PLANETA JE U KRIZI: Hitno potrebne mere za zaštitu biodiverziteta i stabilnost ekosistema

PLANETA Zemlja se suočava sa ozbiljnom krizom koja ugrožava biodiverzitet i stabilnost ekosistema.

Foto: Predrag Kostin, divlja_srbija

Prema izveštaju WWF Living Planet Report 2024, populacija divljih životinja se u poslednjih 50 godina smanjila za 73%. Ovaj alarmantni pad ukazuje na to da je biodiverzitet naše planete pod velikim pritiskom, što ima ozbiljne posledice po ekosisteme i opstanak ljudi.

Glavni uzroci gubitka biodiverziteta uključuju degradaciju staništa, klimatske promene i neodržive prakse u poljoprivredi i industriji. Na Arktiku, klimatske promene su primarni faktor koji doprinosi gubitku biodiverziteta, sa temperaturom koja raste četiri puta brže nego u ostatku sveta. Ovo dovodi do brzog topljenja letnjeg morskog leda i kiselosti okeana, što dodatno ugrožava lokalne ekosisteme. Jedna takva prekretnica je otapanje ledenih pokrivača Grenlanda i Zapadnog Antarktika. Ovi ledeni pokrivači drže dovoljno vode da podignu globalni nivo mora za nekoliko metara, a samo Grenland može da doprinese 7,2 metra. Takav porast bi drastično preoblikovao obale, preteći milijardama koje žive u priobalnim regionima povećanim poplavama i raseljavanjem.

Letnji arktički morski led se smanjuje za 13 odsto po deceniji. Ako globalne temperature porastu preko 1,5°C, kako se trenutno predviđa, Arktik će najverovatnije izgubiti svoj letnji morski led do 2050. godine, uništavajući kritična staništa za vrste poput polarnih medveda. Do 2100. godine, polarni medvedi u severnoj Kanadi mogli bi se suočiti sa glađu i reproduktivnim neuspehom. 

Foto Shutterstock

Gubitak biodiverziteta ima direktan uticaj na ljudsko zdravlje, egzistenciju i opstanak. Biodiverzitet je osnova zdravih ekosistema koji pružaju vitalne usluge kao što su čist vazduh, voda, oprašivanje i regulacija klime.

Indeks života na planeti, koji je izradilo Zoološko društvo u Londonu (Zoological Society London, ZSL), uključuje skoro 35.000 populacionih trendova za 5.495 vrsta od 1970. do 2020. Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85%), zatim u kopnenim (69%) i morskim (56%). Gubitak i degradacija staništa, čiji je uzrok u najvećoj meri ljudski prehrambeni sistem, predstavlja najveću pretnju populacijama divljih vrsta širom sveta. Sledi prekomerno iskorišćavanje resursa, invazivne vrste i bolesti. Klimatske promene predstavljaju dodatnu pretnju populacijama divljih vrsta u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je zabeležen zapanjujući prosečni pad od 95%.

Kada se ekosistemi degradiraju, postaju podložniji prelaznim tačkama nakon kojih mogu doći do nepovratnih promena. Jedna od takvih tačaka je topljenje grenlandskog i zapadnoantarktičkog ledenog pokrivača, što bi moglo dovesti do značajnog porasta nivoa mora i ugrožavanja milijardi ljudi koji žive u priobalnim područjima.

Potreba za akcijom

Izveštaj WWF naglašava da je neophodan veliki kolektivni napor u narednih pet godina kako bi se suočili sa dvostrukom krizom klime i prirode. Ovo uključuje transformaciju energetskih, prehrambenih i finansijskih sistema na održiv način.

Lokalne i globalne akcije su ključne za zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije