VERONAUCI OSNAŽILI STATUS U ŠKOLAMA: Izmenama zakona predviđeno da izborni programi prerastu u - predmete

VERSKA nastava u školama ponovo će imati status izbornog predmeta, a ne izbornog programa, a veroučitelji će moći da zasnuju stalni radni odnos, što do sada nije bio slučaj pa su mogli da rade samo "na određeno".

Foto A. Stanković

Ove promene predviđene su Nacrtom izmena Zakona o osnovima sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) koji je ušao u javnu raspravu, a ona će trajati do kraja godine.

Inače, u ovom propisu termin "izborni program" zamenjen je terminim "izborni predmet" i to se odnosi kako na versku nastavu, tako i na građansko vaspitanje i drugi strani jezik.

- Promena naziva izborni programi u izborni predmeti predložena je kako bi se ukazalo na njihov značaj i činjenicu da isti predstavljaju obavezne predmete, koji se razlikuju od drugih obaveznih predmeta samo u činjenici da kod njih postoji mogućnost izbora. Predloženom promenom naziva izbornih programa u izborne predmete, status ovih predmeta ostaje nepromenjen - navodi se u obrazloženju zakonskih izmena. Tako će nakon usvajanja zakonskih izmena u školama postojati samo obavezni i izborni predmeti, ali ne i programi.

Kada je reč o veronauci, patrijarh Porfirije, ali i predstavnici drugih verskih zajednica više puta su tražili da joj se vrati status izbornog predmeta i da se omogući veroučiteljima da zasnuju stalni radni odnos u školi.

Veronauka je u škole uvedena 2001. godine i tada je imala status obaveznog izbornog predmeta, a đaci su mogli da biraju ili taj predmet ili građansko vaspitanje. Međutim, izmenama zakona iz 2017. godine, izborni predmeti prevedeni su u izborne programe, pa je tako i verska nastava dobila drugačiji status. Taj potez crkveni velikodostojnici ocenili su kao korak unazad koji bi mogao da vodi njenom ukidanju.

Najnovije zakonske izmene regulišu i zaposlenje veroučitelja, pa je predviđeno da direktori škola zaključuju ugovor o radu na neodređeno vreme sa nastavnikom verske nastave koji se nalazi "na listi nastavnika verske nastave" koju sastavljaju verske zajednice. Izmenama ZOSOV je predloženo i da crkva ili verska zajednica mogu da povuku nastavnika verske nastave sa "liste" ukoliko on svojim aktivnostima, stavovima i ponašanjem podriva ugled tradicionalne crkve ili verske zajednice, odnosno uči i postupa suprotno učenju, stavovima, moralu i vrednostima koje zastupa tradicionalna crkva, odnosno verska zajednica kojoj pripada.

Inače, veronuku u školama predaju svrešeni studenti Bogoslovskog fakulteta, a među veroučiteljima ima dosta žena.

A kako piše u programu, cilj veronauke je razvijanje empatije, dobrote i velikodušnosti kod dece. Na časovima se uči o životu, moralu, čovečnosti, a veroučitelji pokreću različite teme iz svakodnevog života.

Đaci i roditelji imaju, uglavnom, pozitivna iskustva i zadovoljni su načinom na koji se deci približava religija.Nastava je prilagođena uzrastu, pa u nižim razredima učenici uglavnom crtaju, naročito je veselo pred Božić, Uskrs i za Svetog Savu. Kako deca rastu, tako i nastava postaje ozbiljnija, ali veroučitelji se trude da velike tajne vere objasne na lak i prihvatljiv način. Gradivo se povezuje sa drugim predmetima, istorijom, srpskim jezikom i književnošću, bilogijom... pa deca neretko znanje stečeneo na veronauci iskorite i na drugim predmetima. Obavezno je naučiti "Očenaš", "Himnu Svetom Savi", običaje za verske praznike... Tokom božićnog i uskršenjeg posta, veroučitelj đacima odredi broj dana koje treba da poste - mlađim razredima po tri dana, starijim cela sedmica, a onda se subotom ide na liturgiju i pričest. I deca to rado ispoštuju.

Da su deca zadovoljna časovima veronauke potvrđuju i podaci Ministarstva prosvete prema kojima više đaka bira ovaj predmet nego građansko vaspitanje - pa tako na versku nastavu ide 448.925, đaka osnovnih i srednjih škola, a na građansko vaspitanje 300.274 učenika, odnos je, dakle, 60 prema 40 odsto u korist veronauke.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije