TV KRITIKA - POVEST O SLOBODI I NESLOBODI: TV serija "Kaljave gume", autor Mia Ćertić, Easy E - RTS, 2021.

Božidar Zečević

06. 03. 2021. u 13:11

OVU seriju, koja nekako "iskače" iz produkcijske i tematske šeme RTS nije jednostavno žanrovski odrediti: reč je o društvenoj drami lakih tonova, recimo komediji, sa primesama drugih žanrova.

ТВ КРИТИКА - ПОВЕСТ О СЛОБОДИ И НЕСЛОБОДИ: ТВ серија Каљаве гуме, аутор Миа Ћертић, Easy E - RTS, 2021.

Foto V. Danilov

Tema je život starije Beograđanke Vesne (uvek prirodna i ubedljiva Gorica Popović), koja posle smrti muža odlazi u posetu sinu, snaji i unucima u Južnu Kaliforniju. Ovo je, u stvari, drama o usamljenosti "trećeg doba", na razmeđi dva sveta - Evrope i Amerike. Već sama ta ideja je prilično neobična.

Gospođa Vesna, dugogodišnji orkestarski umetnik iz "srednje klase" veruje da će prevazići ovaj "kulturni šok", jer odlazi među svoje, ali i tečno govori engleski, što će joj pomoći da lakše prevaziđe početne teškoće i uklopi se u novu sredinu. To joj samo tako izgleda dok izbliza ne upozna američki život, običaje i mentalitet jedne druge planete, koja je u velikoj meri promenila i njenu decu. Zatim se okreće "unutrašnjoj Americi", komšinici Peti i lokalnom miljeu jedne tipične "plaze" u Pasadeni i vrlo brzo otkriva da će morati da se i sama menja i prilagođava. To je i nazanimljiviji deo ove priče.

"Amerikanizovanje Vesne" je, zapravo, paralelna tema ove serije i otud njena žanrovska višeslojnost. Prve dve velike promene tiču se Mekluanovih "produžetaka": automobil, kao ekstenzija ljudskih nogu (život bez automobila u Kaliforniji je praktično nemoguć!) i kompjuter kao produžetak naraslih potreba za komunikacijom. Vesna obe stvari doživljava kao pitanja lične slobode. (Recimo, naročit problem u Americi predstavlja otvaranje tekućeg računa u bilo kojoj banci, bez obzira na količinu novca koju klijent hoće da uloži.

Bez vozačke dozvole i socijalne kartice Vesna ne može da otvori račun, osim ako za nju ne garantuje neki dugogodišnji pozitivan klijent iste banke. Nemaš račun, nemaš identitet, nemaš kartice, a to je u SAD ozbiljan problem. Itd).

Kompjuter, koji u Beogradu nije koristila, otkriva joj svet globalnog sela u kome obitavaju njen sin (softverski inžinjer) i njegova porodica. Alatke interneta, koje brzo nauči da koristi uvlače je vremenom u potpuno neočekivanu emotivnu vratolomiju, ali i sukob sa sinom, koji ne odobrava njenu skajp-intimu sa "seljoberom" iz neke nedođije u Luizijani!

Sve je različito u Americi. Male stvari, koje su taman zapretile da će pojesti preostatak Vesninog života, donele su iznenadne promene: "penzionerka" se - zaljubila! Ima li lepše i veće stvari u trećem dobu? Ko bi se odlučio da posluša srce i zaputi se da živi sa nepoznatim čovekom u baruštinama Misisipija, kao što čini naša srčana Beograđanka? U "malim" a tako "velikim" stvarima otkrivaju se strast života i izazovi novog iskustva; istinska, celog života slućena samosvojnost, koja je tek sada blizu. Ima li šta ljudskije od ovakvih želja?

Tako smo došli do prave teme ove TV serije; povesti o slobodi i neslobodi. Vesnu Amerika neće osloboditi, štaviše, zapretiće da je sasvim zatvori. Na kraju će je naučiti da se povinuje, što je tužni ishod Vesnine avanture, mada otkriva sledeće veliko ogledalo tamošnje realnosti, koja je danas tako daleko od negdašnjeg "sna".

Zahvaljujući principu autoriteta, koju u seriji zastupa Vesnin sin Stefan (tipični američki "japi" iz masovnog činovničkog sloja sa perspektivom potpunog uklapanja u civilnu, da ne kažemo "političku korektnost" po svemu prepoznatljivog američkog podanika "duboke države"), Vesna vremenom gubi volju za pobunom i vraća se u svoj podređeni svet. Da li će se u njega sasvim utopiti, još ne znamo.

Dramaturgija "Kaljavih guma" satkana je, dakle, od "malih stvari", jednostavnih situacija i odluka, pri čemu se vešto otkriva jedan realni, istinit karakter. Drama univerzalne slobode leži u podtekstu celog ovog narativa i to je najveća vrednost do koje smo došli indirektnim putem, bez velikih gesta i preživljavanja, onako kako se u životu najčešće i događa.

Bar jednom u svom životu, Vesna je bila na pragu svoje slobode i lepote izbora. Dovoljno. Ne mora se sve rešavati u dramskom klimaksu, istina ostaje negde na pola puta, u sukcesiji nagoveštaja i nedorečenih elipsi. Susret američkih i srpskih glumaca bio je takođe prirodan, spontan i ubedljiv (režija Miodrag Ćertić). Jedna neobična priča koja je opravdala svrhu, sa autorima koji nisu uvek bili dosledni svojoj realističkoj matrici (s tim u vezi, "pojava duha", koja zbunjuje dramske stvaraoce još od Šekspiroog doba, mogla se izbeći, ali nije veliki greh).

Sve zajedno deluje kao zanimljiv eksperiment, nešto sasvim originalno u poplavi stereotipa i "prvih lopti" standardne televizije. Ne zanimaju svakog problemi amerikanizacije, ali je pitanje slobode u suštini isto i traži ljudski odgovor.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (4)

SINER JE BOLJA VERZIJA NOVAKA ĐOKOVIĆA: Čuveni trener šokirao teniski svet