SVETSKI DAN PČELA: Košnice pune meda na krovovima Beograda
GENERALNA skupština Ujedinjenih nacija je, 20. decembra 2017, usvojila predlog Saveza pčelara Republike Slovenije da se 20. maj obeležava kao Svetski dan pčela. Inicijativu koju su podneli slovenački pčelari podržala je i Srbija imajući u vidu sličan stepen razvoja i značaj pčelarstva u obe zemlje.
Treba imati na umu da je upravo pčela najznačajniji insekt „odgovoran“ za oprašivanje, neverovatnih, 85% biljaka cvetnica. O neprocenjivoj ulozi pčela kao oprašivača raznovrsnih biljnih vrsta koje ljudi koriste u svojoj ishrani govori podatak da su svaki treći zalogaj hrane, zapravo, proizvele pčele.
Zašto pčele nestaju?
Odgovor nije jednostavan, a koliko je situacija ozbiljna govori činjenica da je Međunarodna unija za zaštitu prirode stavila pčele na Evropsku crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti istrebljenje.
Fenomen masovnog i misterioznog nestajanja pčela, koji se pojavio u SAD 2006. godine i proširio po svim razvijenim zemljama sveta, naučnici povezuju sa intenzivnom proizvodnjom biljnih monokultura, klimatskim promenama i upotrebom određenih pesticida.
Nestajanje pčela u poslednjih desetak godina doprinelo je tome da se sve više ljudi u gradovima bavi pčelarstvom.
Šta je urbano pčelarstvo?
Urbano pčelarstvo podrazumeva držanje i održavanje košnica sa pčelama na ravnim krovovima zgrada, gradskim parkovima i dvorištima u gradu. Za ovaj vid gajenja pčela može se slobodno reći da je ono i pravi odgovor ekološki svesnih građana i društveno odgovornih kompanija i institucija, odnosno onih koji su prepoznali značaj pčele u ekosistemu.
Deo turističke ponude Pariza i Londona
U mnogim zemljama trend uzgoja pčela u urbanim sredinama sve je prisutniji. U velikim gradovima Severne Amerike i Evrope urbano pčelarstvo se već uveliko razvija.
Urbano pčelarstvo je popularno svuda, u Parizu, Njujorku, Londonu, Beču. U svim ovim gradovima na krovovima zgrada nalaze se košnice. Ovo je odličan način da se i onim ljudima koji žive u gradu omogući da se bave pčelarstvom.
Pčelama su potrebni gradovi, a košnice, sem ekoloških oaza, postaju i turističke znamenitosti najvećih svetskih gradova. Tako Pariz ima dugu tradiciju pčelarenja, još od 1856. godine kada su prve košnice postavljene u Luksemburškoj bašti i kada je tu otvorena i prva pčelarska škola. Još od devedesetih godina prošlog veka, na listi urbanog pčelarstva dominira London čije košnice oplemenjuju Bakingemsku palatu, Galeriju moderne umetnosti i druge poznate građevine.
Košnice pune meda usred Beograda
Beograd je već nekoliko godina izazov za radoznale i kreativne uzgajivače pčela i proizvodnju meda u velegradskim uslovima. Za sada u užem centru prestonice i na Novom Beogradu ima 50 košnica, a u budućnosti biće ih više. Na periferiji i u prigradskim opštinama takođe ima košnica.
Eksperti za zaštitu životne sredine ukazuju koliko je urbano pčelarstvo važno u ekosistemu i skreću pažnju na to da svaka košnica može da doprinese negovanju biodiverziteta.
Beograd bi mogao da postane prava oaza za pčelarenje baš zbog svog položaja na dve reke i s više od 40 parkova. Na tom području cvetaju brojne medonosne biljke. Poznavaoci pčelarenja ističu značaj lipe u ishrani i razvoju pčela, kao i popularnost lipovog meda među ljubiteljima prirodnog nektara. U glavnom gradu tokom dva meseca, pa i duže, cvetaju čak tri vrste lipe: srebrnolisna, krupnolisna i sitnolisna. Osim toga, u parkovima i zelenim delovima prestonice rastu i pčelama omiljene biljke kao što su sofora, evodija, katalpa i mnoge druge medonosne vrste.
– Ne želimo samo da gajimo pčele, već i da podučimo građane o tome koliko su pčele dragocene za očuvanje ekosistema. Želimo da stvaramo niz malih "epicentara" širom Beograda kako bi ljudi, a pogotovu mladi dok šetaju, mogli da svrate do košnica i nauče ponešto o pčelarstvu. Podsećamo, dve košnice nalaze na zgradi francuske ambasade, a na Novom Beogradu ima ih više od petnaest – kažu iz Udruženja pčelara.
Udruženje pčelara u Beogradu počelo je sa aktivnostima promovisanja upravo ovog načina pčelarenja, pa su tako sada započeli pregovore sa nekim ambasadama u ovom gradu da se na njihovim krovovima postave košnice.
Razvoj gajenja pčela u velikim gradovima je evidentan. Međutim, ono što brine mnoge koji bi se možda i odlučili na ovakav vid pčelarstva je pitanje da li su i koliko urbane sredine povoljnije za uzgoj pčela od ruralnih sredina.
- Mnogi ljudi ne znaju, ali urbana sredina je mnogo humanija za pčele od ruralnih- objašnjava Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara.
On ističe da, ukoliko ne bi bilo pčela, za tri godine ne bi bilo ni života na zemlji.
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
Komentari (1)