POČINJE IZGRADNJA BIO4 KAMPUSA: Ministarka nauke Jelena Begović o planovima u 2025. godini

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović najavila je danas da će u 2025. godini početi izgradnja objekata za BIO4 Kampus koji bi, prema njenim rečima, mogao da postane nova kuća za naučnu zajednicu Srbije u oblasti veštačke inteligencije i informacionih tehnologija.

Foto: Vlada Srbije

Razvoj veštačke inteligencije ne samo da menja način na koji radimo već i otvara put inovacijama i startap kompanijama, a Begovićeva je rekla  da nauka igra ključnu ulogu u razvoju društva i najavila za 2025. novi početak u promociji nauke u Srbiji.

Takođe, Srbija će u 2025. predsedavati Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju.

Kada je reč o BIO4 Kampusu, predstavljaće spoj biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, jedinstven multidisciplinarni projekat u širem regionu, a planirano je da se u njemu, na oko 30 hektara, nalaze naučne institucije i fakulteti.

- Želimo da internacionalizujemo BIO4 Kampus, što znači da nam je cilj okupljanje malo šire zajednice i da našu dijasporu, makar delimično, vratimo u Srbiju - rekla je Begovićeva.

U okviru BIO4 Kampusa nalaziće se Ekstenzija NTP Beograd za BIO4 startape, sedam centara izuzetne naučno-istraživačke infrastrukture (core facilities), centar za smeštaj studenata i gostujućih istraživača, kongresni centar, multimedijalni izložbeni centar nauke, proizvodni kapacitet i drugi sadržaji.

U BIO4 Kampusu biće u celini smešteni Farmaceutski i Biološki fakulteti Univerziteta u Beogradu, dok će Poloprivredni, Hemijski, Tehnološko-metalurški, Medicinski i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja ovog univerziteta u BIO4 Kampusu imati svoje relevantne organizacione delove.

Naučni instituti koji će u celini biti smešteni u taj kampus su Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Institut za medicinska istraživanja, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Institut za primenu nuklearne energije i Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, dok će Institut za veštačku inteligenciju, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Institut "Biosens" i Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" imati svoje relevantne organizacione delove.

Begovićeva je rekla da će fokus ministarstva u 2025. biti edukacija naših naučnika, kako bi im se omogućilo da svoje ideje pretoče u konkretne proizvode i usluge.

- Radićemo i na promociji naših talenata, kako bi i građani postali svesni koliko je bitno da ulažemo u nauku i koji efekat ta nauka ima na njihovu svakodnevnicu - dodala je ona.

U Beogradu je početkom decembra bio Samit Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, u novembru Srbija je učestvovala na Veb samitu u Lisabonu, a ministarka ističe da je bitna međunarodna komponenta ovakvih događaja, jer nam je cilj privlačenje istraživačko-razvojnih centara iz čitavog sveta.

- Na Veb samitu 60 naših startap kompanija dobilo je šansu da postane deo te međunarodne zajednice i da pokažu šta Srbija zaista radi, kakve se ideje ovde rađaju i da na kraju krajeva promovišu Srbiju s jedne strane, ali i svoje kompanije s druge strane i da možda privuku neke investitore - kazala je ministarka.

Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju se kao jedna velika međunarodna organizacija spojila sa Međunarodnom organizacijom za razvoj - OECD zbog čega je, prema rečima ministarke, važno da naša zemlja i tu ima reč.

- U toku 2025. predsedavaćemo Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju zajedno sa kolegama iz Slovačke. Iz aspekta nauke, razvoja i novih tehnologija jako je bitno da budemo u centru dešavanja. Što se tiče veštačke inteligencije, zaista smo uspeli da budemo u centru dešavanja i to nam jeste jedan od strateških pravaca kada pričamo i o nauci i o tehnološkom razvoju u Srbiji - naglasila je Begovićeva.

Na Samitu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju izglasano je donošenje Beogradske deklaracije u oblasti veštačke inteligencije, ali je za njenu primenu bila neophodna administrativna procedura Evropske unije, koja je, kako je rekla, završena.

- Deklaracija je zvanično usvojena. Zaista sam ponosna što je ideja iznikla iz Srbije i nekako ostavljamo istorijski trag. Insistirali smo da se što više zemalja uključi u ovaj proces, da ne izostavimo nijednu zemlju koja nije dovoljno tehnološki razvijena, kako bi se smanjio jaz i da se nauka mnogo više pita kada pričamo o regulativi, etici i upotrebi veštačke inteligencije - rekla je Begović.

Beogradska deklaracija promovisaće inovativnu primenu veštačke inteligencije, veštačku inteligenciju koja štiti intelektualnu svojinu i zagovaraće primenu veštačke inteligencije tako da ona obezbedi smanjenje digitalnog jaza između razvijenih i manje razvijenih zemalja.

Begovićeva ističe da će biti potpisivanje novih memoranduma o razumevanju, kao i da će se postojeći popeti na nivo konkretnih koraka u smislu jačeg finansiranja mladih koji žele da se školuju u oblastima obuhvaćenim BIO4 Kampusom.

- Krajnji cilj nam je da dovedemo istraživačko-razvojne centre da budu tu, da zapošljavaju naše eksperte i da kreiramo jedan novi ekosistem oko biotehnologija, oko biomedicine, oko zaštite biodiverziteta i naravno informacionih tehnologija uključujući veštačku inteligenciju. Cilj nam je ne samo da privučemo najveće kompanije, nego i startape, mala i srednja preduzeća - rekla je Begovićeva.

U poslednje dve godine Srbija je dobila 300 novih startap kompanija u kojima radi oko 6.000 ljudi, a ministarka naglašava da je u pitanju jedna nova realnost u svetu ekonomije, koja je karakteristična za razvijene zemlje.

- U pitanju je potpuno drugačiji način poslovanja u odnosu na standardna preduzeća. Zahtevaju mnogo više državne podrške u početku, kasnije ih preuzimaju neki privatni fondovi koji ih finansiraju, vrlo su rizične, ali to su kompanije koje menjaju svet. Srbija je takođe u jednom eksponencijalnom rastu, zaista nam raste broj tih kompanija, što znači da postoje ideje, da postoje hrabri, mladi ljudi koji su spremni da rizikuju - rekla je ona.

Gejming industrija, kako kaže, posebno beleži rast startap kompanija, a u čemu ona vidi šansu za ostanak mladih u zemlji.

"Radićemo na daljoj podršci startap ekosistemu i mladim ljudima. Takve kompanije jako brzo dožive rast i mogu da utiču na lokalnu ekonomiju", ocenila je.

Na pitanje da li u 2025. možemo očekivati prvog "jednoroga" u Srbiji, Begovićeva kaže da nije lako dostići potrebnu vrednost za to.

"To je startap koji ima vrednost od milijardu dolara i u najrazvijenijim zemljama imamo rast broja tih kompanija. Sigurna sam da će nam se u jednom trenutku desiti 'jednorog', ali za sada moramo da jačamo postojeći sistem", kaže Begovićeva.

Govoreći o podsticaju razvoja nauke u našoj zemlji, ministarka kaže da nastavljamo da se umrežavamo sa globalnom naučnom i inovacionom zajednicom.

"Te dve oblasti su jako povezane, jer su na kraju krajeva tehnologije koje nam danas menjaju svet, kao što su biotehnologija I veštačka inteligencija, utemeljene u snažnoj i dobroj nauci, a onda kasnije nađu svoju primenu. Za to nam trebaju ljudi koji su obrazovani, hrabri, ambiciozni i treba da ih podržavamo počev od srednje škole, kroz fakultete i kasnije u toku njihovih karijera. Nema više razvoja bez nauke", zaključila je Begovićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije