RODITELJSTVO I EKOLOGIJA: Podstaknite mališane da brinu o prirodi

NIJE tajna da na mladima svet ostaje. Međutim, tajna je kakav će im to svet ostati. Imajući ovo na umu trebalo bi da vodimo računa o tome šta ćemo im ostaviti u amanet, ali i da ih, od malih nogu, učimo kako da sačuvaju taj isti svet za sebe, i od sebe. Ekologija ne bi trebalo da bude strana reč vašem detetu, a briga o prirodi bi morala da se podrazumeva kao nešto svakodnevno i prirodno, poput disanja.

Foto Shutterstock

Mnogo je načina na koje možete uticati na to da vašem nasledniku uđe u naviku briga o planeti, čak i kada je toliko mali da ne može sam da shvati šta to zapravo znači. Svojim primerom i zajedničkim aktivnostima, koje lako možete osmisliti u stilu igre, osvestićete ga ekološki, kroz zabavu, a da toga ne bude ni svestan. Malo pomalo, dobre navike vašeg deteta uticaće na boljitak celog okruženja u kom živi, a vrlo često podstaći i njegove drugare da se na isti način ponašaju. Jednom kada se pokrene taj lanac pažnje i dobrote, samo će se produžavati i rasti postati toliko veliki da njime možemo obgrliti planetu i sačuvati je od propasti. No, važno je početi.

Period pred nama idealan je za prve korake u ovom smeru. Ukoliko imate novogodišnju jelku sa busenom, kada prođu praznici izađite napolje sa svojim mališanom i zasadite je ispred kuće, ili već na neki pogodan teren za to, gde ćete posle moći da pratite njen rast i napredak. Zalivajte je kad je potrebno, okopavajte, dodirnite u prolazu uz neki, samo vaš, pozdrav, poput, recimo: „Mila jelo rasti mi veselo“. Vašem mališanu urezaće se u najlepše sećanje sve vezano za ovaj događaj, od zajedničkog sađenja do pozdrava koji se rimuje, pa će poželeti slične akcije da sprovodi često. Idite zajedno u šetnju, podučavajte ga vrstama drveća, ukazujte mu na to kako bi trebalo a kako ne da se ophodi prema njemu. Tako nikada neće izrasti u jedno od one dece koja iz obesti lome drveće, već će, ako bude bio dovoljno hrabar i veliki, umeti i da stane u zaštitu nekog četinara ili breze.

Učite ga o značaju voda, ali i tome kako se bespotrebno i neštedimice rasipaju, dok na mnogim mestima na Zemlji ljudi uopšte nemaju vodu za piće. Povedite ga do reke, jezera, pričajte mu o njihovom poreklu i toku, gde izviru i uviru, slikovito mu dočarajte svako od tih mesta, pa ih kod kuće pronađite na mapi i zaokružite. Na taj način će ih dete zavoleti i smestiti, vizuelno, u neki predeo koji će potom lakše prepoznati kad odraste i počne da koristi mape. Onda pređite na drugi deo „obuke“ vezan za očuvanje vode – perite zajedno zube tako što ćete sebi i svom mališanu najpre sipati vodu u „specijalnu“ čašu predviđenu za to. Ukrasite čašu slikama omiljenih junaka vašeg deteta ili je zajedno oslikajte, tako da je sa radošću koristi. Lako će onda usvojiti da bi zube nakon pranja trebalo da ispira samo vodom iz te čaše, dok je slavina zatvorena sve vreme tokom pranja. Na taj način neće silne litre vode isteći bespotrebno u odvod lavaboa, a najmlađima će ovaj segment održavanja higijene postati zanimljiviji.

Približite detetu pojam reciklaže. Recite mu da reciklaža ne mora biti gnjavaža. Kod kuće odlažite upotrebljene plastične ambalaže u kese namenjene samo za plastični otpad, koje ćete potom, zajedno, odneti i baciti u najbližu kantu za reciklažu. Zabavite se „smanjivanjem“ flaša tako što ćete im skinuti čepove, spljoštiti ih šakama, i onda ih ponovo zatvoriti poklopcem. Neće moći više da „narastu“, zauzeće mnogo manje mesta u otpadu, a vašem detetu će biti sjajno što može samo, bez mnogo muke, da „smanji“ flašu bilo koje veličine. Govorite mu koliko je vremena potrebno da bi se nešto od otpada razgradilo u prirodi, od žvake, papirne maramice, lopte i nečeg što mu je blisko, do novih pojmova koje ćete usput, u razgovoru, uvesti. Zatim uporedite to vreme sa dužinom ljudskog životnog veka i izvucite paralelu na zanimljiv i upečatljiv, a ne suvoparan način, koji će lako prihvatiti. Sigurni smo da kasnije vaše dete neće bacati na pod otpatke.

Bilo bi dobro da pronađete vremena i volje da barem jednom mesečno napravite porodičnu akciju čišćenja, negde u prirodi. Opremite se zaštitnim rukavicama u boji, da bi vašem mališanu sve bilo još veselije i prijemčivije, posebnom odećom baš za tu namenu, ponesite velike crne kese za đubre i, pedalj po pedalj, uklanjajte đubre iz omiljenog parka vašeg deteta, sa šetališta, trotoara, iz dvorišta vrtića i škola, poljana na kojima se igra. Ako imate psa, tokom šetnje stalno skrećite pažnju detetu koliko je važno da kesicom pokupite iza njega kada obavi veliku nuždu i bacite je u kontejner ili obližnju kantu za đubre.

Obratite pažnju detetu i na prekomerno trošenje električne energije. Naučite ga da gasi svetlo za sobom tako što će za svako gašenje dobiti poljubac ili pola minuta više za bavljenje nekom aktivnošću koju voli, a koju ste mu vremenski ograničili. Pokažite mu solarne panele u prirodi i objasnite mu da su oni kao „veštački“ suncokreti koji danju upijaju sunčevu energiju i onda je mogu distribuirati u vidu struje. Vetrenjače su takođe dobar i slikovit primer, kao i vodenice. Primera je mnogo i svuda su oko nas, samo ih potražite...

Um mališana je nevin, veliki i otvoren poput padobrana. Dajte sve od sebe da ga obasipate važnim i korisnim informacijama, uz zanimljive „pokazne vežbe“, i zatim strpljivo sačekajte da vas, kad malo odraste, sam uveri u to da je ovaj svet napravio boljim mestom za život.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije