SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO: Spoj inovacija i društvene odgovornosti
ZA razliku od tradicionalnog preduzetništva, gde je ostvarivanje profita na prvom mestu, socijalno preduzetništvo usmerava svoje resurse ka stvaranju vrednosti za društvo u celini.
Socijalno preduzetništvo je poslovni model koji kombinuje profitnu aktivnost sa jasnim društvenim ciljem. Ono nije fokusirano samo na ekonomske rezultate, već na stvaranje pozitivnih promena u društvu. Ova vrsta preduzetništva koristi tržišne principe kako bi rešila društvene probleme, sa posebnim naglaskom na marginalizovane i ugrožene grupe.
Preduzetnici koji se bave socijalnim preduzetništvom prepoznaju ključne društvene izazove, kao što su siromaštvo, obrazovanje, prava ugroženih grupa, ekologija, i koriste inovativne i održive pristupe kako bi ih rešili. Njihov cilj nije samo ekonomski uspeh, već i rešavanje ključnih društvenih izazova.
Iako se pojmovi „socijalno preduzetništvo“ i „socijalni preduzetnik“ koriste više od trideset godina još uvek postoje različita mišljenja i stavovi oko samog značenja ovih pojmova
Muhamed Janus, dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2006. godinu, u svojoj knjizi „Za svet bez siromaštva” navodi da se socijalno preduzetništvo najčešće definiše kao bilo koje nastojanje da se pomogne drugim ljudima.
Bil Drajton, osnivač prve globalne organizacije za socijalno preduzetništvo „Ashoka“ ga je definisao kao preduzetništvo s etičkim integritetom u cilju maksimalne društvene vrednosti, a ne privatne vrednosti ili profita.
Situacija u Srbiji
U svetu je mnogo primera socijalnog preduzetništva, koje se u Srbiji razvija u proteklih 15-ak godina. Zakon o socijalnom preduzetništvu Srbije je stupio na snagu 2022.godine i predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor društvenog preduzetništva u Evropi i prvi put u Srbiji postavlja pravni okvir za sektor u kojem posluje oko 500 preduzeća.
„Socijalna preduzeća nisu samo preduzeća koja zapošljavaju direktno pripadnike nekih ranjivih grupa, socijalna preduzeća mogu taj svoj društveni uticaj da ostvaruju i na druge načine, tako što, na primer, imaju neko tehnološko rešenje koje pomaže direktno nekoj socijalnoj grupi ili rešavaju neki ekološki problem”, navode iz SMART kolektiva. Prema njihovom poslednjem istraživanju, 93% socijalnih preduzeća upravo finansiranje ističe kao jedan od najvećih problema pri funkcionisanju i radu.
Prema statistici, na evropskom tržištu prisutno je dva miliona socijalnih preduzeća, koja upošljavaju oko 11 miliona radnika. U Srbiji postoje mnoga socijalna preduzeća koja se bave ranjivim kategorijama stanovništva, kao što su : Centar za integraciju mladih, Svratište, Kafe 16.
Nije retkost da i kompanije pružaju podršku društvenom preduzetništvu. Jedan od primera je kompanija NIS čiji je Klub volontera nedavno podržao udruženje „Evo ruka“ u pripremi zimnice kojom se prikupljaju sredstva za pomoć porodicama dece sa smetnjama u razvoju i retkim bolestima. Ova inicijativa ima za cilj unapređenje kvaliteta života ugroženih grupa, a NIS je obezbedio sav potreban materijal za realizaciju akcije..
Ovaj model socijalnog preduzetništva, koji kombinuje resurse velikih kompanija sa inicijativama iz zajednice, može služiti kao primer drugima.
Kroz ovakve akcije, socijalno preduzetništvo postaje most između poslovnog uspeha i društvene odgovornosti.
Međutim, postoji i nekoliko uobičajenih mitova o socijalnom preduzetništvu koje je važno razjasniti:
Mit 1: Društvena preduzeća ne ostvaruju profit
Stvarnost je drugačija – društvena preduzeća mogu itekako ostvarivati profit! Razlika je u tome kako se taj profit koristi. Umesto da se koristi isključivo za ličnu korist vlasnika ili akcionara, profit se reinvestira u dalji razvoj poslovanja i ostvarivanje društvenog uticaja. To znači da se prihod koristi za podršku društvenoj misiji, kao što su unapređenje obrazovanja, zaštita životne sredine ili pomoć ugroženim grupama.
Mit 2: Samo za socijalno ugrožene kategorije
Iako mnogi društveni preduzetnici rade na poboljšanju života socijalno ugroženih grupa, njihova misija nije ograničena samo na to. Društvena preduzeća često rešavaju širok spektar izazova – od ekoloških problema, preko unapređenja obrazovanja, do inovacija u zdravstvu i tehnologiji. Njihov cilj je stvaranje održivih rešenja za kompleksne društvene probleme, što znači da se bave pitanjima koja utiču na sve članove društva, ne samo na one socijalno ugrožene.
Mit 3: Nije za svakoga
Stvarnost je da društveno preduzetništvo može biti opcija za svakoga ko ima strast prema rešavanju društvenih problema na inovativan i održiv način. Društveni preduzetnici dolaze iz različitih sfera života i poseduju različite veštine. Nije neophodno biti filantrop ili imati iskustvo u radu sa socijalno ugroženima. Ključni faktor je posvećenost društvenim ciljevima i spremnost da se profit koristi za dobrobit zajednice.
*Deo informacija preuzet sa portala Oblakoder magazina, SMART kolektiva i Koalicije za razvoj solidarne ekonomije
(MAPA) RUSI SILOVITO NADIRU: Nisu ovoliko napredovali od prvih dana rata - zauzeli teritoriju veličine Singapura
RUSKA vojska je u novembru ostvarila napredak od 725 kvadratnih kilometara, što je najveći napredak u jednom mesecu još od marta 2022. i prvih nedelja rata, prema analizi agencije AFP zasnovanoj na podacima američkog Instituta za proučavanje rata (ISW).
02. 12. 2024. u 16:10
ŠOLC SAM VUKAO TAJANSTVENI PRTLjAG: Više od dolaska u Kijev javnost zanima - Šta to ima u koferu? (FOTO/VIDEO)
OD SAMOG dolaska Olafa Šolca u Kijev, javnost je više zaintrigiralo to što je nemački kancelar iz voza u glavnom gradu Ukrajine izašao tako što je sam "vukljao" lični prtljag.
02. 12. 2024. u 15:51
KRAJ KARIJERE JELENE KARLEUŠE: Prelazak u politiku i visoka funkcija
JELENA Karleuša se poslednjih nekoliko godina veoma aktivirala politički, a iako zvanično nije član nijedne stranke, ona se trudi da iskaže svoje mišljenje i stav kad god je to potrebno.
02. 12. 2024. u 13:23
Komentari (0)