KO MOŽE IMATI SVOJ GRB: Stručnjak objasnio - nije samo za plemstvo

Kada bi trebalo da objasnimo ukratko, rekli bismo da je heraldika pomoćna istorijska nauka koja proučava postanak i razvoj grbova, njihovih elemenata i obeležja, kao i pripadnost i upotrebu.

Foto Shutterstock

Definicija kao definicija, trudi se da sve osobine sabije u jednu rečenicu, a to je u ovom slučaju daleko od mogućeg. Heraldika je nauka i umetnost koja postoji već 11 vekova, koja je živa i stalno se razvija i menja, potpadajući pod razne uticaje - vremenske i prostorne. U suštini, bavi se identitetom nosioca grba i možda je neka vrsta pramarketinga – ovako našim čitaocima heraldiku predstavlja Marko Dražić, predsednik Društva srpskih grbonosaca „Miloš Obilić“.

Šta se nalazi u centru heraldike?

- Grb, što je štit sa jedinstavenim sadržajem. Osnovna namena grba bila je raspoznavanje ratnika na bojištu kada su svi pod oklopima. Dakle, kada štit-grb stavimo u sistem, kada ga napravimo nepromenljivim i naslednim, dobijemo nauku: heraldiku. Kasnije, naravno, oklopnici na konjima su nestali, ali heraldika je opstala. Danas grbovi služe da pokažu identitet grbonosca na jedan viši i plemenitiji način. Grb je zapravo idealni portret armigera, odnosno grbonosca. Možda je zanimljivo reći da su izrazi za grb u mnogim jezicima isti ili slični kao za reči oružje i/ili nasleđe. Na primer, nemački wappen (grb) i waffen (oružje), engleski arms (grb i oružje) ili italijanski arma (grb, oružje). Reč grb je kod nas došao preko Poljske (herb), Češke (herb) i Rusije (gerb), a oni su izraz usvojili iz nemačkog izraza erben, što označava nasledstvo. Do tada su kod nas bili u upotrebi izrazi znamenje, vopin, cimier, biljeg.

Koliko prosečan Srbin zna o heraldici?

- Malo! Zna kako izgleda grb države ali ne zna mnogo o njemu jer o tome ni ne razmišlja, što i nije tako čudno. Kada je reč o ličnoj heraldici uglavnom se ljudi pitaju „šta će mi to, čemu to služi?” i misle da je lični grb vezan samo za plemstvo. Tu predrasudu želimo da razbijemo. Svako može da ima grb! Naravno, ako toj želji i izradi grba pristupa u dobroj veri i nameri. Mali je broj ljudi kod nas koji se bave heraldikom i razumeju je na ispravan način. Ali kada jednom dublje uđu u taj svet, postaju pasionirani istraživači njene istorije, pravila ili primene. Heraldika je na mala vrata devedesetih ušla kod nas osnivanjem Srpskog heraldičkog društva „Beli Orao“, koje i danas smatramo za „de fakto“ najveći heraldički autoritet. Jedan od osnivača tog Društva, njegov dugogodišnji predsednik i sadašnji počasni predsednik arh. Dragomir Acović, može slobodno poneti titulu oca moderne srpske heraldike. Dalje, osnivanjem Društva srpskih grbonosaca „Miloš Obilić“, 2008, i Odbora za heraldiku pri Društvu srpskih rodoslovaca „Poreklo“ rad na istraživanju i popularizaciji heraldike kod nas postao je još jači.

MEĐU „NOVOKOMPONOVANIM“ IMA MANjKAVIH

Kakva je situacija u svetu?

- Na Zapadu se ljudi više zanimaju za tu oblast, jer je heraldika tamo i nastala, ima dužu tradiciju. Mnogi naši ljudi, iseljenici, žele za sebe grb jer imaju jasniju predstavu o heraldici. I institucionalno tamo je situacija bolja. Grbovi se rade pri posebnim heraldičkim telima i oblast je veoma uređena, sa jasnim pravilima i standardima, što nama manjka, naročito na polju mesne heraldike. Trebalo bi osnovati posebno telo pri nekom državnom organu ili ministarstvu koje bi se bavilo izradom i registracijom grbova. Situacija je sada krajnje “labava” pa dolazimo do toga da se neki opštinski grbovi menjaju i prekrajaju bez potrebe, a čest je slučaj i da se heraldički ispravan grb zameni novim manjkavim, neretko ne poštujući osnovna pravila heraldike. Grbovi se rade preko konkursa o čijem ishodu odlučuju opštinari, najblaže rečeno, slabog heraldičkog znanja. Nije sve što je lepo i šareno, ujedno heraldički ispravno.

Šta sve od onoga što svakodnevno viđamo spada pod heraldiku, a da ni ne znamo? A od onog što koristimo?

- Pored toga što je metaforička slika nosioca, grb je odličan način da se prikaže šta je vaše. Zato, grbove upotrebljavamo na bezbroj načina. Na primer, ako vidimo grb Beograda na vozilu javnog prevoza jasno je da je ono vlasništvo ili da radi u sistemu koji je organizovao grad Beograd. Naročito lepe primere grbova nalazimo u arhitekturi gde su prikazani na zgradama, crkvama i institucijama. Vlasnici ih upotrebljavaju na ličnim memorandumima, na svečanom posuđu, pečatnom prstenju. Naravno, treba imati meru i ne preterivati.

Šta zapravo predstavlja simbol mrtvačke glave i otkud to da se toliko često sreće?

- Ovaj simbol je često pogrešno shvatan, a u našoj tradiciji je on ništa drugo do spremnost na samopožrtvovanje po cenu života kako bi se izvojevala pobeda i sloboda. Mrtvačku glavu sa ukrštenim kostima nazivamo još i „Adamova glava“ što ovom simbolu potvrđuje hrišćanske korene. Prema predanju, prah praoca, Adama, se nalazi na Golgoti gde se, kao što je poznato, odigralo i raspeće Spasiteljevo. Po Božijem promislu Hristova krv je oprala Adamovu lobanju, a preko njega i čitavo čovečanstvo od greha dajući mu mogućnost spasenja. Tako gledajući, Adamova glava ima značenje oslobođenja od smrti i spasenja. Na velikom broju prikaza Hristovog raspeća u podnožju krsta može se videti baš mrtvačka glava sa ukrštenim kostima.

NADGROBNE PLOČE IZ SOPOĆANA

Kada je prvi put heraldika primenjena u Srbiji?

- Najranije primere upotrebe heraldike kod Srba i na prostoru današnje Srbije srećemo već u drugoj polovini 13. veka. Reč je o nekoliko nadgrobnih ploča iz Sopoćana na kojima su nedvosmisleno prikazani heraldički simboli, bilo u formi štita bilo u formi čelenke (heraldičkog ukrasa na kacigi ratnika). Na jednoj od njih prikazan je štit podeljen kosom lentom koja razdvaja polumesec i sunce, dok je na drugoj, koja pripada logotetu Tomi, prikazana kaciga sa čelenkom u vidu orlovog krila. Od 13. veka heraldički izvori su sve češći i sve raznovrsniji. Srećemo grbove u arhitekturi, na nadgrobnim spomenicima, rukopisima, na nakitu, novcu...

Koja priča se krije iza grba Srbije?

- Grb Srbije nastao je spajanjem grba moderne Kneževine Srbije i grba Nemanjića. Oba grba svoje korene vuku iz tzv. ilirske heraldike, koja se razvila u Primorju krajem 16. veka, i izvršila značajan utisak na razvoj ove nauke kod nas za sve vekove dalje. Još stariji koreni oba ova grba sreću se i u srednjovekovnim izvorima. Najstariji primer grba Nemanjića zabeležen je na portolanu Angelina Dulserta iz 1339, gde je na heraldičkom baneru prikazanom iznad Skoplja crveni dvoglavi orao na srebrnoj podlozi (u nekim prepisima ovog portolana srebrnu podlogu zamenila je zlatna). Grb sa krstom i ocilima ima nešto složeniju istoriju, i u kontekstu heraldičkih izvora možemo reći da ga srećemo na novcu iz perioda despota Stefana, gde su umesto ocila u tetragramu polumeseci (sličan novac kovao se i u susednoj Ugraskoj), a srećemo ga i na portolanima kao steg koji se vijori iznad Soluna i Carigrada. Ni autori portolana često nisu bili sigurni šta se nalazi u tetragramu, pa ti simboli variraju od grčkog slova beta, preko slova S i E, na kraju ponovo polumeseca. Kada je u pitanju heraldička građa sa prostora Srbije, iz tog vremena imamo sačuvan samo pomenuti novac despota Stefana.

Da li su nekada sve viđenije prodice imale svoje grbove?

- U zemljama gde je heraldika bila institucionalizovana, sve velikaške porodice su imale grbove, a po statusu razlikovale su ih heraldičke krune različitih nivoa plemstva.

Kako se i zašto to izgubilo kroz vekove, te danas nije toliko čest slučaj?

- Promenom političkih okolnosti u Evropi, pre svega sa poslednicama Francuske revolucije, došlo je prvo do slabljenja, a zatim i do nestanka mnogih monarhija. Slabio je i uticaj plemstva, ukoliko nije bilo sasvim ukinuto, što je dovelo i do smanjenja važnosti heraldike i gubitka interesovanja za nju kod šire populacije. Tako se heraldika u najvećem broju zemalja Evrope uglavnom svela na državnu i lokalnu, a samo kod pasioniranih ljubitelja ponovo bi oživeo interes i za ličnu heraldiku.

Koja je razlika između grba i amblema?

- U načelu svaki grb je amblem, ali svaki amblem ne može biti grb. Da bi se neka predstava mogla nazvati grbom ona mora biti prikazana na štitu. U heraldici postoje jasna pravila koja se moraju poštovati, od načina slaganja boja, podela štita, položaja figura na štitu, odnosa figura jedne prema drugoj... Sve je uređeno heraldičkim zakonima. To heraldiku razlikuje od, na primer, umetnosti ili grafičkog dizajna. Poželjno je ali ne i presudno da heraldičar bude dobar crtač. Grb je ispravan ako sledi pravila, a da li ga je nacrtao neko bez velikog talenta ili vrhunski majstor crtač, to nije bitno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije