MEĐUNARODNI DAN ŽIVOTA U MIRU: Ujedinjeni u različitostima
GENERALNA skupština UN odredila je 16. maj kao Međunarodni dan zajedničkog života u miru, kako bi taj dan bio poruka da se bez prestanka moramo boriti za mir, toleranciju, zajedništvo, međusobno razumevanje i razmenu mišljenja.
Zajednički život u miru podrazumeva prihvatanje razlika i sposobnost da slušamo, prepoznamo, poštujemo i cenimo druge, kao i da živimo na miran i ujedinjen način.
Generalna skupština UN je u svojoj rezoluciji 72/130 proglasila 16. maj Međunarodnim danom zajedničkog života u miru, kao sredstvo redovnog mobilisanja napora međunarodne zajednice na promovisanju mira, tolerancije, inkluzije, razumevanja i solidarnosti. Proglašenje ovog dana imalo je za cilj da podrži želju da živimo i delujemo zajedno ujedinjeni u različitostima, da izgradimo održiv svet mira, solidarnosti i harmonije.
Dan međunarodnog života u miru podseća države da i nadalje promovišu pomirenje kako bi pomogle da se osigura mir i održivi razvoj, uključujući rad sa zajednicama, verskim vođama i drugim relevantnim akterima, kroz mere pomirenja i podsticanje praštanja i saosećanja među pojedincima.
Mir nije samo odsutnost rata; mir je stanje duha koje dopušta ljudima da žive slobodno, sretno i bez straha
Međunarodna saradnja u rešavanju međunarodnih problema
Posle razaranja u Drugom svetskom ratu, Ujedinjene nacije (UN) su osnovane da spasu naredne generacije od ratne pošasti. Jedan od osnovnih ciljeva je postizanje međunarodne saradnje u rešavanju međunarodnih problema, uključujući promovisanje i podsticanje poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez razlike u pogledu rase, pola, jezika ili vere.
Ovaj dan nas podseća na bitnost zajedničkog života, bez obzira na rasne, verske ili bilo koje druge razlike, te da je jedino tako moguće izgraditi životni ambijent u miru i solidarnosti
Ovako je počela kultura mira
Generalna skupština UN je 1997. godine rezolucijom 52/15 proglasila 2000. godinu „Međunarodnom godinom kulture mira“. Godine 1998. period 2001-2010 proglašen je „Međunarodnom dekadom za kulturu mira i nenasilja za decu sveta“.
UN su 1999. godine rezolucijom 53/243 usvojile Deklaraciju i Program akcije o kulturi mira, koji služi kao univerzalni mandat za međunarodnu zajednicu, posebno sistem Ujedinjenih nacija, da promoviše kulturu mira i nenasilje koje koristi celom čovečanstvu, uključujući i buduće generacije.
Deklaracija je nastala kao rezultat dugotrajnog i negovanog koncepta — sadržanog u Ustavu Uneska — da „pošto ratovi počinju u glavama ljudi, u glavama ljudi mora da se izgradi odbrana mira. " Deklaracija obuhvata princip da mir nije samo odsustvo sukoba, već takođe zahteva pozitivan, dinamičan proces učešća, u kome se podstiče dijalog i sukobi rešavaju u duhu međusobnog razumevanja i saradnje.
Deklaracija takođe priznaje da za ispunjenje takve težnje postoji potreba da se eliminišu svi oblici diskriminacije i netolerancije, uključujući one zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, veri, političkom ili drugom mišljenju, nacionalnom, etničkom ili društvenom poreklu, imovinski, invalidski, rođeni ili drugi status.
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
Komentari (0)