos u kom je najvažnije poverenje. Tada su vrlo osetljivi. Potrebno je da se ženskaroš odrekne mnogih zadovoljstava i strahova u svojoj glavi, da u ženi vidi prijatelja, jer oni po pravilu na žene gledaju kao na nekog ko će ih pre ili kasnije izdati.

Koje su im najčešće rečenice i obrasci ponašanja?

- Nisu svi isti. Neki se ponose time - uglavnom mlađi muškarci. Što su stariji, sve manje se ponose time i sve više žele da ih jedna osoba voli, ali se plaše da uzvrate ljubav. Kod ljudi u godinama, koji su nekad bili ženskaroši, psihološki konflikt se sastoji iz, sa jedne strane, želje za ljubavlju i, sa druge strane, straha od gubitka ljubavi, odbacivanja i osećanja bezvrednosti.

Mogu li oni uopšte da vole?

- Mogu. Oni najčešće zavole emotivno hladne žene koje ne traže mnogo topline, već od muškarca više zahtevaju odricanje i građenje stabilnosti. Većina žena po svojoj prirodi nije hladna, zato ženskaroši retko zavole.

Koji tip žena bi najlakše mogao da se složi sa njima?

- Sa ženskarošom bi najlakše mogle da se slože žene visokog morala jer one imaju upravo ono što njemu u karakteru nedostaje. Oni se u takve žene zaljubljuju - one koje se ne daju lako, a zahtevaju mnogo. Većina žena upravo greši u tome što misli da će, što više ljubavi i pažnje i prilagođavanja pruži ženskarošu, od njega dobiti više, ali njega to najčešće guši i tera da traži dalje, bolje prilike za svoju karakternu problematiku.

Šta se sa njima dešava u poznijem dobu, kada su manje privlačni nego ranije?

- U poznijem dobu, ako nije naišao na pravu osobu, ženskaroš živi isto ako pre. I dalje laže i vara ali se njegov opus delovanja smanjuje. Najčešće se skrase u petoj deceniji, a neki nikada. Gledano sa aspekta mentalnog zgravlja najveći problem ženskaroša je da se porodično ostvari - jer većina njih začne porodicu koja se raspadne. Pa onda začne drugu porodicu, koja se takođe raspadne. Na kraju završi u nekom trećem odnosu tako da prethodne žene i deca ne pričaju sa njim, što uvodi u priču porodične patologije iz koje ovakvi problemi i potiču.

Lako ih je prepoznati

Kako da ih prepoznamo?

- Lako ih je prepoznati, to su ljudi koji na samom početku lažu. Te laži se mogu uočiti već posle dve-tri nedelje. Takođe, kriju telefon. Nestaju. Već imaju ženu ili devojku. I odnos sa njima je od početka toplo-hladan. Kada ih pitate za odnose sa ženama uvek će vam nabrojati neke krahove, što govori ne o tome kako je zaista bilo nego o tome da su ih žene izdale. A to upućuje na njihov strah od vezivanja. Takođe, neće želeti da se vežu već da se odnos iz "kombinacije" postepeno razvija, a to ne vodi nigde osim u probleme. Na pitanje da li veruje ženama, ženskaroš će uvek odgovoriti negativno - objašnjava Jovana Jovanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

I ONA DIGLA RUKU NA SEBE?! Drama čuvene pevačice posle samoubistva njenog dosadašnjeg muža, košarkaša Janisa Time