INTERVJU - DR DRAGAN SIMEUNOVIĆ: Karađorđe je ostavio najveći trag u vremenu

Вукица СТРУГАР

25. 04. 2021. u 11:30

NAGRADA Grada Beograda za 2019. godinu u oblasti društvenih i humanističkih nauka pripala je prof. dr Draganu Simeunoviću za kapitalno delo "Istorija srpske političke misli".

ИНТЕРВЈУ - ДР ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ: Карађорђе је оставио највећи траг у времену

Foto: "Novosti"

U obrazloženju se navodi da je ova knjiga i monografija i enciklopedija, naučna rasprava (ali i naučno otkriće), akademska, kao i opšta politička čitanka. Među koricama je 37 istorijskih ličnosti (vojskovođa, državnika, duhovnika, filozofa, prosvetitelja, političara) koji su stvarali, razvijali i oblikovali srpsku političku misao kroz stoleća. Uvodnu reč ovom izuzetnom delu dao je počivši patrijarh Irinej, odajući, između ostalog, priznanje za podsećanje na malo poznate, često zaboravljene i zapostavljene činjenice.

U intervjuu za "Novosti" profesor Simeunović pojašnjava i da je gotovo pola veka posvetio pisanju ove knjige koja se bavi događajima od 16. veka, pa sve do Drugog svetskog rata.

* Počinjete sa carom Jovanom Nenadom o kome, nažalost, gotovo ništa ne znamo. Kakav je njegov istorijski značaj?
- Knjiga započinje sa njim jer je 16. vek u našoj političkoj vizuri početak našeg novovekovnog perioda. Dok zapadna civilizacija uzima kao početak novog veka Kolumbovo otkriće Amerike 1492, mi ga započinjemo tim prvim, za nas veoma značajnim iako kratkotrajnim pokušajem obnove srpske državnosti od strane Jovana Nenada Crnog 1526. godine. On je važan jer je, mada kratkotrajno, ipak potpuno samostalno obnovio srpsku državnost, i to samo nekoliko decenija nakon propasti srpske države. Njegov podvig je tim veći što je to učinio u vreme i na prostoru u kojima je dominirao Sulejman Veličanstveni. Njegova velika i fanatična vojska koja je nizala pobede, izazivala je respekt i kod bečkog cara i kod mađarske kraljice. O njemu i njegovom podvigu se malo zna jer je mnogima bilo u interesu da nas uvere da smo pet stotina godina bili samo robovi, narod bez ponosa u čijim grudima je zamrla želja za slobodom, a to je teza koju i danas neki Srbi mazohistički ponavljaju.

Foto: "Novosti"

* Da li je Njegoš na srpsku političku misao više uticao kao vladika ili državnik?

- Interesantno je da je o Njegošu, kao političaru i državniku pisano relativno malo. Po mom mišljenju, on je daleko više uticao na tokove srpske političke misli političkim nego teološkim idejama. Dovoljno je reći da je svojim političkim angažovanjem učvrstio temelje novovekovne crnogorske državnosti koju je doživljavao kao srpsku, da je Crnoj Gori stvorio međunarodno priznate granice i učinio još mnogo toga drugog.

* Svoje mesto u knjizi dobio je i "Zmaj od Bosne" Husein Gradaščević. Otkud on među znamenitim Srbima?

- Gradaščevićeva politička i vojnička veličina se ogledala ne samo u proterivanju turske vlasti iz Bosne i Hercegovine i u velikoj pobedi njegove multireligijske narodne vojske nad ogromnom sultanovom armadom na Kosovu polju 1831. u kojoj je učestvovao veliki broj pravoslavnih Srba, a koja se smatra prvim revanšom za poraz 1389, već i u nastojanju da se ujedine slobodne srpske zemlje i u njima prevaziđu verske razlike. Nažalost, knez Miloš to nije prihvatio, a Njegošu koji je to želeo nije to dozvolila Rusija koja je tada ratovala sa Poljskom i nije želela da provocira Austriju ponašanjem svojih saveznika u koje je tada spadala i Crna Gora. Da se to ujedinjenje dogodilo, srpski prostor koji je tada oslobodio od turske vlasti kapetan Husein Gradaščević, a koji se protezao od Banjaluke do Skoplja, činio bi zajedno sa Miloševom Srbijom i Crnom Gorom teritoriju značajne veličine sa velikim brojem stanovnika, pa bi i istorija svakako bila posledično drugačija po Srbe.

VUK KARADžIĆ PRVI POLITIKOLOG

* ZAŠTO Vuka Karadžića nazivate prvim srpskim politikologom?

- Vuk Karadžić je bio mnogo toga, pa i prvi srpski politikolog. O tome svedoče ne samo njegovi izrazito politički spisi kao što je obiman, briljantan opis vladavine kneza Miloša Obrenovića, već i mnogi drugi zapisi u kojima su rasute njegove dragocene političke analize i refleksije o važnim političkim procesima i pojavama njegovog doba.

* Koja svojstva Jovana Ristića čine najvećim srpskim diplomatom?

- Jovan Ristić je bio veliki državnik i diplomata izuzetnog dara. Rano je shvatio da se principi diplomatije koje zagovaraju velike sile ne mogu primenjivati u diplomatiji malih zemalja. Primera radi, shvatajući veliki značaj lobiranja u politici, on to nije činio tako što je drugim, a naročito ne velikim državama, objašnjavao šta je dobro za Srbiju, već im je isključivo predočavao kakva je korist od njegovog predloga po njih. Krasila ga je i politička odvažnost. Ofanzivnim političkim potezima koji su bili na granici ucene, naterao je Rusiju da u odlučujućem momentu stane na stranu Srbije, a ne Bugarske. Predlog za međunarodno priznavanje Srbije na Berlinskom kongresu je kao bivši nemački đak uputio u formi pisma nemačkom kancelaru Bizmarku, preko čuvenog nemačkog profesora Leopolda Rankea, znajući koliko Nemci drže do svojih profesora. Iako Srbija nije imala pravo učešća na tom kongresu, kada je Bizmark na Rankeovu molbu pročitao to pismo, time je sve bilo odlučeno.

* Otkud dilema da li je Jovan Skerlić (više) političar nego književni kritičar?

- Većina ljudi uglavnom pamti druge ljude tek po nečemu. Recimo, po detalju iz života. Najčešće po izgledu ili profesiji. No, izvesna nepravda je uvek u tome što drugi biraju po čemu će nas pamtiti. Možda bismo mi voleli da nas upamte ne toliko po delu, već po nečem pouzdanije vrednom. Nepravda pamćenja i nepamćenja je i u tome što nas posle smrti, kao i za života, identifikuju samo monoznačno, na primer, po struci. Da li se to dogodilo i Jovanu Skerliću? Nije li, baš kao i mnogim drugim, prevelika zapamćenost po nečemu natkrilila i ono što je njemu samom možda bilo važnije čak i od velikog književno-kritičarskog dela. Reč je o politici.

Foto: "Novosti"

* Vaši "junaci" su vojskovođe, političari, filozofi, državnici, umetnici... Poznavajući mentalitet svog naroda, ko je od njih ostvario najveći uticaj i trag u vremenu?

- Ako moram da biram, a činim to nerado zbog izuzetnosti mnogih likova koji su obrađeni u mojoj knjizi, onda je to možda Karađorđe. Bio je ne samo potpuno opravdano na čelu naroda koji je prvi udario na celovitost Turskog carstva zarad povratka svoje slobode, nego i jedini među tadašnjim srpskim kneževima koji je težio stvaranju obnovljene nezavisne srpske države. Svi drugi bili su spremni da se zadovolje povećanjem stepena ličnih sloboda i smanjenjem zuluma, ili pak autonomijom u okviru Turskog carstva. Da su Karađorđevu veličinu već uvideli i njegovi savremenici, svedoči i to što je još za njegovog života o njemu napisano i izvođeno više pozorišnih predstava od Pešte do Beča, čime se malo ko od političara i vojskovođa mogao i može pohvaliti.

U NEVREME

* ŠTA spaja prvu i poslednju ličnost vašeg dela, cara Jovana Nenada i Dragoljuba Jovanovića?

- I jedan i drugi su hteli da obezbede svome narodu političku slobodu u nevreme, kada za to okolnosti nisu bile povoljne. Zato je točak istorije navođen zamajcem uslova i okolnosti pregazio obojicu, mada u razmaku od pola milenijuma.

SA GUSLAMA I PESMOM DO SLOBODE

* MEĐU 37 ličnosti mesto je zavredeo i slepi guslar Filip Višnjić? Kakva je naša pesma kroz vekove?

- Kod nas je veza između muzike i politike zapostavljena kao predmet istraživanja, iako je njihov međusobni uticaj od velikog značaja. Nisu slučajno Turci branili pokorenim Srbima pesmu i gusle. Bili su više nego svesni da one nadahnjuju potlačene mase na pobunu podižući njihovu spremnost na žrtvu zarad zbacivanja ropskog jarma. Uz to, muzika i pesma omogućavaju i kreiranje nacionalnog i političkog identiteta.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NEOČEKIVANO: Alkaraz se odlučio na nesvakidašnji potez pred Australijan open (FOTO)