SVE O UPISU NA FAKULTETE: Evo koliko mesta je predviđeno na sedam univerziteta u Srbiji
UČENICI četvrtog razreda gimanzija i srednjih stručnih škola za nekoliko dana završavaju srednjoškolsko obrazovanje, ali maturante koji nameravaju da se dalje školuju tek čeka veliki posao oko upisa na fakultet.
Većina njih uveliko ide na pripreme i obnavlja gradivo, jer da bi "upali" na neki od prestižnih fakulteta moraju pokazati zavidno znanje.
I dok maturanti broje "sitno" do tog prelomnog trenutka, svih sedam univerziteta u Srbiji spremno dočekuju novu generaciju brucoša. Fakulteti su još pre nekoliko meseci, univerzitetima predložili broj studneta koji mogu da se upišu o trošku države, ali i broj mesta za samofinansirajuće studente.
Tako, Univerzitet u Beogradu za koji vlada najveće interesovanje, upisuje i najviše akademaca, a prema predlogu koji je usvojio Senat, na ovaj Univertzitet može da se upiše ukupno 15.203 brucoša, od čega je 9.778 budžetskih mesta, a 5.425 samofinansirajućih. Kragujevački univerzitet ima mesta za 3.931 brucoša, među kojima bi njih 2.726 trebalo da se školuje o trošku države, a 1.205 iz svog džepa.Univerzitet u Nišu predlaže upis 4.526 studenta, od čega na budžet 3.292, a samofinansirajućih 1.234.Na državnom univerzitetu u Novom Pazaru indeks može da dobije 605 akademaca - 435 na budžetu, a 170 onih koji će školovanje plaćati. Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici planirao je da upiše 1.692 studenta, od čega 1.182 na budžet, a 510 samofinanasirajućih.Za maturante koji imaju umetničke sklonosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu planirao je 438 mesta, od čega na budžet 284, a njih 154 može da se školuje o svom trošku.
KALENDAR UPISA
Prvi rok
19.- 22. jun prijavljivanje kandidata
24.- 28. jun prijemni ispiti
1. jul preliminarne rang-liste
8. jul konačne rang liste
8.- 12. jul upis kandidata
Drugi rok
29. i 30. avgust prijavljivanje kandidata
2. i 3. septembar prijemni ispit
4. septembar preliminarne rang liste
9. septembar konačne rang liste
12. septembar upis
Međutim, kada je reč o budžetskim kvotama na svim univerzitetima, končanu odluku o tome koloko će se stduneta školovati na račun države donosi Vlada Srbije, a ta odluka trebalo bi da bude doneta do kraja maja ili početkom juna. Dosadašnja praksa pokazala je da Vlada uglavnom izađe u susret predlozima fakulteta i kvote koje ona odobri ne odudaraju mnogo od fakultertskih predloga.
Kada je reč o Univerzitetu u Novom Sadu, vojvođanska Vlada već je odnela odluku o broju studenata koji će se školovati o trošku pokrajine. Tako je odlučeno da se na fakultete novosadskog univerziteta na budžet upiše 5.651 student, a Univerzitet je bio predložio 5.027 mesta. Za samofinasirajuće studente predloženo je 3.672 mesta, što znači da se ove godine na Univerzitet u Novom Sadu može upisati 8.699 studenata.
Tradicionalno najveća jagma je za indeksima Univerziteta u Beogradu, a prorektor prof. dr Dejan Filipović kaže da i ove godine očekuje veliko interesovanje.
- Imajući u vidu da je BU najstariji i najrespektabilniji univerzitet u ovom delu Evrope, kao i činjenica da postoji širok izbor raznovrsnih studijskih programa, siguran sam da će gimnazijalci i srednjoškolci prepoznati pravu vrednost i upisati neki od fakulteta BU - kaže prorektor Filipović.
I ove kao i ranijih godina, na neke od fakulteta očekuje se velika navala, a među njima su Medicinski, Stomatološki, Elektrotehnički, Mašinski fakultet, FON, zatim psihologija na Filozofskom fakultetu... Na ovim visokoškolsim ustanovama na jedno mesto prijavi se po dva, tri kandidata, a poslednjih nekoliko godina psihologija obara rekorde jer se za jedan indeks bori i do pet maturanata.
Dekani kažu da fakulteti spremno dočekuju kandidate, a Elektrotehnički fakultet U Beogradu će zbog tradicionalno velikog broja prijavljenih maturanata i ove godine prijemni održati na Beogradskom sajmu. Na istom emstu prijemni ispit polagaće i maturanti koji konkurišu za upis na FON.
I dok neki fakulterti nemaju nikakavih problema da popune sva mesta već u prvom upisnom ruku, ima i onih koji nikako ne uspevaju da privuku intersovanje. Tako već godinama "najlošije" prolaze nastavnički smerovi na svim fakultetima na kojima se školuje prosveteni kadar.
Filološki fakultet, koji spade u one na kojim ostane mnogo praznih mesta, odlučan je u nameri da privuče što veći broj studenata.
Upis deteta na fakultet košta i roditelje, jer se plaća polaganje prijemnog ispita a cene, iako variraju od fakulteta do fakulteta, nisu male i kreću se i od 1.000 dinara koliko košta prijemni na Matematičkom do 14.000 dinara koliko se plaća na Fakultetu za sport i fizičku kulturu. Prijemni na ETF košta 10.000, na FON 8.000 na FPN 6.000, Pravnom, 9.000 dinara, a na Filolškom oko 7.600. U trošak spada i eventualna žalba, jer ukoliko kandidat smatra da je prijemni ispit uradio mnogo bolje nego što pokazuju rezultat, može da se žali na rang listu, a cena te "usluge" je oko 5.000 dinara.
- Nastojimo da učenicima ukažemo na širok spektar znanja i veština koje će steći na Filološkom fakultetu i koje će ih spremiti za izazove savremenog doba i raznovrsna zanimanja u mnogim sektorima - kaže dekan Iva Draškić Vićanović. - Naš fakultet je jedan od stožera himanističkog obrazovanja u Srbiji koje je poslednjih decenija zanemareno, ali sve se više pokazuje kao neophodno u savremenom svetu koji od nas zahteva sposobnost da sagledamo i procenimo, analiziramo i vrednujemo.
Kada je reč o procedurama, na fakultet mogu da se upišu svi koji su završili srednju četvorogodišnju školu, a na prijemnom se računaju bodovi na osnovu uspeha u srednjoj školi koji nosi najmanje 16, a najviše 40 bodova. Oni se sabiraju sa bodovima sa prijemnog ispita gde se može osvojiti od 0 do 60 bodova. Za ulazak na budžet potreban je najmanje 51 bod, a za samofinansiranje 30 bodova. Međutim, to zavisi i od broja mesta na fakultetima, pa se događa i da brucoši sa većim brojem poena ne "upadnu" na budžet.
Ukoliko je učenik na takmičenjima, domaćim i međunarodnim, u poslednje dve godine srednje škole osvojio jednu od prve tri nagrade - ne mora da polaže prijemni, njemu se upisuje maksimalan broj bodova, kao da je prijemni uradio bez greške.
Inače, na prijemnom se moraju poštovati pravila. Strogo se kažnjava kašnjenje na prijemni - tako što kandidat neće imati priliku da polaže, ali ni da bude rangiran, bez obzira na to koliko bodova ima.
Do problema može doći i ukoliko kandidat kod sebe nema identifikacioni dokument, jer da bi ih dežurni nastavnici pustili da polažu, mora se prvo ustanoviti njihov identitet.
Potrebno je, takođe, da svaki kandidat na polaganju prijemnog ispita ima listić sa prijavnim brojem koji se dobija na prijavljivanju za prijemni i plavu hemijsku olovku.
Kandidat ne sme koristiti nikakva dodatna pomagala pri polaganju ispita - kao što su mobilni telefoni ili slični uređaji. Na stolu može imati samo pribor koji se dobija od dežurnog osoblja, a koji je potreban za polaganje ispita - što zavisi od fakulteta do fakulteta.
Naravno, nije dozvoljeno držanje hrane na stolu, razgovaranje sa drugim kandidatima, niti odlazak u toalet, dok će u posebnim slučajevima to biti dozvoljeno - uz pratnju nastavnika.
Sva pravila će se kandidatima blagovremeno predstaviti, pa je nakon toga zabranjeno komuniciranje i sa dežurnim nastavnikom.
Prema pravilima rešavanja prijemnog ispita - bodovi će se dobijati samo za pitanja na koja se zaokruži jedan odgovor, dok se na pojedinim fakultetima dodeljuju i negativni poeni ukoliko kandidat ispiše više odgovora, precrta nešto ili slično.
Prijemni ispit traje tri sata, a u prvih sat vremena nije dozvoljeno napuštanje prostorije u kojoj se polaže. Takođe, nije dozovljeno napuštanje prostorije ni pola sata pre isticanja vremena predviđenog za polaganje. O vremenu će kandidati biti blagovremeno obaveštavani.
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SUSRET MERKELOVE I TRAMPA Pitao je za Putina, a papa joj rekao: "Savijaj, savijaj, savijaj - ali osiguraj da ne pukne"
DOBAR deo odlomaka se odnosi na sastanak koji je imala sa Trampom u Beloj kući u martu 2017.
21. 11. 2024. u 17:17
Komentari (0)