FILMSKA KRITIKA: Oaza neprilagođenih

PORUKE pobednika ovogodišnjeg 49. Festa, filma "Oaza" Ivana Ikića, Srbija, 2021.

Foto: Z. Jovanović

Masivni povratak imanentnom realizmu filmske slike, o kome smo ovde povodom filma "Tereza 37" napisali: "Ako je tačno da biće igranog filma čini onaj 'utisak stvarnosti' oko koga je Andre Bazen još pedesetih godina prošlog veka ispleo celu svoju ontologiju filma, onda je ovo pravi primer prisustva realističkog i životnog u umetničkom filmu fikcije, odakle potiče i njegova gotovo dokumentaristička faktura", mogao bi još više da važi za film "Oaza" Ivana Ikića. Film se, na kraju, ispostavio kao pobednik Festa. Isti, bazenovski odnos prema neprerađenoj stvarnosti kao izvorištu poetskog i afektivnog, pretvara se u Ikićevom filmu u apoteozu ljubavi, iskonskog i adamskog.

Razgrnuti sve nanose kulture i civilizacije i dohvatiti se rudimentarnog ljudskog može se samo u oazi neprilagođenih, izgleda da misli mladi Ikić. (Ima, doista, i takvih tumača ljudske psihe. koji tvrde kako pravu slobodu mogu ostvariti samo poremećene osobe.) Ako dobro čitamo ovu poruku, onda se tu krije i veliki izazov za film sam i zato je "Oaza" značajno ostvarenje u jednom širem kontekstu, u domenu filmskog eksperimenta, nečega što pomera granice umetničkog filma. Već to je ogroman korak unapred u kinematografiji koja je gluplja i nekreativnija nego što je ikada bila.

"Oaza", Foto Promo

Ikić svoju ljubavnu priču smešta u trougao mentalno retardiranih adolescenata iz doma u Sremčici, koji naziva "oazom" iako, na prvi pogled, ovaj ambijent izaziva mnoge asocijacije na geto (što je takođe jedan "spoljni" dodatak). Stvar je u tome što glavne uloge tumače sami štićenici ove ustanove, troje mladih sa izraženim poremećajima u ponašanju, koji, međutim vole i razumeju film i privrženo u njemu učestvuju. Razume se da je filmska priča, tj. scenario, zavisola od ove datosti, a da je režija često ostajala u međuprostorima elipse, podrazumevanja i mentalnog dopisivanja, pri čemu je Ikić dostigao zavidnu visinu i potpuno zaslužio priznanje koje mu je dodeljeno. Iz takve suptilne i skrupulozne mikrorežije Ikić je gradio pravu malu poetiku krupnih planova, uhvaćenih pogleda, zagrcnutog ćutanja, dugih i prividno neispunjenih hodova kamere, dakle nagoveštaja naročite organizacije prostora i vremena, kao i glume koja je uslovljena trenutnim raspoloženjima aktera. Ta se, naravno, nisu mogla uvek predvideti.

Svi su bili svesni tih rizika, koji filmu pribrajaju iskustva ne samo "Dogme 95" nego i takvih remek-dela kao što je bio film "Dejvid i Liza" Frenka Perija iz 1962. ili sasvim drugačijeg "Sna letnje noći" Gorana Paskaljevića, mada sve to ne važi za "Oazu", kao rezultat autentičnog i doslednog autorskog stava. Rečju, ovo je film otkrića i oslobođenja, dostignuće bez premca ne samo u domaćim uslovima: možda će njegov pravi život početi tek na svetskoj sceni.

Ishod ove traumatične povesti je, kako kaže sam autor, "očajničko bekstvo u slobodu" sa svim posledicama koje izaziva jedna inače razuđena gromada savremenog iskustva. Ali Ikić se ne bavi ničim što ide izvan strogo omeđene oaze nagona i strasti. Kao i Fromovo "Bekstvo od slobode", Ikićev beg u slobodu pripada domenu iracionalnog i nepodnošljivog osećanja izgubljenosti savremenog čoveka, barem što se tiče glavnog fromovskog mehanizma: destruktivnosti. Ovo nas dalje vodi u složenije tumačenje, za koje na ovom mestu nemamo prostora.

Ali potmula žila unutrašnjeg života "Oaze" jest samopovređivanje, na kraju i samouništenje. Autodestrukcija je i najbolnija tačka Ikićevog mikrokozma, jezgro oko koje se plete poetika surovosti ovog filma. Eksplicitno prikazivanje ovog čina za mnoge je zaista bilo nepodnošljivo. To je ona granica koja uvek izaziva emotivne reakcije u publici i podseća nas na izvesnost: "Oaza" jeste legitiman eksperiment, ali eksperiment sa opasnom granicom, tim pre što ostaju dileme o upotrebi ili zloupotrebi zaštićenih osoba, pogotovo onih sa disocijativnim poremećajima ličnosti, u medijumu pokretne slike.

Kako bilo, smelost je u potpunosti nagrađena: iz bioskopa smo, posle dužeg vremena, izašli uzdrmani.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije