OTKRIĆE KOJE JE PREVAZIŠLO OČEKIVANJA: Viminacijumska flota otkriva novu istoriju Srbije, iskopani brodovi enigma i za naučnike! (FOTO)
VIMINACIJUMSKA flota drevnih brodova i čamaca pronađena duboko u tlu kostolačkih polja, daleko od Dunava, posle godinu dana je otkrila deo tajni, a ta otkrića su postavila nove zagonetke.
Foto: B. Subašić
Bliski raspored potopljenih plovila i način njihove izrade ukazali su, na prvi pogled, da su ona potonula u istom istorijskom periodu. Rezultati radiokarbonskih ispitivanja u laboratoriji Isotoptech Zrt. u Debrecinu, otkrivaju da plovila potiču iz različitih razdoblja iz intervala od oko 1.800 godina!
- Najstariji ostaci su iz prvog veka pre naše ere, što znači da se možda radi o najstarijim svedočanstvima rimskog prisustva, ili o plovilu prerimskog stanovništva - kaže arheolog dr Ilija Danković iz Naučnog centra "Viminacijum". - Neki od ostataka su iz razdoblja između 7. i 9. veka naše ere, iz koga ima vrlo malo arheoloških ostataka i svaki je veoma dragocen. Na kraju, neka plovila su iz perioda od kraja 15. do 17. veka. Naša flota daje jedinstvenu priliku da se sagleda plovidba na ovom delu Dunava u rasponu dužem od 18 vekova.
Takav zadatak prevazilazi domete samo jedne nauke, pa će biti formiran multidisciplinarni tim arheologa, paleogeomorfologa, geofizičara i istoričara koji će rekonstruisati izgled nestalih vodotokova i plovidbu u različitim periodima prošlosti. Datovanje brodova otkrilo je i da je plovni rukavac Dunava, možda i rečni tok, proticao kraj ostataka prestonice rimske provincije Gornje Mezije, na kilometar i po od današnjeg rečnog korita, od pre nove ere do pre samo 300 do 400 godina!
- Zna se da je Viminacijum bio na Dunavu, ali se smatralo da se tok pomerio mnogo ranije - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i rukovodilac naučnog projekta "Viminacijum". - U svetlu novih podataka sledi otkrivanje nove reljefne karte prošlosti ovoga kraja, ali i istorije. Viminacijumska flota ukazuje da su ovde postojala naselja o kojima nema istorijskih podataka. Ona je dokaz najvažnijeg otkrića, civilizacijskog kontinuiteta dužeg od 18 vekova. Sve to vreme ovde je neko živeo i plovio brodovima i čamcima izrađenim sličnom tehnologijom.
PADAJU STARE TEORIJE
REZULTATI ispitivanja starosti viminacijumske flote uzdrmali su uverenje da su Rimljani stigli u Podunavlje u prvom veku naše ere i u igru vratili hipotezu da su prve legije stigle pre Hrista. Čamci datovani od 7. od 9. veka, u period Seobe naroda, još su veća zagonetka. Pošto je tehnologija izrade tih čamaca ista kao i kod mnogo starijih, oni mogu da budu dokaz i da su Sloveni ovde stigli ranije. Arheolozi ne mogu da objasne zašto su sva ta plovila iz različitih perioda potonula na gotovo istom prostoru.- Tek će detaljnije analize konstruktivnih elemenata i upoređivanje sa brodovima u drugim delovima Evrope dati konkretnije odgovore na ova pitanja - kaže Danković.
Priča o viminacijumskoj floti počela je martovske noći 2020. kada je uprava površinskog kopa Drmno obavestila arheologe da je bager glodar udario u nešto veliko. Tim je izašao odmah na teren i bio zatečen prizorom: na dnu kopa se nalazila otkinuta krma broda sa veslom, a iz litice, oko 18 metara više, virio je deo brodskog trupa. Dr Bebina Milovanović, dr Nemanja Mrđić, dr Ivan Bogdanović, Mladen Jovanović, doktorandi Ilija Danković i Ljubomir Jevtović, Goran Stojić uzeli su alat, uzverali se na nestabilnu liticu i pod reflektorima bagera započeli iskopavanje. Do jutra se ukazala paluba velikog broda, dugog 15 metara i širokog 2,65 metara, konzerviranog glinom korita nepoznate isušene reke, na 7 metara ispod današnjeg nivoa tla. U okolini su pronađeni i monoksili, čamci vešto izdubljeni u deblu.
Posle otkopavanja, plovila su hitno sa kopa premeštena u kontrolisane mikroklimatske uslove, zbog opasnosti od brzog sušenja, lomljenja i deformisanja drveta. Formiran je stručni tim koji je na osnovu analiza osmišljavao najefikasniju metodologiju zaštite. Stručnjaci su veoma zadovoljni brzom reakcijom države na otkriće koje je potisnulo čak i pandemiju sa naslovnih strana i udarnih vesti. Vest koju su prve objavile "Novosti" prostrujala je kroz ceo svet, a posebnu pažnju joj je posvetio ugledni Archaeology Magazine.
- Ministarstvo kulture je odobrilo 4 miliona dinara za hitnu sanaciju brodova - kaže Korać. - Pored konzervatora, brodovima se bavi i tim arheologa Arheološkog instituta i Centra za nove tehnologije iz Beograda. U pomoć je priskočio i Institut za nuklearne nauke u Vinči, čiji su se stručnjaci vrlo predano posvetili rešavanju problema konzervacije.
INTERESOVANjE IZ SVETA
OTKRIĆE brodova i čamaca u Viminaciju je pobudilo izuzetnu pažnju inostranih stručnjaka koji su našim naučnicima ponudili saradnju. Trenutno se radi na zajedničkom projektu Arheološkog instituta u Beogradu i Centra "Kamil Žulijan" pri Univerzitetu u Marselju, jedne od najeminentnijih svetskih institucija za antička plovila. U septembru 2021. u Zadru će na Internacionalnom simpozijumu arheologije brodova i plovila, vodećem naučnom skupu ove vrste, stručnoj javnosti biti prezentovani dosadašnji rezultati o otkriću u Viminacijumu kome svetska nauka pridaje ogromnu važnost.
Flota će biti podvrgnuta gama zračenju radi eliminacije svih mikroorganizama u strukturi drveta, što će sprečiti truljenje i raspadanje. Posle toga slede konsolidacija, konzervacija i na kraju rekonstrukcija brodova i čamaca, a tek posle toga će oni moći da budu predstavljeni javnosti. U Arheološkom parku Viminacijum se nadaju da će u bliskoj budućnosti dobiti i muzej brodova.n
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"OPASNOSTI SU SVE VEĆE" Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik
PREDSTAVNICI Rusije eskaliraju situaciju, ali nema potrebe da se ljudi plaše trećeg svetskog rata, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin televiziji Rusija 24.
22. 12. 2024. u 08:36
DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca
Srpski strelac Damir Mikec pobednik je 28. međunarodnom turniru u slovenačkom Trzinu.
22. 12. 2024. u 14:05
EVO KAKO DO KARATA ZA "VEČITI DERBI": Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom
Košarkaši Crvene zvezde dočekuju ekipu Partizana u ponedeljak od 19 časova u okviru 13. kola ABA lige.
22. 12. 2024. u 14:30
ALBANCI U PANICI: "Nestaju" im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!
Kosovo je Srbija, a kod Albanaca koji južnu srpsku pokrajinu smatraju nekakvom lažnom državom - ovih dana je sve lošija situacija kada se radi o tome kako ljudi doživljavaju život na tom prostoru.
22. 12. 2024. u 15:36
NEOČEKIVANO: Alkaraz se odlučio na nesvakidašnji potez pred Australijan open (FOTO)
Pored Huan Karlosa Ferera, Karlos Alkaraz je na mesto trenera postavio i Samjuela Lopeza, pa će se njih dvojica menjati iz turnira u turnir.
22. 12. 2024. u 12:45
PREMINUO PISAC EDUARD KUZNjECOV: Jedna od vodećih ličnosti u nastojanjima Jevreja da napuste Sovjetski savez
PISAC, novinar i disident iz vremena Sovjetskog Saveza, Eduard Kuznjecov, preminuo je danas u 85. godini, preneli su izraelski mediji.
22. 12. 2024. u 15:53
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
Najnovije iz rubrike
NJEGOŠ I MADAČ - DVA POGLEDA NA ČOVEKA: Vladimir Papić upoređuje "Luču" i "Čovekovu tragediju" (VIDEO)
NA koji način Petar II Petrović Njegoš u svom spevu Luča Mikrokozma iz 1845. godine i mađarski pisac Imre Madač u svojoj dramskoj poemi Čovekova tragedija iz 1862, predstavljaju odnos čoveka, Boga i đavola - tema je zanimljive analize Vladimira Papića.
22. 12. 2024. u 22:37
NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi
VALjEVAC Saša Đurđević, sveštenik u Hramu Svetog Save u Nort Portu na Floridi u SAD, ima razloga da bude neizmerno radostan, jer je kratki dokumentarni film "Hrišćanstvo i umetnost", reditelja Nikole Mladenovića iz Niša, o akademskom vajaru Zoranu Vasiljkoviću, koji je uradio ikonu osnivača srpske crkve, prvog arhiepiskopa, prosvetitelja, diplomate i zakonodavca za ovu bogomolju, ovenčan vrednom nagradom na 11. Srpskom festivalu filma u Čikagu. Delo, kako je rečeno, upečatljivo prikazuje kako vera može da umetnički izraz transformiše u sveto iskustvo.
22. 12. 2024. u 22:35
PREMINUO PISAC EDUARD KUZNJECOV: Jedna od vodećih ličnosti u nastojanjima Jevreja da napuste Sovjetski savez
PISAC, novinar i disident iz vremena Sovjetskog Saveza, Eduard Kuznjecov, preminuo je danas u 85. godini, preneli su izraelski mediji.
22. 12. 2024. u 15:53
UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.
22. 12. 2024. u 11:04
ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“
21. 12. 2024. u 22:41
Komentari (3)