MEĐUNARODNI DAN ŽIVOTA U MIRU: Ujedinjeni u različitostima

Novosti online

18. 05. 2023. u 11:17

GENERALNA skupština UN odredila je 16. maj kao Međunarodni dan zajedničkog života u miru, kako bi taj dan bio poruka da se bez prestanka moramo boriti za mir, toleranciju, zajedništvo, međusobno razumevanje i razmenu mišljenja.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖИВОТА У МИРУ: Уједињени у различитостима

Foto: pixabay

Zajednički život u miru podrazumeva prihvatanje razlika i sposobnost da slušamo, prepoznamo, poštujemo i cenimo druge, kao i da živimo na miran i ujedinjen način.

Generalna skupština UN je u svojoj  rezoluciji 72/130 proglasila 16. maj Međunarodnim danom zajedničkog života u miru, kao sredstvo redovnog mobilisanja napora međunarodne zajednice na promovisanju mira, tolerancije, inkluzije, razumevanja i solidarnosti. Proglašenje ovog dana imalo je za cilj da podrži želju da živimo i delujemo zajedno ujedinjeni u različitostima, da izgradimo održiv svet mira, solidarnosti i harmonije. 

Dan međunarodnog života u miru podseća države da i nadalje promovišu pomirenje kako bi pomogle da se osigura mir i održivi razvoj, uključujući rad sa zajednicama, verskim vođama i drugim relevantnim akterima, kroz mere pomirenja i podsticanje praštanja i saosećanja među pojedincima.

Mir nije samo odsutnost rata; mir je stanje duha koje dopušta ljudima da žive slobodno, sretno i bez straha 

Foto: Shutterstock

 

Međunarodna saradnja u rešavanju međunarodnih problema

Posle razaranja u Drugom svetskom ratu, Ujedinjene nacije (UN) su osnovane da spasu naredne generacije od ratne pošasti. Jedan od osnovnih ciljeva je postizanje međunarodne saradnje u rešavanju međunarodnih problema, uključujući promovisanje i podsticanje poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez razlike u pogledu rase, pola, jezika ili vere.

Ovaj dan nas podseća na bitnost zajedničkog života, bez obzira na rasne, verske ili bilo koje druge razlike, te da je jedino tako moguće izgraditi životni ambijent u miru i solidarnosti

 

Ovako je počela kultura mira

Generalna skupština UN je 1997. godine rezolucijom 52/15 proglasila 2000. godinu „Međunarodnom godinom kulture mira“. Godine 1998. period 2001-2010  proglašen je „Međunarodnom dekadom za kulturu mira i nenasilja za decu sveta“.

UN su 1999. godine rezolucijom 53/243 usvojile Deklaraciju i Program akcije o kulturi mira, koji služi kao univerzalni mandat za međunarodnu zajednicu, posebno sistem Ujedinjenih nacija, da promoviše kulturu mira i nenasilje koje koristi celom čovečanstvu, uključujući i buduće generacije.

Foto: Shutterstock

Deklaracija je nastala kao rezultat dugotrajnog i negovanog koncepta — sadržanog u Ustavu Uneska — da „pošto ratovi počinju u glavama ljudi, u glavama ljudi mora da se izgradi odbrana mira. " Deklaracija obuhvata princip da mir nije samo odsustvo sukoba, već takođe zahteva pozitivan, dinamičan proces učešća, u kome se podstiče dijalog i sukobi rešavaju u duhu međusobnog razumevanja i saradnje.

Deklaracija takođe priznaje da za ispunjenje takve težnje postoji potreba da se eliminišu svi oblici diskriminacije i netolerancije, uključujući one zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, veri, političkom ili drugom mišljenju, nacionalnom, etničkom ili društvenom poreklu, imovinski, invalidski, rođeni ili drugi status.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

MALI BIOSKOP U MALOM GRADU: Fondacija Mozzart pomogla rad bioskopa „Cinema Punto“ u Šidu