SRPSKOJ KULTURI ODAN DO POSLEDNJEG ČASA: Povodom 40 godina od smrti Milana Kašanina, Matica srpska objavila njegovu prepisku sa savremenicima

SRPSKA kultura možda ima početak, ali kraja nema... Svako treba da se drži svog nasleđa, Srbin srpskog, odnosno vizantijsko-pravoslavnog.

Foto Matica srpska i N. Karlić

Ako počne da se zanosi tuđim i njegovoj duši stranim uticajima, može samo da napravi zbrku u svojoj glavi, neki nebulozni eklekticizam, ako ne i nešto gore...

Ove gotovo proročke reči o značaju tradicije na kojoj kultura i počiva, Milan Kašanin (Beli Manastir, 1895 - Beograd, 1981) naš grandiozni istoričar umetnosti, likovni kritičar, književnik, romansijer, prvi i poslednji direktor Muzeja savremene umetnosti i Muzeja kneza Pavla, a docnije i upravnik Galerije fresaka SANU, napisao je pre više od pola veka, ali one najsnažnije odjekuju upravo danas, u eri velikog propagandnog nametanja kulturnih vrednosti, tuđih srpskom narodu.

Nije Kašanin jedini naš velikan koga smo iz ideoloških razloga potisnuli iz kolektivnog sećanja. To sagrešenje u velikoj meri ispravlja ovih dana Matica srpska objavivši povodom četiri decenije njegovog upokojenja, trilogiju u pet knjiga "Milan Kašanin - pisma, susreti, tragovi". Ukupno je to 3.000 stranica.

Ovo najkompletnije delo o "prvom i poslednjem aristokrati srpske inteligencije" plod je odluke njegove kćerke Marine Bojić da najstarijoj književnoj, naučnoj i kulturnoj instituciji u Srba poveri porodične fotografije i do sada neobjavljenu prepisku svog oca. Priređivač ovog najkompletnijeg dela o Kašaninu je prof. dr Zorica Hadžić, upravnica Matičinog Rukopisnog odeljenja i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U minule tri godine ona je pomno analizirala Kašaninovu prepisku od ukupno 1.623 pisma, kao i dokumente u najznačajnijim našim institucijama, uključujući i SANU.

- Prepiska obuhvata period od 67 godina. Najstarije pismo je iz 1914. godine i u njemu novosadski gimnazijalac Milan Kašanin poziva Veljka Petrovića na maturantski sastanak. Poslednje pismo u kojem analizira srpsku književnost u srednjem veku, 20. novembra 1981. uputio je Ilija Mamuzić ali Kašanin nije stigao da ga pročita. Preminuo je 21. novembra, dan pošto je pismo napisano - otkriva dr Zorica Hadžić.

Foto Matica srpska i N. Karlić

Kašanin je bio u dugogodišnjoj prepisci sa članovima porodice, zatim sa knezom Pavlom, Tihomirom Ostojićem, Vasom Stajićem, Anicom Savić Rebac, Vladimirom Ćorovićem, Milošem Crnjanskim, Ivom Andrićem, Jovanom Dučićem, Isidorom Sekulić, Svetislavom Stefanovićem, Miroslavom Krležom, Gustavom Krklecom, Desankom Maksimović, Boškom Petrovićem, Aleksandrom Tišmom, Savom Šumanovićem, Ignjatom Jobom, Petrom Dobrovićem, Milanom Konjovićem, Pavlom Beljanskim, Aleksandrom Derokom, Ivanom Meštrovićem, Markom Muratom, Peđom Milosavljevićem...

Prepiska je obogaćena i razmenom pogleda na umetnost sa slikarima i istoričarima umetnosti kao što su: Floran Fels, Moris Vlamenk, Dinoaje Segonzak, Žorž Grap, Andre Deren, Pol Rozenberg, Savelij Sorin, Anri Fosijon, Nikolaj Tol, George Opresku, Bernard Berenson...

Foto Matica srpska i N. Karlić

U prvoj knjizi Matičinog izdavačkog poduhvata, uz ostalo, prvi put se objavljuje i dokument koji svedoči da je 17. oktobra 1944. u Savezničkom bombardovanju spaljen stan porodice Kašanin. U tom dokumentu Kašanin pokušava da rekonstruiše koje sve knjige je imao u svojoj bogatoj biblioteci. Pravim čudom "preživela" je jedna kutija s njegovim pismima. Deo te prepiske on je još za života poverio Matici srpskoj, a drugi deo sačuvala je njegova kćerka Marina.

Druga knjiga sastoji se iz dva dela i u njoj je osvetljen njegov obiman opus u književnosti, istoriji umetnosti, književnoj i likovnoj kritici, prevodilaštvu i uređivanju časopisa. Treća knjiga, takođe u dva dela, svedoči o Kašaninovom doprinosu u istoriji umetnosti, ali i njegovo ogromno zalaganje u osnivanju Muzeja savremene umetnosti, Muzeja kneza Pavla i Galerije fresaka SANU.

- Iz pisama iz tog perioda vidi se koliko je Kašanin bio značajna i temeljna ličnost. KnezPavle jeste pokrenuo osnivanje tog muzeja, ali kičma i osnova trajanja te institucije bio je Kašanin. Kada je knez Pavle postao namesnik, nije imao dovoljno slobodnog vremena da se bavi muzejem, ali je imao ogromno poverenje u Kašanina, svog najbližeg saradnika - otkriva profesorka Hadžić.

Iz sačuvanih pisama vidljivo je i koliko je Kašanin značajno odredio karijere mnoštva poznatih umetnika, prvenstveno slikara, ali mnogi od njih prekinuli su prepisku sa njim 1944. godine kada je Kašanin smenjen sa mesta direktora Muzeja kneza Pavla. Na čelo muzeja je došao njegov drug iz gimnazijske klupe i veliki prijatelj Veljko Petrović. Taj događaj označio je kraj njihove prepiske.

PORODICA Milan i Ljalja Kašanin sa decom  Mirkom, Ratkom, Pavlom i Marinom, Foto Matica srpska i N. Karlić

Tih godina, kada je pao u nemilost novog režima, kada mu je egzistencija lična i porodična bila ugrožena, a on sa nenavršenih 50 godina života poslat u penziju. Jedan od retkih koji nije kidao prijateljstvo sa Kašaninom bio je slikar Milan Konjović. On je naslikao i jedan Kašaninov portret dok mu je pozirao u somborskom ateljeu.

Sa knezom Pavlom, Kašanin je ostao u komunikaciji. Sreli su se posle Drugog svetskog rata u Parizu, a o tom susretu Kašanin piše u svojim sećanjima. Postoji nekoliko pisama iz sedamdesetih godina pred smrt kneza Pavla koja svedoče o njihovom prijateljstvu i međusobnom poštovanju.

- Kada se govori o Muzeju kneza Pavla, mora se imati u vidu da je Kašanin bio direktor tog muzeja za vreme Drugog svetskog rata, a to nije bio nimalo lak ni zavidan položaj. Nikada se ne bi smelo zaboraviti da je upravo on sačuvao taj muzej tokom rata. Ni povodom toga nikada nismo bili dovoljno zahvalni Kašaninu. U Beogradu je dobio svoju ulicu tek 2018. godine - kaže na kraju profesorka Hadžić.

PRIJATELjSTVO M.Crnjanski, M.Đurić i M.Kašanin ispred Muzeja savremene umetnosti, Foto Matica srpska i N. Karlić

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije