INTERVJU Tamara Aleksić: Kraljica Marija mi je pojačala želju da budem bolji čovek
GLUMICU Tamaru Aleksić (28) prvi put pred kamere postavio je reditelj Zdravko Šotra. Bilo je to pre deset godina u projektu "Šešir profesora Koste Vujića".
Kasnije, uloga Lenke Dunđerski u Šotrinom filmu i seriji Santa Maria della Salute donela joj je nagradu "Carica Teodora" 2017. godine. Danas, ponovo kao Šotrina inspiracija, glumica prihvata još jedan veliki izazov u karijeri - lik kraljice Marije Karađorđević u seriji "Aleksandar od Jugoslavije" (Nova S, ponedeljkom, od 21.00)
Tamara je zbog uloge ofarbala kosu u smeđu boju, ugojila se sedam kilograma, išla na časove rumunskog i francuskog jezika i prvi put sela za volan, otkriva u razgovoru za "TV novosti":
- Marija je bila beskrajno inspirativna jer mi je pojačala želju, koja postoji u svakom od nas, da budem bolji čovek. Humanitarni rad kojim se bavila, ophođenje prema ljudima, način rešavanja kriznih situacija, zaštitnički odnos prema deci, suprugu, ali i narodu... Marija nije bila skandalozna, ali je i dalje bila svoja, što u svakom vremenu zahteva hrabrost. Sve je to čini izuzetno intrigantnom.
* Koliko vam znači poverenje koje vam je Šotra ponovo ukazao?
- Njegovo poverenje mi je veoma značajno, ali me i plaši. Nekada pomislim da Šotra u mene više veruje nego što verujem sama. Ali, ujedno te i okuraži što takav čovek ima pozitivno mišljenje o tebi. To poverenje nije samo potvrda glumačkog, već i ljudskog. A zaista je čast kada dolazi od nekog ko je ispisao istoriju naše kinematografije kao autor filmova i serija "Idemo dalje", "Više od igre", "Priče iz radionice", "Obraz uz obraz", "Mostarske kiše", "Lajanje na zvezde", "Zona Zamfirova"...
PAORKA-RATNICA
* PORED rada na "Aleksandru od Jugoslavije", igrali ste i u trećoj sezoni uspešne inostrane SF serije "Predstraža". Kakvo je bilo ovo iskustvo?
- Divno, radno i izazovno. Paralelno sam igrala dostojanstvenu, mudru, staloženu kraljicu i paorku-ratnicu u epskoj fantastici, sa divnom ekipom koju su činili Srbi, Englezi, Amerikanci i Australijanci. Od tada sam imala sreće da učestvujem i u snimanju četvrte sezone, koju smo završili pre neki dan.
* Poznato je da se kraljica Marija sve vreme bavila dobrotvornim radom. Čak i kada se posle Drugog svetskog rata obrela u Londonu, slala je pomoć potpisujući se kao Marija K. Đorđević. Šta će publika još moći da sazna o njoj?
- Kraljica Marija bila je zadivljujuće kompleksna osoba. Mnogo toga će se otkriti o njoj tokom serije, ali znajte da je to samo vrh ledenog brega. I njeno porodično stablo dovoljno je intrigantno, a kamoli njen život. Rođena je u Goti, kao druga ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Prvog i kraljice Marije od Edinburga. Potomak je i ruske kraljevske dinastije Romanov i engleske kraljice Viktorije. Bila je u rodbinskim odnosima sa svim kraljevskim kućama u Evropi. Govorila je engleski, nemački, francuski, rumunski, a ubrzo nakon udaje naučila je i srpski. Prvi put kada je došla u Srbiju, popela se sa Aleksandrom na balkon da se predstavi srpskom narodu. Obratila se na srpskom rečima: "Ja vam od srca blagodarim". To je znak ozbiljnog kraljevskog pedigrea, osobe koja zna kako treba da se ponaša i koliko je to bitno narodu kojem je udajom pripala. A i suprugu, kao znak poštovanja, ljubavi i političke podrške.
* Na snimanju ste nam poverili da vam je najveći izazov bio kraljičin neobičan izgovor srpskog i da pred svaki kadar imate strah. Kako ste ga savladali?
- Ne znam. (smeh) Imala sam sreće da je moja divna profesorka imala volje i vremena da mi pomogne, jer ne postoji snimak na kojem se čuje kako Marija priča. Marija je rođenja u Nemačkoj, školovala se u Engleskoj, vratila se u Rumuniju za vreme Prvog svetskog rata da sa majkom leči ranjenike, a sa Aleksandrom je razgovarala na francuskom. Kada su se verili, odmah je počela da uči srpski i insistirala je da se služi samo njime. Smatrala je da jedna kraljica mora da zna jezik kojim govori njen narod. Uz pomoć moje profesorke pokušala sam da dočaram, kroz epizode i vremenski protok, postepeni napredak u Marijinom govoru. Bilo je teško jer smo pokušali da sačuvamo nedefinisan akcenat koji joj je ostao od svih jezika koje je govorila. Te varijacije u govoru bile su mi najveći izazov, jer je trebalo uhvatiti nit autentičnosti, a da izgovor bude razumljiv.
* Marija je zavolela usamljenog Aleksandra i bila mu uteha u teškim i istorijskim izazovima. Kako biste opisali njihov odnos?
- Mislim da je uzajamno poštovanje osnova. To poštovanje je došlo iz Aleksandrovog saznanja da će mu ona biti partner, u svakom smislu. Marija je vodila računa o njemu, bila mu oslonac i politička podrška. Aleksandar je ostao bez majke kada je imao dve godine i vapio je za nežnošću. Marija je to osetila kada su se upoznali na rumunskom dvoru i proradio je njen razvijen majčinski instinkt. Upoznala je čoveka koji je proživeo Balkanske ratove i povlačenje preko Albanije tokom Prvog svetskog rata, koji je pobeđivao sopstvene bolesti, koji je sahranio isuviše ljudi tokom svega toga i koga je vodila ideja za koju je bio spreman da umre. Mislim da je Marija pristala na udaju, pored odgoja i poznavanja dužnosti, zbog strasti koju je Aleksandar gajio prema političkoj ideji, ranjivosti koju nije hteo da pokazuje, a bila je vidljiva, i njegove duhovitosti uprkos svemu. Među njima se rodilo i razvijalo poštovanje i ljubav.
ŠKRIPA GUMA OLDTAJMERA
* KAKO je izgledala prva vožnja oldtajmerom na snimanju "Aleksandra od Jugoslavije"?
- Izazovno, ali sa velikom satisfakcijom. Zdravko Šotra je hteo da se vidi da je Marija bila jedna od prvih žena vozača, neko koga nije bilo strah da sama vozi, tada od Pariza do Beograda. Tražio je da u kadar uđem uz škripu guma. Tako je i bilo.
* Radnja serije odvija se pre stotinak godina, a neki od aktera, poput Aleksandra, veruju u Jugoslaviju, jedinstvo... Koliko će se današnji gledaoci prepoznati u njima?
- Kada je politika predstavljena sa namerom ujedinjavanja ljudi, kao što su činile politike kralja Aleksandra i kasnije Josipa Broza Tita, ljudi reaguju na to. Ja sam odgajana na principima da nikoga ne treba diskriminisati zbog veroispovesti, nacionalnosti, boje kože, seksualnog opredeljenja ili bilo čega drugog i zato sam za zajedništvo, a ne razdvajanje. To mi je i logično i jedino ljudsko.
* Istakli ste već da vam je mnogo značilo što je vaš višegodišnji prijatelj Ljubomir Bulajić igrao Aleksandra, a imali ste scene i sa mnogim drugim glumcima. Sa kime vam je bilo najlepše u kadru?
- Sve kolege veoma cenim. Mnogo sam ih zavolela i postali su deo mog života i kao prijatelji. Uvek je najveće zadovoljstvo biti u kadru ili na sceni sa Vlastom Velisavljevićem. Svaki susret sa njim je čista čarolija. Instant kurs dobrote i duhovitosti.
* Ponekad starije kolege umeju nenametljivo, bez direktnog davanja saveta, da uče mlađe glumce. Od koga ste "krali" glumački zanat?
- Od svakog kolege, ali i od ljudi iza kamere, od snimatelja, tonaca i majstora svetla, preko kaskadera i organizatora, do montažera i scenarista... Verujem da kroz život možete da učite od svakog čoveka, samo ako dobro posmatrate.
* Aktivni ste i u pozorištu, koje je intimno, a mnogi kažu da ne postojite ako niste na televiziji. Kako vi gledate na to?
- Ne slažem se. I film i pozorište su magija koja vas uvuče u priču, samo je forma drugačija. Podjednako volim i jedno i drugo. Trenutno imam probe za predstavu "Demokratija", po tekstu Josifa Brodskog, u Beogradskom dramskom pozorištu, i svaki dan radosna odlazim na posao. Jedva čekam da sa publikom podelimo to na čemu radimo Ozren Grabarić, Ivana Nikolić, Gabor Pongo, Arpad Mesaroš i ja, pod vođstvom reditelja Veljka Mićunovića i dramaturga Slobodana Obradovića.
* Kada ne dočaravate druge likove i njihove živote, čime ispunjavate svoj?
- To je veoma dobro pitanje, na koje ću moći da vam odgovorim za nekoliko meseci, kada budem napravila prvu pauzu posle dužeg vremenskog perioda. (smeh)
Preporučujemo
RITUALNO UBISTVO NA DEDINjU: Uskoro serija po romanu "Deca zla" Miodraga Majića
03. 03. 2021. u 12:26
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
"ODVELI SU ME U ŠATOR, ODUZELI PASOŠ" Naša pevačica oči u oči sa Gadafijem: "Nisam bila svesna šta se dešava"
PEVAČICA je bila veoma mlada i nije bila svesna šta se dešava...
16. 12. 2024. u 09:20
Komentari (0)