EKSKLUZIVNO - TOM SELEK: Nikada se nisam oprostio od „Magnuma”

AKO je iko zaslužan za to što su osamdesetih godina 20. veka, a i decenijama kasnije, bujni crni brkovi postali sinonim muškosti, onda je to ikona TV mačoizma, američki glumac Tom Selek. Njegov neponovljivi privatni detektiv Tomas Magnum obeležio je jednu televizijsku epohu, a Seleku uz jedan Zlatni globus i bezbroj nominacija za nagradu Emi, doneo je i ulogu života.

Foto Foks/Promo

Manje je poznato da je 1980, tik pred početak snimanja serije koja ga je proslavila, upravo on bio prvi izbor reditelja Stivena Spilberga za rolu kultnog Indijane Džonsa. Ipak, posle dugo premišljanja, Selek je odlučio da ispoštuje već potpisan ugovor i da između dva istorijska TV junaka odabere nestašnog detektiva sa Havaja.

Sa Magnumom se družio osam godina. Posle toga, imao je mnogo epizodnih uloga. Između ostalog, i u "Prijateljima" i "Bostonskim advokatima". Intenzivno je radio na oživljavanju žanra vesterna i stekao divnu porodicu kojoj se u potpunosti posvetio.

Brkova se, međutim, i sa 76 godina još nije odrekao. Legendarnog brku, trenutno gledamo i u seriji "Plava krv", na kanalu Foks krajm (radnim danima u 21.05), a u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" otkriva nam šta je to kod ove policijske drame bilo presudno da svoju porodicu, koja mu je svetinja, stavi u drugi plan i posle tri decenije prihvati glavnu rolu u nekoj seriji.

 

Foto Foks/Promo

- Znao sam šta me očekuje. Nije lako nositi teret glavnog lika i biti u gotovo svakom kadru. Proživeo sam to sa Magnumom, i znao sam da me ne čeka nimalo lak zadatak sa ulogom Frenka Regana - poručuje na početku razgovora slavni Magnum, koji je u jeku svoje popularnosti 1984. godine posetio i tadašnju Jugoslaviju. - Da, to je bilo zbog snimanja filma "Najkraći put za Kinu", koji je u celosti bio rađen u Jugoslaviji. Reč je o romantičnoj avanturističkoj drami. Snimali smo na moru. U Opatiji i u još nekim mestima na jugoslovenskom primorju. Bilo je to, zaista, nezaboravno iskustvo - priseća se poznati glumac, dodajući da se od "Magnuma" nikada nije oprostio. Prema njegovim rečima, ta serija nikada nije ukinuta ni završena. On je, jednostavno, posle osam godina, napustio projekat zbog umora, a novu strast koja je mogla parirati "Magnumu", otkrio je upravo u seriji "Plava krv".

* Za vas je ova serija u tom trenutku značila veliku promenu životnog stila, zar ne?

- "Plava krv" me je, pre svega, privukla dobrom pričom. Čak mi je bilo zanimljivo što sam se preselio u Njujork. Ali od početka mi je bilo jasno da je ovo samo posao, i da nemam pravo da druge opterećujem svojim obavezama. Previše sam voleo moj život na ranču sa porodicom, da bih ga se odrekao. Kako sam tada imao i hipoteku na kuću, nije mi bilo mnogo teško da se odlučim hoću li prihvatiti ovaj projekat ili ne.

* Osam godina živeli ste na Havajima sa Magnumom. Posle toga u Njujorku sa novom serijom. Gde povlačite granicu između onoga što dobijate od novog projekta i žrtava koje morate da podnesete zbog neke uloge?

- Verujte, prvo pitanje koje sam postavio bilo je: "Gde se snima serija?". Onda smo nekako pokušali da nađemo kompromisno rešenje, makar u pogledu broja snimajućih dana. Naravno, retko kad se neki planovi koje ste zacrtali kao uslove tog kompromisa ostvare u potpunosti onako kako ste ih zamislili. Ipak, presudila je činjenica da dugo na ulicama Njujorka nije snimljen bolji policijski šou od ovog. To je ono što me uzbuđuje kod ove serije. Uostalom, navikao sam da ne radim često kod kuće. Retko se filmovi i serije snimaju u Los Anđelesu. Čak i kada je radnja smeštena u mom gradu, neki drugi grad ga glumi.

Foto Foks/Promo

* Kako biste opisali vaš lik u ovoj seriji?

- Frenk je policijski komesar. Tokom karijere, od običnog uličnog, terenskog policajca, polako je napredovao i došao do zaslužene pozicije. Dopada mi se njegov odnos prema tituli lidera tima. On iskreno voli svoju policijsku uniformu. Smatram da je to veoma važno za njegov karakter. Ipak, gradeći ovaj lik, pokušao sam da ga odvojim malo od njegove profesije i da ga prikažem u ljudskom svetlu - odakle je potekao, koja je njegova prošlost? Naslednik je duge porodične tradicije. On je poslednji u nizu policajaca u svojoj porodici. Za razliku od njegovih prethodnika, međutim, oružje nije jedino sredstvo kojim rešava probleme. On je svoju karijeru više gradio na diplomatiji. Naučio je da izbroji do 10, što je uvek važno za ljude na položaju.

* Budući da ste sinonim za policijski i detektivski posao, zahvaljujući Magnumu, da li ste osećali neku dozu odgovornosti prema drugim kolegama, u smislu mentorstva?

- Možda samo u pogledu toga da sam prvi put igrao oca odraslim ljudima. U "Magnumu" sam ja bio taj koji je nervirao šefove, sad me je stigla karma (smeh). Iskreno, u prvim scenama osećao sam izvesnu dozu straha. Imao sam sjajnog oca. Možda sam "materijal" za ovu ulogu vukao baš iz tog našeg odnosa. Međutim, bilo mi je teško u početku da se upustim u ulogu koja bi od mene zahtevala takav odnos. Jednostavno, kolege na setu bile su mnogo mlađe od mene. Da se razumemo, nisam se osećao starije od njih (smeh), ali bio je to zanimljiv izazov. U jednom trenutku, pomislio sam: "Ok, nekada si ti bio kao oni, a sada je došlo vreme da drugima igraš oca". Bio je to za mene životno otrežnjujući trenutak.

* Šta je za vas u ovoj seriji bio najveći izazov?

- Za mene je najvažniji deo ovog šoua priča o porodici. Bez obzira na to što se serija bavi policijskom profesijom, smatram da su upravo ti porodični odnosi ono što je razlikuje u odnosu na druge serije. Svaka naša porodična večera za mene je bio veliki izazov. Tu, za stolom, jednom nedeljno, rešavamo najvažnija pitanja koja se tiču svih nas. Konflikti su čest deo tih gotovo prazničnih trpeza, ali to je ono što kroji živote svih nas i utiče na formiranje naših likova. Dopada mi se što "Plava krv" nije serija o policajcima u uniformi, već o ljudima koji ih svakog dana nose uz sav teret privatnog života.

 

Tom u seriji "Magnum" Foto Promo

* Koliko je Frenka Regana u vama? Pronalazite li se u njemu?

- Eventualno u tom nekom odnosu koji sam imao sa ocem. Međutim, Frenk i ja nemamo mnogo sličnosti. Smatram da je glupo igrati likove koji su vam previše slični. Time "ubijate" glumu. Frenk ima različite životne stavove od mene, ali to mi je u potpunosti u redu. Ima nečeg zabavnog u tome da se uvlačiš u tuđe kože. Ako to uradite na pravi način, imate priliku da proniknete u suštinu lika koji dočaravate. A to je za glumca uvek najveća nagrada. Publika to prepoznaje i ceni. "Plava krv" je bez imalo sumnje porodična drama. Nije za decu. Naravno, niko im ne brani da je gledaju, ali nije pravljena za njih. Nije to jedna od onih serija poput "Male kuće u preriji", koju sam obožavao da gledam sa ćerkom.

* Koliko se svet TV serija izmenio u poslednjih 40 godina?

- Televizijsku industriju uvek sam doživljavao kao mašineriju koja samo usavršava već neke ranije uspešne TV priče. Nema tu mnogo inovacije. Ljudi su i dalje ti koji nose uloge. U tehničkom smislu, napredak je evidentan, ali dobar scenario je taj koji prodaje priču. I samo ti projekti donose nešto novo i revolucionarno. Bez dobre drame nema dobre serije. Koliko god vaši junaci gledali kroz zidove ili topili metal pogledom. Ono što je svet televizije obeležilo tokom prethodne dve decenije jesu rijaliti emisije. E, to je jedina TV novotarija 21. veka, i ne podnosim je.

GDE JE MAGNUM DANAS?

* SNIMLjEN je i rimejk "Magnuma". Kako vam se dopao i da li ste tako zamišljali vašeg junaka posle svih ovih godina? Kako bi izgledao vaš Magnum danas?

- Pre bih se, verovatno, odlučio za nastavak priče o Magnumu, nego o rimejku. Moj Magnum danas bi bio u mornarici kao dobar oficir. Međutim, zbog godina koje su prošle, nažalost, ne bi bio u mogućnosti da dalje napreduje. Vreme ga je pregazilo, došli su neki novi, mlađi oficiri. Zbog svega toga i velikog pritiska zbog činjenice da više ne može da nosi uniformu koja mu toliko znači, on bi se vratio na Havaje i nastavio da uživa u životu koji je bio deo njega tokom osam godina. Ponekad moraš prihvatiti poraz i okrenuti novi list da bi mogao da se pomiriš sa sobom. Inatiti se sa sudbinom nikad nije pametno. Tako se samo kvare čak i one lepe uspomene. Zapadaš u ogorčenost i gubiš se u njoj. Kad ih prihvatiš na vreme, i porazi mogu biti pobede.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije