SVETSKI DAN FOTOGRAFIJE: Pronalazak koji je promenio svet

Marko Đorđević

19. 08. 2024. u 17:15

U svetu se danas obeležava Dan fotografije (World Photography Day) – jednog od najvećih pronalazaka.

СВЕТСКИ ДАН ФОТОГРАФИЈЕ: Проналазак који је променио свет

Foto: pexels.com

Svetski dan fotografije proslavlja se od 2010. godine na dan kada je 1839. godine predstavljena dagerotipija, prvi uspešan fotografski postupak. Od tada, fotografija je izuzetno evoluirala, postajući moćan medij izražavanja, komunikacije i dokumentacije. Stoga je 19. avgust izabran za Svetski dan fotografije u čast ovoj značajnoj prekretnici u istoriji fotografije.

Ocem fotografije smatra se Luj Dager, koji ju je prvi učinio praktičnom pomoću svoje dagerotipije. Najraniju fotografiju prirode načinjenu uz pomoć svetlosti i kamere opskure dobio je 1826. godine Francuz Nisefor Nijeps. On je upotrebio metalnu ploču premazanu tečnim rastvorom bitumena (asfalta) i izložio u kameri opskuri. Ekspozicija je trajala 8 sati. Ta fotografija (popularno nazvana „Pogled na golubarnik”) sačuvana je, a otkrio ju je 1952. godine istoričar fotografije Helmut Gernshajm u zaostavštini jednog botaničara iz 19. veka kome je Nieps poklonio taj primerak prilikom boravka u Londonu 1827. godine.

O značaju fotografija kojim se beleži raznovrsnost flore i faune u Srbiji, saznali smo iz razgovora sa fotografom divlje Srbije, Predragom Kostin (deo intervjua prenet sa https://www.odrzivost.rs/877-2/)

Poznati ste po tome što ljubav prema prirodi, životinjama i biljkama, prenosite svima nama putem neverovatnih fotografija. Kako ste započeli tu ljubav gledajući divlje životinje kroz objektiv fotoaparata?

Pripadam generaciji koja je odrastala uz emisije kao što su „Opstanak“ i filmove „Poslednja Oaza“ i „Svet koji nestaje“. Dok sam gledao te emisije zamišljao sam kako je lepo tim ljudima koji se bave snimanjem divljih životinja jer su sve vreme u prirodi i bave se nečim kreativnim, a u isto vreme i opasnim poslom jer nije baš naivno snimati životinje na njihovom terenu gde su oni apsolutni gospodari situacije.

Čim sam došao do prvih većih sredstava, kupio sam sebi fotoaparat i teleobjektiv i krenuo sa intenzivnijim odlascima u prirodu sa željom da i ja jednog dana napravim neku sličnu emisiju.

Kakav je osećaj kada ugledate neku životinju koju dugo želite da fotografišete i za koju znate da pripada ugroženoj vrsti?

Što se tiče fotografisanja ugroženih vrsta tu treba da postoji savest kod fotografa kako je ne bi još više ugrozili jer očigledno je da je ta vrsta osetljivija u odnosu na ostale tako tu opet dolazimo do pažljive priprema za fotografisanje, moramo dobro proučiti njene navike, kada je najosetljivija onda je ne smemo uznemiravati, ne menjati izgled lokacije na kojoj ta životinja obitava, ukratko trebalo bi da teren nakon fotografisanja ostane isti kao i pre. Što se tiče samog osećaja fotografisanja tih životinja on je zaista fantastičan i osećam neku vrstu privilegije što to mogu da radim.

Imao sam tu privilegiju da fotografišem vraćanje risa u prirodu nakon što je povređen u saobraćaju, ne može se opisati koliko je pozitivne energije bilo tog dana na terenu, biti pored jedne od 50-ak jedinki Balkanskog risa koliko se procenjuje da ih živi u Srbiji je zaista nešto što ne može svako da doživi.

Dugo ste u ovom „hobiju“, koji je po tome kako mu pristupate očito vaš životni poziv. Kako prenosite drugima tu ljubav i odgovoran i održivi odnos prema prirodi i životnoj sredini?

Živimo brzo, usled svakodnevne jurnjave za nekim nazovi boljim životom zanemarujemo svet oko sebe tj. prirodu od koje možemo da naučimo puno lepih stvari. Svojim fotografijama i kratkim filmovima, instagram profilom divlja_srbija i fotografijama iz vazduha, pokušavam da svojim prijateljima, kolegama…sugrađanima dočaram šta sve mogu videti ako izađu iz te svakodnevnice u kojoj žive.

Podelite sa nama i našim čitaocima par interesantnih fotografija životinja i kažite nam nešto o njima

FOTO: Predrag Kostin

Orao belorepan, nekada ugrožena vrsta zbog štetnog delovanja ljudi na njegovo stanište, danas je populacija orlova u Srbiji stabilna ali potrebno je čuvati stare šume pokraj velikih reka u kojima se on gnezdi.

FOTO: Predrag Kostin

Ćubasti gnjurac je jedan od indikatora čistoće vodenih staništa, svoje gnezdo pravi na listovima belog odnosno žutog lokvanja, ukoliko se oseti ugroženim istog trenutka zaranja pod vodu.

FOTO: Predrag Kostin

Srndać, sjajan je osećaj fotografisati ove životinje u sezoni parenja jer su tada manje oprezne i lakše im je prići. Prelepa crvena boja krzna daje savršen kontrast zlatnoj strnjici.

FOTO: Predrag Kostin

Tekunica je izuzetno osetljiva životinja, njen opstanak u mnogome zavisi od delovanja čoveka na sredinu u kojoj živi. Ukoliko je livada na kojoj živi obrasla visokom travom može se desiti da tekunice obole od upale pluća. Tekunice žive u kolonijama i dok se mladi igraju na livadi neko od odraslih jedinki je uvek na straži, na prvi znak opasnosti „stražar“ daje znak za uzbunu i svi se povlače u sigurnost rupe.

Svetski dan fotografije obeležava se da bismo prepoznali i cenili umetnost, nauku i istoriju fotografije. To je dan za sećanje na uticaj koji je fotografija imala na društvo, kulturu i komunikaciju od svog nastanka.

Sve u svemu, Svetski dan fotografije služi kao podsetnik na moć fotografije da inspiriše, informiše i povezuje ljude širom sveta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca