POSLEDNJA PORUKA MU JE BILA - BORIM SE: Ugasio se život velikog slikara Miloša Šobajića, nije uspeo da obraduje majku za 100. rođendan (FOTO)

ALEKSANDAR VUČIĆ: DELA OGLEDALO CIVILIZACIJE

Srbije Aleksandar Vučić uputio je juče saučešće porodici, prijateljima i poštovaocima povodom smrti slikara Miloša Šobajića i istakao da su njegova vizionarska dela
bila ogledalo civilizacije i vremena u kome živimo.

- Sa velikom tugom sam primio vest o smrti Miloša Šobajića, jednog od najvećih slikara našeg doba koji je svojim likovnim izrazom obogatio, uzburkao i umnogome promenio umetničku scenu Evrope i sveta. Njegova monumentalna platna su nepokolebljivo, čak prkosno prikazivala sve naše strahove, prikrivena i ogoljena zla i licemerje današnjeg sveta, izgubljenost čoveka u moru savremenog ništavila.

ANA BRNABIĆ: MLADIMA BIO PRAVA PODRŠKA

Brnabićeva je dodala da će Šobajić ostati upamćen i zbog svog rada sa mlađim generacijama, kojima je preneo najvažnije tajne i ispravne vrednosti.

MAJA GOJKOVIĆ: VELIKI UČITELj I INSPIRACIJA

SA velikom tugom sam primila vest o smrti izuzetnog srpskog slikara i vajara Miloša Šobajića.

Njegovim odlaskom izgubili smo jednog od najcenjenijih slikara današnjice, koji je svojim delima uspevao da impresionira i domaće i međunarodne umetničke krugove - navela je u telegramu saučešća ministarka kulture Maja Gojković.

Ona je istakla da će Šobajić ostati upamćen kao neiscrpni izvor znanja, koje je sa velikom posvećenošću i predanošću prenosio i bio inspiracija generacijama umetnika. Dela koja je ostavio najbolji su svedok nesvakidašnjeg raskošnog talenta.

MILAN CILE MARINKOVIĆ: PUN DUHA, SILINE I ŽARA

POTRESEN sam. Otišao je moj veliki drugar. Bili smo zajedno u klasi kod profesorke Cuce Sokić. Zajedno smo osvajali i Pariz. Bio je sjajan slikar. Energičan, brz, pun duha, siline i žara. Poslednjih nekoliko meseci otvorio je pet-šest izložbi usred pandemije. Ostaće velika praznina za njim. Nas dvojica smo bili poslednji iz pariskog kruga. Iz knjige "Pariz pisan četkom" nema više Ljube, Dade, Petra, Kose, Vlade, Bate, Ljubinke... Sad ni Miloša.

MOŠA TODOROVIĆ: DO KRAJA ČVRST I HRABAR

VEROVATNO sam bio među poslednjima koji se sa njim čuo. Do kraja je bio hrabar i nije se plašio bolesti. Otišao je nenadano, usred velikih planova koje smo pravili. Njegov galerista sam već 20 godina, i imam verovatno najveću kolekciju Šobajićevih radova u svom legatu, a želeli smo još mnogo toga da uradimo zajedno. Posle njegove izložbe u "Kombank dvorani", gde je nedavno dobio stalnu postavku za svoj legat, očekivali smo da ćemo organizovati još mnogo postavki, širom Srbije. Trebalo je da piše tekst i za izložbu Dade Đurića koju pripremamo. Bolest ga je zatekla dok je u Starčevu radio novu skulpturu... Imali smo višegodišnji, poseban odnos - profesionalni, prijateljski, bratski.

NOBELOVAC PETER HANDKE: PREDA MNOM JE NjEGOV LIK

VEOMA mi je žao. Čudno je to. Baš sam pre nekoliko dana mislio na njega. Pogodila me je ova vest. Nije imao previše godina. Mogao je još da živi. Hvala što ste mi javili. Hoću da zadržim lepu sliku. Preda mnom je njegov lik. S njegovom razbarušenom kosom. Mislim na njega.

