NIKO NEĆE U GEOLOGE, JER MORA NA TEREN: Na Rudarsko-geološkom fakultetu upisano svega 65 brucoša, jedan smer ostao potpuno prazan

NA smeru Regionalna geologija na Rudarsko-geološkom fakultertu u Beogradu niko se nije ni prijavio, ni upisao! Iako za geologe ima posla, a plate u ovoj struci su iznad proseka u Srbiji, ovaj odsek će, ako kandidata ne bude ni u drugom i trećem upisnom roku - ostati prazan.

privatna arhiva

Očigledno je da su i dobra perspektiva u ovoj struci, i natprosečna zarada, među novom generacijom brucoša potisnuti u drugi plan, a "odbilo" ih je, bar kako objašnjavaju profesori, to što geologija nije komforan kancelarijski posao, nego obavezno podrazumeva odlazak na teren. A, mladi, izgleda, baš to neće.

Tako se i ove, kao i prethodnih nekoliko godina, ponovilo da najviše slobodnih mesta posle prvog upisnog roka ima na fakultetima koji, iako ih deca uporno izbegavaju, nude brojne mogućnosti za školovanje i zaposlenje.

Jedan od njih je i Rudarsko-geološki, koji u junskom roku ima najmanje upisanih u odnosu na broj raspoloživih mesta. Tako je na RGF na 316 mesta upisano 65 brucoša.

Za ovako loš odziv kandidata u ovoj visokoškolskoj ustanovi navode negativnu kampanju koja se u javnosti vodi poslednjih nekoliko godina protiv geoloških istraživanja i rudarstva uopšte, što doprinosi da se svršeni srednjoškolci ne opredeljuju za studijske programe na ovom fakultetu. Takođe, kažu i to da današlja omladina ima drugačiji pristup poslu nego prethodne generacije, pa ne vole da idu na teren, što rudarsko-geološke struke neminovno traže.

Prodekan za nastavu na RGF, profesor dr Radule Tošović, smatra da su smerovi na kojima se izučava rudarstvo manje popularni jer se ne mogu raditi "u Beogradu, u kancelariji".

- To je terenski posao, i mora se ići van Beograda, oni rade istraživanje na terenu i sve što se tiče sastava zemljišta, ruda, minerala... - kaže Tošović.

On dodaje i da se iz razgovora sa kandidatima i njihovim roditeljima može zaključiti da oni beže od teških fakulteta na kojima mora mnogo da se uči, a RGF je jedan od onih koji traže dosta truda, ali nudi veliko znanje koje je cenjeno i traženo. Studenti koji završe ovaj fakultet brzo dobijaju posao u stranim i domaćim kompanijama, a plate su znatno veće od proseka u Srbiji.

- Posla ima, a geolozi u svetu su dobro plaćeni i po visini imaju plate odmah iza IT stručnjaka - kaže ovaj profesor.

Osim na RGF, dosta mesta ostalo je i na fakultetima na kojima se, takođe, školuju stručnjaci koji moraju da idu na teren. To su Šumarski i Poljoprivredni fakultet, pa je tako na Šumarstvu slobodno 251 mesto, a na Poljoprivredi čak 502.

Ovi podaci pokazuju da, iako je Srbija zemlja sa značajnim poljoprirednim, šumskim i rudnim potencijalima, koji nude dobru perspektivu, mladi beže od studijskih programa na kojima se izučavaju ove oblasti. Da je problem terenski rad smatra i dekan Poljoprivrednog fakulteta, profesor dr Dušan Živković, koji kaže:

- Naša struka podrazumeva teren, njivu, čizme, traktor, kombajn... a naša deca hoće ono što vide na televiziji, a što nije prava stvarnost. Kada se osveste, obično bude kasno. I negativan odnos prema poljoprivredi, koji se neguje u javnosti, odbija buduće studente. Mi samo čujemo i vidimo probleme: zbog malina će malinari na ulice, prosipamo mleko, pšenica nije rodila i ne valja... Kako da se na takav način privuku deca?

Profesor Živković je uveren da će manjak interesovanja za studije poljoprivrede stvoriti veliki problem državi:

- Poljoprivreda je u Srbiji veoma značajna privredna grana, čini 17 odsto BDP i država bi trebalo da nam pruži podršku i logistiku kako bismo u budućnosti privukli studente i zadržali ih. Sami ne možemo da se izborimo - kaže ovaj profesor.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije