ISPOŠTOVANA TRADICIJA NA ZIMSKU KRATKODNEVNICU: Posmatrali izlazak sunca iz vatinskih krugova

Јелена Ј. Баљак
Jelena J. Baljak

21. 12. 2021. u 19:28

Poslednjih šest godina postala je tradicija da se na letnji i zimski solsticijum iz centra vatinskih krugova, praistorijskog lokaliteta kod Vršca, posmatra izlazak sunca u odnosu na obližnje Vršačke planine, jer se veruje da su baš na taj način ljudi još pre 6.500 godina određivali koje je godišnje doba.

ИСПОШТОВАНА ТРАДИЦИЈА НА ЗИМСКУ КРАТКОДНЕВНИЦУ: Посматрали излазак сунца из ватинских кругова

Tamaš Fodor

I ovog 21. decembra, na zimsku kratkodnevnicu, nekoliko entuzijasta iz Vršca, Beograda i Pančeva bilo je na ovom mističnom mestu, ali im vremenske prilike nisu dozvolile da uživaju u senzacionalnom prizoru – suncu koje se rađa tačno u podnožju Vršačkih planina i poput točka penje do najviše tačke u Vojvodini, Guduričkog vrha.

-Nažalost, zbog niske oblačnosti sunce se nije pokazalo kada je trebalo, ali je svakako bilo prelepo – kazao je Vrščanin Tamaš Fodor, koji se bavi izučavanjem i promocijom ovog lokaliteta.

Iako ove zemljane kružne formacije još nisu u potpunosti istražene, pretpostavlja se da one predstavljaju najstariji kalendar u Evropi. Upravo ovaj način izlaska sunca u odnosu na Vršačke planine, kao jedinog masiva u vidokrugu, ide u prilog toj tvrdnji.

Inače, takvih koncentričnih krugova, tzv. rondela, ima širom centralne Evrope, a prema Fodorovim istraživanjima i širom Vojvodine. Vatinski su nedirnuti i definitivno najočuvaniji od svih, jer se nalaze na močvarnom tlu, koje nije bilo pogodno za zemljoradnju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ECOMONDO: Centralno mesto za dijaloge o održivim praksama, tehnološkim rešenjima i inovacijama