NIKOLA KUSOVAC: SLIKE OBARALE ENERGIJOM

POTRESLA me je vest o Šobajićevoj smrti, ali znam da on nije zauvek otišao, jer je njegovo delo ostalo sa nama. Imali smo tokom decenija složen odnos, koji se menjao. Naime, kada se pojavio ovde, došavši iz belog sveta, kao ambasadorski sin, napisao sam jedan rđav osvrt na njegovu izložbu. Potom sam se veoma pokajao, što sam javno učinio u jednom tekstu, a onda i priredio izložbu njegovih radova u Narodnom muzeju. Kada sam u Velikoj sali postavio njegovih dvadesetak slika i odmakao se malo da vidim kako to izgleda, umalo se nisam srušio od energije koja je sa njih zračila. Ona je bila opipljiva, njena priroda nije bila samo duhovna, već i telesna, od njene sam siline morao da sednem.

MATIJA BEĆKOVIĆ: BOG MU DAVAO MAHA

IZGLEDA da korona ima visoke kriterijume i prefinjen ukus, pa uzima sve bolje od boljega. Tako nije mogla mimoići ni Miloša Šobajića, divnog umetnika, junaka na ovom svetu. On je tu avet ignorisao, pa je usled njenog divljanja otvarao izložbu na kojoj se grlio i ljubio sa svojim prijateljima i poštovaocima. Izgleda da je ona to iskoristila i odnela najkrilatijeg slikara koga smo sada imali. Na njegovim velikim platnima se vidi kako mu je Bog davao maha do poslednjeg daha. Bio je zapažen u Parizu, a nedovoljno nagrađen u svojoj zemlji. Nije bio jedini slikar iz kuće Šobajića, ali je proneo slavu i svojih predaka. Prerano se zauvek pridružio velikim srpskim slikarima, gde mu je bilo mesto i za života.

DRAGAN JOVANOVIĆ DANILOV: NAJVEĆI U SVOM DOBU

MILOŠ Šobajić bio je jedan od najvećih slikara našeg doba. Režiser jedne slikarske drame, bio je brutalno bezobziran u svom slikarstvu. Slikao je čoveka koji je genetski bačen u jednu karmičku bujicu. Slikao je rasečenu utrobu našeg vremena. Propovedao je u vlastito ime i istraživao ponore ezoterijsko-duhovne intime. Njegovo slikarstvo može se posmatrati i kao oblik istorijskog dokaza - naime, posmatrajući njegove slike, istraživač-ikonograf, kao i običan posmatrač, doći će do potresnih otkrića o našem vremenu. U tom smislu mogli bismo reći da je Šobajić ne samo umetnički advokat anksioznosti današnjeg čoveka, već i antropolog u slikarskom obliku.

MANOJLO VUKOTIĆ IMAO VULKAN U GRUDIMA

KAKVO predskazanje: Pre dva meseca objavio sam Miloševu biografiju: "Mojih devet života", a već od danas ima i deseti život! Tih devet proživeo je burno i strasno, veselo i pobednički.

Imao je vulkan u grudima, dalekovidi sjaj u očima, ruke koje od boje i gipsa stvaraju svet pobede, patnje, truljenja, juriša, opomena, vatre, ljubavi... Voleo je život, od cveta do ženske lepote. Voleo je srpstvo više od savremene civilizacije. Poreklom iz blizine Ostroga nosio je luču vere kao štit od svetskih bezbožnika.

Šobajić je redak soj ljudske tvrdoće i nežnosti. Čelično dete. Raskošnog znanja i neomeđenog interesovanja, bujan, buran, imao je snage za velike iskorake. Pravio ih je i ostavio. Širom sveta.

JARMILA VEŠOVIĆ: ZVEZDA NA PARISKOM NEBU

TUŽNA vest. Toliki ljudi umiru od korone. Ova prokleta bolest mi redom uzima prijatelje. Usud je ovog vremena za koji ne znam kako će da se završi. Miloš je bio zvezda na pariskom slikarskom nebu. Pun energije. Postigao je veliki uspeh. Snaga njegovog slikarstva ostaje s nama, ako je to uteha u ovom trenutku. Smrt nije kraj čoveka. Ljubav ostaje. Izjavljujem saučešće porodici i saučestvujem u bolu.