Kultura

UMETNOST JE STVARALA OD SVEGA ŠTO JE DOTAKLA: Retrospektivna izložba slikarke Mire Brtke (1930 - 2014) u Muzeju grada Beograda

Miljana Kralj

16. 03. 2021. u 13:33

U PROSTORU Muzeja grada Beograda, u Resavskoj 40b, oko tri stotine eksponata, zaokružiće priču o svestranoj umetnici Miri Brtki (1930-2014), sa osvrtom na njeno likovno stvaralaštvo, ali i na kreativnost koju je ispoljila kao filmska režiserka, kostimografkinja, aktivistkinja.

УМЕТНОСТ ЈЕ СТВАРАЛА ОД СВЕГА ШТО ЈЕ ДОТАКЛА: Ретроспективна изложба сликарке Мире Бртке (1930 - 2014) у Музеју града Београда

Retrospektivnu postavku nazvanu "Refleksije", posvećenu autorki koja je bila jedan od nosilaca novih tendencija u srpskoj savremenoj umetnosti druge polovine prošlog veka, organizuje fondacija sa njenim imenom i Muzej grada Beograda, a biće otvorena od 17. marta do 21. aprila.

Na jednom mestu biće tako sakupljeni odabrani radovi nastali tokom pedesetogodišnje karijere, od 1964, kada je imala prvu samostalnu izložbu u Rimu, do retrospektive "Nestabilne ravnoteže", priređene u MSUV, 2012. godine. Izložba će prikazati neka od njenih najreprezentativnijih dela, poput serije slika u duhu postenformela, ali i ostvarenja u kojima se bavila istraživanjem svetlosti i boje, sarađujući sa grupom Illumination, pod mentorstvom japanskog umetnika Nobuja Abea. Deo postavke je i ciklus "Belih slika", za koje su karakterestične geometrijske forme, kao i dela iz serije "Lineari" i "Čisto slikarstvo".

Na autentičan način, ova umetnica koristila je različite materijale - papir i tekstil, stvarala kolaže, asamblaže, objekte. Bavila se i skulpturom, a izložba obuhvata njene vajarske radove, od onih malog formata, do monumentalnih. Reč je o ciklusima, "Akumulacije", "Crvena skulptura", "Linearna skulptura", "Metamehanike", "Spolja-iznutra".

Unikatne "Mirine haljine"

PORED slikarstva, kolaža i skulpture, pozorišne i filmske režije, scenografije, kostimografije, animiranog filma, uspešno se bavila i modom (unikatne "Mirine haljine") i vezom. U ciklusu "Radovi s vezom" sarađivala je sa svojim sunarodnjakinjama, tkaljama - Slovakinjama. Osnovala je i umetničku asocijaciju "Biro bunker" u Staroj Pazovi.

Rođena u slovačkoj porodici u Novim Banovcima, gimnaziju, a potom i studije režije na Akademiji za pozorište i film završila je u Beogradu 1953. da bi u Rimu diplomirala na Akademiji lepih umetnosti, deceniju kasnije. Njeni slikarski počeci, sredinom šezdesetih godina 20. veka, odvijaju se u atmosferi italijanske umetnosti perioda "posle enformela", a od 1966. prelazi na kolorističku apstrakciju u slikama, kolažima i temperama na kartonu.

Prve samostalne izložbe u Jugoslaviji imala je u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1971. godine, iako je veze sa beogradskom umetničkom scenom uspostavlja učešćem na Trijenalu 1967. i Oktobarskom salonu 1968. godine.

Bila je predana stvaralaštvu do poslednjeg daha, uprkos velikoj, ličnoj životnoj tragediji, koja ju je zadesila sredinom devedesetih: snimajući prve kadrove filma "Suton nad Beogradom", njen suprug režiser Dragan Kresoja, i sin, kamerman, Miloš Stefan Kresoja, poginuli su u helikopterskoj nesreći, na ušću Save u Dunav.

Radovi ove umetnice nalaze se u javnim zbirkama, poput Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Sarajeva, galerijama i muzejima u Trentu, Rimu, Istanbulu, kao i u privatnim kolekcijama. Skulpture Mire Brtke postavljene su u javnim prostorima u Vršcu, Kikindi, Apatinu, Staroj Pazovi, a o njoj je snimljeno više filmova i televizijskih emisija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - Imao je osećaj za to

Svet

0 15

MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"

BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.

21. 11. 2024. u 11:45

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32