SOCIOLOG, A ĐAKE UČIO MATEMATIKU: Škole muče muku da pronađu nastavnike fizike, informatike, nemačkog i drugih stranih jezika

U JEDNOJ školi u Južnomoravskom regionu donedavno je matematiku predavao sociolog. On je, da bi se dobro pripremio za čas i da se ne bi obrukao pred đacima, lekcije iz matematike vredno učio kod kuće i ponavljao gradivo koje je kao đak "prošao" neku deceniju ranije.

Foto Shutterstock

Ovaj slučaj začudio je čak i njegove kolege koje su navikle da, u nedostatku nastavnog kadra iz pojedinih predmeta, a naročito fizike i matematike, "uleću" nestručni kadrovi, uključujući i studente druge godine Matematičkog fakulteta.

Koliko su deficitarni ti nastavnici, pokazuje i podatak Ministarstva prosvete, prema kome matematiku u školama predaje 457 ljudi koji nemaju adekvatnu stručnost za to, a fiziku njih 239. Takođe, informatiku predaje 109 nestručnih nastavnika, nemački 133 i engleski 48 nastavnika koji nemaju potrebno obrazovanje propisano pravilnicima Ministarstva prosvete.

Da se stvari u budućnosti neće popraviti, govori i činjenica da je na nastavničkim smerovima na fakuletitima iz godine u godinu sve manje studenata. Osim za matematiku i fiziku, sve je manje zainteresovanih za hemiju, geografiju, biologiju...

Tako je na beogradskom Fizičkom fakultetu upisano samo osam budućnih profesora fizike, a u Novom Sadu - jedan. Na Hemijskom fakultetu je šest brucoša, a u Novom Sadu dva.

Dekan Matematičkog fakulteta u Beogradu prof. Zoran Rakić kazao je da je tendencija opadanja broja kandidata na nastavničkom smeru krenula od 2015, kada ih je bilo 112.

- Naredne godine je bilo upola manje, a već tada je u školama nedostajalo oko 500 matematičara i isto toliko fizičara - rekao je Rakić.

Takođe, školama preti opasnost da ostanu i bez nastavnika društvenih predmeta. Opšte je poznato da nastavničke smerove za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu upisuje vrlo malo studenata. A na Filozofskom fakultetu su primetili da ja smanjeno interesovanje za istoriju, pa je ove godine popunjena samo polovina mesta.

Opasnost da prosveta ostane bez kadra uočili su i na Univerzitetu u Beogradu, a prorektor za nastavu prof. dr Dejan Filipović ističe da idemo ka alarmantnom stanju i da ćemo za koju godinu ostati bez nastavnika pojedinih predmeta i u osnovnim i srednjim školama.

- Univerzitet u Beogradu sprema se da napravi akcioni plan kojim će poboljšati interesovanje maturanata za nastavničke smerove i to će nam biti jedan od prioriteta u radu - rekao je nedavno prof. Filipović. On napominje da rešenje treba tražiti u razgovoru sa Ministarstvom prosvete i dekanima fakulteta koji školuju nastavnike, kako bi se našlo rešenje za problem koji ugrožava budućnost srpske prosvete.

Prosvetni sindikati odavno upozoravaju na ovaj problem.

- Nedostaje nam profesora fizike, matematike, ali i nemačkog jezika, koji predaju ljudi koji su završili engleski, a nemački slušali kao B predmet, dve godine - kaže nam Aleksandar Nikolić, predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije iz Leskovca. On ističe da su škole primorane da angažuju nekoga ko će držati časove, pa to vrlo često budu studenti.

- Oni znaju gradivo, ali je pitanje koliko su stručni da prenesu znanje - kaže Nikolić i citira reči svog mentora:

- Nije znanje znati, nego je znanje znanje dati.

MALE PLATE, UNIŠTEN AUTORITET

DEKAN Matematičkog fakulteta prof. dr Zoran Rakić pojašnjava da je razlog za slabo interesovanje za nastavničke fakultete - male plate i zakoni kojima je uništen autoritet nastavnika, pa ih za male pare maltretiraju i đaci i njihovi roditelji:

- Pojavio se i IT sektor, gde su plate mnogo veće nego u prosveti. U IT sektoru talentovani đaci s mnogo manje rada nego profesori mogu da dobiju odličnu platu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije