KOSMIČKI „MONSTRUM“: U deliću sekunde oslobodio toliko energije koliko Sunce emituje za 100.000 godina
MAGNETAR je neutronska zvezda sa izuzetno jakim magnetnim poljem koji često sija spektakularno jako i bez upozorenja.
Magnetari mogu biti hiljade puta svetliji od našeg Sunca, ali njihove erupcije su kratke i nepredvidive pa su izazov za astrofizičare da ih pronađu i prouče.
Istraživači su nedavno uspeli da uhvate jednu od ovih erupcija i izračunaju oscilacije u sjaju magnetara za vreme erupcije. Otkrili su da je magnetar oslobodio onoliko energije koliko naše Sunce proizvede za 100.000 godina, i to za samo deseti deo sekunde!
Neutronska zvezda nastaje urušavanjem masiva zvezde na kraju njenog života. Kako zvezda umire u eksploziji supernove, atomi, protoni i elektroni u njenom jezgru bivaju smrvljeni u komprimovanu masu koja kombinuje intenzivnu gravitaciju sa velikom brzinom rotacije i moćne magnetne sile. Rezultat, neutronska zvezda, ima masu od 1,3 do 2,5 solarne mase (jedna solarna masa je masa našeg Sunca) koncentrisanu u sferu prečnika samo 20 kilometara.
Materija u neutronskim zvezdama je tako gusto zbijena da bi masa veličine kocke šećera bila teška 900 miliona tona, a gravitaciona sila neutronske zvezde je toliko jaka da bi mekana bombona koja bi udarila o površinu zvezde, oslobodila snagu do 1.000 hidrogenskih bombi.
Magnetari su najmoćniji magnetni objekti u univerzumu. Naše Sunce je bledi izvor svetlosti u poređenju sa ovim sjajnim, gustim zvezdama, čak i kada nisu u erupciji.
- Čak i u neaktivnom stanju, magnetari mogu biti 100.000 puta sjajniji od našeg sunca - rekao je Kastro-Tirado, profesor istraživanja na Institutu za astrofiziku Andaluzije pri Španskom istraživačkom savetu. "Ali u slučaju erupcije koji smo proučavali, GRB2001415 je oslobodio energija koje naše Sunce emituje za 100.000 godina", preneo je Astronomski magazin.
Ovaj magnetar nalazi se u galaksiji Skulptor, spiralnoj galaksiji udaljenoj oko 13 miliona svetlosnih godina od Zemlje, i "pravo je kosmičko čudovište", rekao je koautor studije Viktor Reglero, direktor UV laboratorije za obradu slika.
Džinovska erupcija je otkrivena 15. aprila 2020. instrumentom za praćenje interakcije atmosfere i svemira (ASIM) na Međunarodnoj svemirskoj stanici, objavili su istraživači nakon detaljnog proučavanja podataka, 22. decembra, u časopisu "Nejčr" (Nature).
Do sada je otkriveno oko 30 magnetara od otprilike 3.000 poznatih neutronskih zvezda, a ovo je najudaljenija erupcija magnetara do sada otkrivena.
rs.sputniknews.com
BONUS VIDEO - DAN KADA JE KONAČNO ZATVOREN ČERNOBILj: Posledice nuklearne katastrofe trajaće 24.000 godina
Preporučujemo
VELIKI DAN ZA NAUKU: Otvoreno ogromno glavno ogledalo svemirskog teleskopa "Džejms Veb"
08. 01. 2022. u 22:02
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (0)