DAN SVESTI O GUBITKU I RASIPANJU HRANE: Iako jedan deo stanovnika planete gladuje, skoro trećina prehrambenih proizvoda završi na deponijama

Kristina Špirković

29. 09. 2023. u 13:00

MEĐUNARODNI dan svesti o gubitku i rasipanju hrane je globalna inicijativa čiji je cilj da podigne svest o problemu koji utiče na milione ljudi, životnu sredinu i ekonomiju. Ovaj dan se obeležava 29. septembra svake godine, počevši od 2020. godine, kada ga je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

ДАН СВЕСТИ О ГУБИТКУ И РАСИПАЊУ ХРАНЕ: Иако један део становника планете гладује, скоро трећина прехрамбених производа заврши на депонијама

Foto: Profimedia

Gubitak hrane se odnosi na količinu hrane koja se proizvede, ali ne stigne do potrošača, zbog različitih razloga kao što su: loše skladištenje, transport, distribucija ili marketing.

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), oko 13% proizvedene hrane na svetu propadne u lancu snabdevanja hranom, a dodatnih 17% se baci ili propusti na nivou potrošača. To znači da se skoro trećina proizvedene hrane ne iskoristi za ishranu ljudi, već završi na deponijama, gde doprinosi emisiji gasova staklene bašte i zagađenju životne sredine.

Ovogodišnja tema Međunarodnog dana svesti o gubitku i rasipanju hrane: „Smanjenje gubitka i rasipanja hrane: preduzimanje akcija za transformaciju sistema hrane“ ima za cilj da podstakne akcije na svim nivoima - od proizvođača, preko trgovaca, do potrošača - kako bi se sprečilo i smanjilo rasipanje dragocene hrane.

Prema najnovijem izveštaju o sigurnosti i kvalitetu ishrane u svetu, oko 690 miliona ljudi je gladno, a više od 3 milijarde ljudi nema pristup zdravoj i pristupačnoj hrani. Smanjenje gubitka hrane bi moglo da poveća dostupnost i pristupačnost hrane za milione ljudi.

Ovaj dan je takođe prilika da se promovišu dobre prakse i inovativna rešenja, koja mogu da doprinesu efikasnijem i održivijem upravljanju hranom. Neki od primera su: poboljšanje infrastrukture i tehnologije za skladištenje i transport hrane; primena standarda i oznaka za kvalitet i rok trajanja hrane; podsticanje doniranja viška hrane humanitarnim organizacijama; edukacija potrošača o planiranju kupovine, čuvanju i pripremi hrane; kompostiranje organskog otpada.

Foto: Profimedia

Zašto je važno smanjiti gubitak i rasipanje hrane?

Smanjenje gubitka i otpada hrane je ne samo moralna i humanitarna dužnost, već i ekonomska i ekološka potreba. Svako od nas može da doprinese rešavanju ovog problema, tako što će biti odgovoran i racionalan u proizvodnji, kupovini i konzumiranju hrane. Pored toga što ćemo uštedeti novac i resurse, time ćemo poboljšati naše zdravlje i kvalitet života.

Gubitak hrane i otpad podrivaju održivost naših prehrambenih sistema. Kada se hrana izgubi ili rasipa, svi resursi koji su korišćeni za proizvodnju ove hrane - uključujući vodu, zemlju, energiju, rad i kapital - odlaze u otpad. Pored toga, odlaganje hrane i otpada na deponijama, dovodi do emisije gasova staklene bašte, čime se utiče na klimatske promene. Gubitak i rasipanje hrane takođe mogu negativno uticati na sigurnost, dostupnost hrane i doprineti povećanju cena.

Da li ste znali?

* Globalno, oko 13% proizvedene hrane gubi se između žetve i maloprodaje. Značajne količine se takođe rasipaju u maloprodaji i na nivou potrošnje.

*Procenjuje se da se 17% ukupne globalne proizvodnje hrane baca u domaćinstvima, u prehrambenim uslugama i u maloprodaji zajedno.

*Između 691 i 783 miliona ljudi suočilo se sa glađu 2022.godine.

*Hrana koja je izgubljena i bačena čini 38% ukupne potrošnje energije u globalnom sistemu ishrane.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALTA banka donirala paketiće za dečje osmehe: Mališani iz Sremčice i Dečjeg sela uživali u iznenađenju i druženju