Kultura

"SLUČAJ MAKAVEJEV ILI PROCES U BIOSKOPSKOJ SALI": Reditelj Goran Radovanović uoči TV premijere filma

Ana Popadić

31. 03. 2021. u 18:23

IGRANO-DOKUMENTARNI film Gorana Radovanovića "Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali" imaće svoju televizijsku premijeru na Javnom servisu, 1. aprila u 20.12 (RTS 2). Film, koji je na 47. Festu proglašen najboljim ostvarenjem, u fokus stavlja okolnosti pod kojima su "WR: Misterije organizma" Makavejeva zabranjene za prikazivanje. Okosnicu čine četiri audio trake tajno snimljene 1971, a nakon projekcije "Misterija organizma" u novosadskom bioskopu "Arena". Uprkos velikom uspehu u Kanu, Makavejevljev film izazvao je burne reakcije u partijskim krugovima a nakon ove rasprave zabranjen je u jugoslovenskim bioskopima.

СЛУЧАЈ МАКАВЕЈЕВ ИЛИ ПРОЦЕС У БИОСКОПСКОЈ САЛИ: Редитељ Горан Радовановић уочи ТВ премијере филма

- Ovaj film nedvosmisleno pokazuje da je pozicija umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji bila deo sistema. Problem nastaje kada neko ko je unutar sistema naruši ustaljeni poredak proskribovanih i očekivanih vrednosti. Dušan Makavejev je bio umetnik koji je definitvno "probijao" tadašnje granične društvene i umetničke vrednosti. I po tome bi mogao da se svrsta u onaj krug umetnika levičarske provenijencije koji su svoja ubeđenja crpli iz posleratnih globalnih levičarskih shvatanja u širokom luku od Frankfurta do Njujorka (Horkhajmer, Lukač, Frojd, Rajh, Markuze, Adorno) - kaže, za "Novosti", Goran Radovanović.

Ovakva shvatanju su, dodaje reditelj, postala osnova kritičkog odnosa Makavejeva ne samo prema tadašnjem sovjetskom već i jugoslovenskom sistemu.

- Naravno, kada se takva ličnost kakav je bio Makavejev susretne sa jugoslovenskim komunističkim nasleđem, poprilično obojenim domaćim revolucionarnim ali ipak suštinski sovjetskim iskustvom proskribovanih vrednosti koji počivaju na populizmu, tradicionalizmu, patrijarhalizmu - dolazi do loma. S jedne strane je Makavejev koji, oslanjajući se na Lukača i Rajha, govori o novom revolucionarnom čoveku i totalnoj umetničkoj slobodi, a sa druge strane je govornik, socijalistički "drug koji je dao deo svoga tela za uspeh Revolucije" koju, naravno, izjednačava sa kultom ličnosti Josipa Broza.

Na skupu u novosadskoj Areni govorio je i sam Makavejev. Reditelja pitamo može li umetnik odbraniti svoje delo ako druga strana kaže: "imamo pravo da u našoj demokratskoj zajednici zabranimo ono što nam se u ovoj zemlji ne sviđa"?

- Taj govornik nije rekao ništa novo, već je javno obelodanio ono što je i zapisano u Ustavu socijalističke Jugoslavije koji je počivao na jedopartijskom sistemu i kultu ličnosti Josipa Broza Tita. Makavejev, naravno, nije dovodio u pitanje kult doživotnog Predsednika tadašnje zemlje, označivši sebe i kao njegovog iskrenog sledbenika, ali je vrlo ispovedno i nadahnuto govorio o stvarima koja se tiču više utopijskog nego realnog doživljaja sveta: revolucija kao kolektivna pa i seksualna energija, teorija radničkog samourpravljanja, feminizam, slobodna ljubav, novi slobodni čovek... Tadašnjim rečnikom mogli bi zaključiti da su se sukobile dve struje: dogmatska i avangardna. Naravno, za treću struju u tom sistemu vrednosti tada nije bilo ni primisli da bi ona uopšte mogla i postojati. Dakle, titoistički pluralizam, ma koliko bio liberalan u odnosu na sovjetski, postojao je samo u okviru jedne partije i jedne ideologije.

"Slučaj Makavejev" vraća nas u vreme kada se sudilo filmu. Da li smo uopšte odmakli od ovakvih "procesa"?

- Svako novo delo koje je inovativno nosi u sebi i klicu sukoba. Naravno, ne nužno političkog kakav je bio ovaj. Ali ovo suđenje filmu Dušana Makavejeva je bilo političko jer tadašnji socijalistički sistem vrednosti nije prepoznavao drugu vrstu sukoba. Što govori da je reč o klasičnom totalitarnom sistemu koji i elementarnu estetsku činjenicu posmatra kroz prizmu političke podobnosti. Današnja politička korektnost takođe pokazuje svoje totalitarno uporište. I ona bi da sudi filmu koji se ne uklapa u današnje vrednosti, pri čemu, umesto kulta marksističke ideologije i revolucionarnog nasleđa, nastupa univerzalni spektar ljudskih i manjinskih prava. Dok se Makavejevu sudilo zbog "upotrebe preterane slobode i široko shvaćenih revolucionarnih vrednosti", danas nije nemoguće zamisliti da se sudi delu u Holivudu koji ne poštuje stroge vrednosti savremene političke korektnosti.

Da li se srpska kultura odužila Makavejevu?

- Kao reditelj koji se u svom ranom stvaralaštvu nadahnjivao delom Dušana Makvejeva, pokušao sam da mu se odužim. Eto, otuda ovaj film uprkos mnogim preprekama uključujući i one ideološke prirode (i to u ovom vremenu!). Žao mi je samo što nisam uspeo da realizujem jednu veliku multidisciplinarnu retrospektivnu izložbu u Jugoslovenskoj kinoteci o delu Makavejeva. Dok je još bio živ, upoznao sam ga sa idejom da kao član UO Kinoteke pokrenem inicijativu da najveća, svečana sala ovog filmskog arhiva ponese njegovo ime. Direktor Kinoteke je to oberučke prihvatio. Današnja "Sala Makavejev" je dokaz prisutnosti dela Dušana Makavejeva u srpskoj kinematografiji i kulturi. Što se tiče drugih aspekata na relaciji srpsko društvo - Makavejev, o tome ne znam mnogo, niti mogu da sudim. Sigurno je da je posle njegovog povratka u zemlju trebalo biti tretitran kao neupitna vrednost i u tom smislu mu je morao biti ponuđen blanko projekat dok je još bio u stvaralačkom naponu - zaključuje Radovanović.

INTERESOVANjE NA ISTOKU

Radovanović sa žaljenjem primećuje da je i recepcija dela Makavejeva na Zapadu utihnula:

- Stekao sam utisak da se smanjeno interesovanje za ovog našeg stvaraoca uklapa u trend sve nižeg interesovanja za hladnoratovsko vreme i disidenstvo kao takvo. Interesantno je da se "Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj Sali" najviše prikazivao na Istoku (Tajvan, Hong Kong, Turska, Rusija, Rumunija, Grčka") kao i u regionu (Hrvatska, Slovenija, Bosna, Crna Gora). Što se Srbije tiče, Makavejev nam je ostavio ogromno filmsko nasleđe: filmski jezik kao iskričavu igru i večiti eksperiment u režiji i montaži.