OLIMPIJSKI KRUGOVI NA ZEMUNSKOM KEJU: Pariska priča o održivosti i najvećih svetskih događaja seže do Srbije

"NAJZELENIJE igre ikada", u Parizu s kraja jula do sredine avgusta civilizacijski su esej o održivosti u vremenima spektakla. Francuzi su prepolovili ugljenični otisak iz Londona 2012. i Rija 2016. sa njihovih prosečnih 3,5 miliona tona CO2 na oko 1,75 miliona tona, ali ovaj podatak znači samo promenu jednačine teškog računa koji većina nas ne razume.

Foto: Shutterstock

Sa strane razuma običnog čoveka impresivnije zvuči činjenica da Parižani nisu gradili "slavu" iz početka nego je preko 90 odsto građevina za sportiste, turiste i novinare u stvari prostor koji je već postojao.

Novoizgrađeni projekti uključuju centar za vodene sportove i selo sportista u departmanu

Foto: Goran Čvorović

Priča o "odluci" jeste olimpijska pariska priča za zlatnu medalju. Ona ima svoj pandan i u našoj Srbiji

Kada je pre četiri decenije grupa entuzijasta odlučila da povrati život ptici beloglavom supu, sve je bilo protiv njih. I ratovi i besparica i očaj - danas se to zove "polikriza". Pre četiri decenije, u Srbiji se par ornitologa „usudilo“ da razmišlja zajedno sa malom grupom ekoloških entuzijasta planinara.

Gde god na Balkanu ili srednjoj Aziji vide ovu pticu - ornitolozi znaju da je iz Srbije. Da. Na Uvcu su se ljudi organizovali i "usudili" da bi danas imali rezultat.

Arhitekta Laure Meriaud projektovala je Centar valovitog drvenog krova, remek-delo ambijentalnog "uklapanja" u postojeće, odnosno kao nekad.
Kreveti od tvrdog kartona ili stočići ili police u Olimpijskom selu od upotrebljenih teniskih loptica su ovde "spektakl" po kome će se Igre pamtiti.

Pre nekih 15 godina u decembru na Dunavu, kraj Lučke kapetanije "palo" je jato labudova - ne veće od 15 ptica. Ranije nikad nisu zimovale tu. Danas njihova kolonija broji stotine. 

Stručnjaci za ptice, ornitolozi, dolazak i ostanak labudova na zimovniku "gde im mesto nije" tumače obostranom ljubavlju, emociji koja se razvila između ljudi i životinja koju bi najpravilnije mogli nazvati energija samodržanja.

Foto: Veronika Pavkov

U Holivudu su „po ljubavi“ snimili film Peti element!

I kada smo kod Dunava, kao da smo kod pariske Sene.

To je ljubav - "pariska", "uvačka" i "zemunska"!

Lekciju o održivosti pariske olimpijade neposredno pre otvaranja držao je Antoine du Souich, direktor strategije i inovacija u infrastrukturi francuskih domaćina:

- U Olimpijskom selu, stanovi za sportiste biće pretvoreni u domove, a najmanje trećina će biti namenjena javnom stanovanju u predgrađima severno od Pariza, uključujući Saint-Ouen, Saint-Denis i L'Ile Saint Denis. Lokacija uključuje sopstveni mini-centar za tretman vode koji će sakupljati i prečišćavati otpadne vode koje se mogu koristiti u baštama.

- Eksperimentalna zgrada, poznata kao "zgrada ciklusa", koristiće prečišćenu kišnicu za svoje toalete, koji su dizajnirani da odvajaju urin i fekalije koji se zatim mogu pretvoriti u đubrivo. I to je jednostavno korak na putu, na novom načinu izgradnje za sutra - rekao je Antoine.

I zaista, Pariz je "pogurao koliko god je mogao" promenu načina na koji se sportski i nesportski događaji vode. Povezali su sportske objekata na električnu mrežu, a izbacili masivne dizel-generatore na koje se stadioni obično oslanjaju. 

A na Uvcu je glavni "beloglavi" Darko. On je nestao iz staništa daleke 2007. a vratio se zauvek 2023. Gde je lutao 15 godina samo on zna, ali se vratio na stanište ljubavi.

Foto Rezervat "Uvac"

Na kraju, i za nauk: Pticama sa Uvca odvajkada se na našem podneblju pripisuju razne moći.
U narodu se veruje da vidi u budućnost, da živi 500 i više godina i da je vesnik između
sveta bogova, ljudi i podzemlja. On je pravedan i nikad ne ubija plen, već dolazi po "svoje".
Veruje se da predvodi oluje...
Da bi se izbegle oluje i nesreće, prvo se treba "usuditi". O neizbežnom petom elementu može da se uči u Srbiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije