Kultura

I PLEN SE LOVI U BELIM RUKAVICAMA: DŽodi Komer, zvezda hit serija "Bela princeza" i "Ubiti Iv", o ulogama koje su joj obeležile karijeru

NIKOLA DRAŽOVIĆ

25. 04. 2021. u 10:38

ZBOG uloge ruske tajne agentkinje i plaćenog ubice Oksane Atanaskove, odnosno Vilanel, u seriji "Ubiti Iv", koju od 26. maja gledamo na kanalu Foks (od ponedeljka do četvrtka u 22.55), Džodi Komer, lepu blondinu upečatljivih krupnih očiju, kritika je prozvala ženskim Edvardom Nortonom.

И ПЛЕН СЕ ЛОВИ У БЕЛИМ РУКАВИЦАМА: Џоди Комер, звезда хит серија Бела принцеза и Убити Ив, о улогама које су јој обележиле каријеру

Smatra se da je britanska glumica, nagrađena za ovu rolu Emijem i Baftom, uz još dve nominacije za Zlatni globus, sa Vilanel ponovila uspeh Nortonovog negativca Arona Stamplera iz legendarnog filma "Iskonski strah". Kostimi i perike u inteligentnoj igri mačke i miša dve ljute suparnice zaštitni su znak Komerove u jednoj od najpopularnijih serija poslednjih godina. Međutim, istog dana kada na Foksu bude startovala "Ubiti Iv", na kanalu "Epik drama", od 21.00 (četvrtkom),

Džodi Komer predstaviće nam se u još jednom "kostimiranom" hitu koji je obeležio njenu karijeru. Reč je o seriji "Bela princeza" - epskoj sagi o kompleksnim odnosima na engleskom kraljevskom dvoru u vreme legendarnih Tjudora. U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", poznata glumica otkriva nam koja to nit spaja njene dve heroine u pričama koje deli pola milenijuma.

- Vilanel i Lizi su dve potpuno različite ličnosti. Prva je borac, impulsivna, savremena akciona heroina, dok je Elizabet žena vremena koje ju je i stvorilo i naučilo da svoje planove ostvaruje u tišini. Ono što ih povezuje je moć. Obe su snažne junakinje koje svojim postupcima kreiraju sopstvenu sudbinu i kroje taj "muški" svet - poručuje na početku razgovora Džodi Komer, dodajući da ju je seriji najviše privuklo to što je "Bela princeza" vizija 15. veka ispričana iz ženskog ugla, iz pera scenaristkinje Eme Frost.

- "Bela princeza" protkana je ženskim emocijama koje je Ema predivno utkala u istorijski milje i dočarala nam jedan važan deo engleske istorije. Ovo je priča o suštinski nesrećnoj ženi, Elizabet od Jorka, čija je sudbina određena još pre rođenja - da bude kraljica Henrija Tjudora. Da li ga voli i da li je tako zamislila svoj život - to je niko nikada nije ni pitao. Njena dužnost bila je da dostojanstveno ponese prokletstvo krune - ističe Džodi.

* Koja je bila najteža bitka u kojoj je Elizabet morala da pobedi na putu ka tronu?

- Bilo ih je mnogo. Njoj je mesto kraljice bilo suđeno još kad se rodila. Njena majka je to već unapred dogovorila, i na Lizi je bilo samo da se povinuje i uradi ono što se od nje očekivalo. Međutim, dok sam se pripremala za ovaj lik, prepoznala sam se u nekim njenim karakternim crtama. Osetila sam tu njenu odlučnost, prkos i istrajnost u ostvarivanju ciljeva. Samo što su skriveni duboko pod slojevima kraljevskih manira, korseta i nametnutih očekivanja. Ona je morala da pronađe svoj način da se izbori za ono što je želela, a to je postigla velikom mudrošću. Naučila je da tišinom osvaja bitke i čuva svoju, ali i Henrijevu krunu.

* Kako se razvijala njihova ljubav? Može li se voleti neko koga su nametnuli običaji, a nije biralo srce?

- Ona nikada nije želala da se uda za Henrija. Iz dna duše je mrzela svoju majku zbog onoga što joj je uradila. Ali je na vreme shvatila da je to nešto od čega ne može pobeći i inteligentno se prilagodila, pronašavši ravnotežu između svojih interesa i očekivanja okoline. Odlučila je da poštuje porodicu i da bude odana svom suprugu. Postoji scena u trećoj epizodi kada tokom jedne svađe sa Henrijem shvata da ni on nije od života dobio ono što je očekivao i da njih dvoje, u stvari, dele istu gorku koru hleba. Tada se polako otvaraju jedno ka drugom i u tom obostranom nezadovoljstvu pronalaze ono što ih povezuje.

* Da li je Elizabet ikada zavolela Henrija?

- Čini mi se da jeste, i to kroz decu. Ona su bila njihovo nasleđe i naslednici, a za ono što će im ostaviti mogli su da se izbore samo zajedničkim snagama. Elizabet je od očajne devojke, okrenute svom nezadovoljstvu, do kraja serije postala Henrijeva stena i stub oslonca, zbog čega se i on osećao sigurnije. To je još jedna stvar koja me oduševljava kod "Bele princeze". Ona nam otkriva koliko su žene u to doba zaista bile uticajne. Iako su bile u senci vladara, one su te koje su u njihovo ime vukle odlučujuće poteze.

* U kom trenutku je Elizabet otkrila strast ka moći?

- Moć u svom izvornom obliku nikada nije bila "afrodizijak" za Elizabet. Otkrila ju je tek kasnije, i to samo kao sredstvo pomoću kog će ostvariti sigurnu budućnost za svoju decu. U "Beloj princezi" ona je predstavljena kao snažna i uticajna žena, ali ne i kao neki superjunak koji nikada ne krvari. Videćemo je i u situacijama kada je slaba, slomljena, bez kontrole, hiljadu puta će pasti i isto toliko puta ustati. Ženske emocije imaju hiljadu nijansi, a od tih niti stvorena je priča o ženi od krvi i mesa. Ona nije imuna na bol, ali ju je život naučio da mora da živi sa njim. I da se bori. Baš to je ono što razlikuje "Belu princezu" od sličnih serija.

* Možete li sebe da zamislite na kraljevskom dvoru, ili da živite u to vreme?

- Iskreno, ne. Previše je mračno i teško. Boje su prigušene, i zbog toga sve deluje mnogo manje, depresivnije i teskobno. Iako su te palate bile ogromne, sve vreme sam imala utisak kao da su jedni drugima živeli u džepovima. Nedostajala su mi prostranstva i svežina boja koje sam tokom snimanja mogla da osetim jedino na kraju dana kada bih napustila set. Uopšte, moj prvi kontakt sa tim svetom za mene je bio veoma traumatičan. U samim kostimima tih ljudi i zdanjima u kojima su živeli oseti se velika moć. Pritisak koji mogu da iznesu samo istinski snažni ljudi. Zahvaljujući ovoj seriji, otkrila sam koja je prava težina krune.

* Koja od ove dve junakinje vam je bila bliža - Vilanel ili Lizi?

- Bez mnogo dvoumljenja, to je Vilanel. Ona jeste negativac, i ubica opsednuta svojim plenom, ali sam njen način funkcionisanja mnogo mi je bliži. Kao i ja, Vilanel sve što želi rešava u trenutku. Ona je opsednuta svojim ciljem. Sa Elizabet je to ista priča, ali ona do cilja dolazi postepeno, i uz mnogo samokontrole. Kao i svaka kraljica - plen lovi u belim rukavicama. Hiljadu puta mi je kolega Džejkob Kolins Levi, koji u "Beloj princezi" tumači Henrija, skrenuo pažnju da usporim. Kazao bi mi: "Ne, to bi uradila Džodi. Ona ide okolo i dok pucne prstima stvar je rešena. To nije Elizabetin metod. Moraš se kontrolisati", i upravo taj deo bio mi je najteži. Da kontrolišem svoju dinamičnu narav. Sa Vilanel sam po tom pitanju bolje kliknula.