SVETSKI DAN URBANISTIČKOG PLANIRANJA: Prilika da se istakne uticaj urbanizma na kvalitet života
SVETSKI dan urbanističkog planiranja je prilika da se ukaže na to koliko urbanizam utiče na kvalitet života ljudi. Urbanizam je nauka i umetnost planiranja, projektovanja i upravljanja gradovima i naseljima, kako bi se obezbedio održiv, funkcionalan i lep prostor za stanovanje, rad i rekreaciju.
Svetski dan urbanističkog planiranja (World Town Planning Day) obeležava se 8. novembra svake godine, počev od 1949. godine, kada ga je pokrenuo argentinski urbanista i profesor Carlos Maria della Paolera, koji je bio prvi Južnoamerikanac koji je diplomirao na Institutu za urbanizam Univerziteta u Parizu. On je želeo da podstakne interesovanje i svest o važnosti urbanističkog planiranja za razvoj gradova i društva.
Simbol urbanizma koji je kreirao Carlos Maria della Paolera predstavlja tri elementa prirode koji su bitni za život: sunce, vegetaciju i vazduh u ravnoteži sa ljudskom aktivnošću
Na Svetski dan urbanističkog planiranja okupljaju se urbanisti, arhitekte, planeri zajednica, u preko 30 zemalja, kako bi podigli svest u javnosti o važnosti razvoja gradova.
Urbanističko planiranje se bavi različitim aspektima urbanog razvoja, kao što su: demografija, ekonomija, sociologija, ekologija, arhitektura, saobraćaj, infrastruktura, zelene površine, kulturno nasleđe, javni prostor i participacija građana.
Danas se urbanističko planiranje suočava sa brojnim izazovima kao što su: klimatske promene, rast populacije, nejednakost, siromaštvo, zagađenje, nedostatak resursa, konflikti, migracije i pandemije. Urbanisti moraju da pronađu rešenja koja će omogućiti gradovima da budu otporni, inkluzivni, zdravi i lepi.
Kako bi se savladali svi izazovi potrebni su saradnja i dijalog sa svim akterima koji učestvuju u urbanističkom procesu. Svetski dan urbanističkog planiranja je prilika da se podstakne takva saradnja i da se pokaže kako urbanizam može da doprinese boljem svetu za sve.
Pet činjenica koje niste znali o urbanističkom planiranju
1. Podržava rast gradova u skladu sa povećanjem broja stanovnika.
2. Čuva nas od vremenskih katastrofa, jer se urbanističkim planiranjem predviđaju moguće poplave.
3. U Evropi su gradovi dizajnirani tako da budu prilagođeni i pešacima i biciklistima, što čini navigaciju lakšom.
4. Zdravlje stanovnika se postavlja kao prioritet jer su urbanisti obavezni da poštuju smernice Svetske zdravstvene organizacije.
5. Urbani trgovi su hit jer su kreirani kao prostori okupljanja, „sve na jednom mestu“.
Ekološki zdravi gradovi imaju nekoliko zajedničkih faktora:
• Pružaju stanovnicima obilje mogućnosti da uživaju u visokom kvalitetu života
• Teže da sačuvaju ili unaprede svoju ekonomiju i kvalitet životne sredine
• Cilj im je da poboljšaju zdravlje svojih stanovnika
• Obezbeđuju različite stambene opcije za svoje stanovnike
• Planiraju i uključuju puno prostora za šetnju, vožnju biciklom i boravak na otvorenom
• Javni prevoz čine lako dostupnim i pristupačnim za sve kojima je potreban
Razvoj zelenog grada kao novi pristup planskom uređenju
Održivi grad („zeleni grad“ ili „eko-grad“) je urbana enklava u čijem se dizajnu i izgradnji prioritet daje očuvanju prirodnog ekosistema uz ekonomsko, socijalno i fizičko zdravlje i dobrobit stanovnika grada.
Pitanja korišćenja zemljišta, očuvanja biodiverziteta, kao i nezagađenja vazduha i vode pažljivo se razmatraju u održivim gradovima, koji takođe imaju za cilj da podstaknu veze među ljudima i ojačaju zajednice kroz namerni urbani dizajn.
Kompanija Economist Intelligence Unit (EIU) godišnje objavljuje izveštaj u kojem rangira najbolje i najgore gradove za život.
U ovom istraživanju posmatrana su i bodovana 173 grada u pet kategorija: bezbednost, kultura, zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura.
Deset najboljih gradova za život u 2023. godini:
1. Beč, Austrija
2. Kopenhagen, Danska
3. Melburn, Australija
4. Sidnej, Australija
5. Vankuver, Kanada
6. Cirih, Švajcarska
7. Kalgari, Kanada
7. Ženeva, Švajcarska
9. Toronto, Kanada
10. Osaka, Japan
Deset najgorih gradova za život u 2023. godini:
164. Duala, Kamerun
165. Kijev, Ukrajina
166. Harare, Zimbabve
166. Daka, Bangladeš
168. Port Moresbi, Papua Nova Gvineja
169. Karači, Pakistan
170. Lagos, Nigerija
171. Alžir, Alžir
172. Tripoli, Libija
173. Damask, Sirija
Prvi srpski urbanista
U Srbiji se za prvog srpskog urbanistu smatra Emilijan Josimović, koji je autor prvog plana za Beograd iz 1867. godine, pod nazivom "Plan varoši u šancu".
On je predložio regulaciju ulica, kanalizaciju, vodovod, parkove, tržnice i javne zgrade, sa vizijom da Beograd postane moderan i evropski grad.
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)