KNJIŽEVNA KRITIKA: Putokaz kulturi
JANA M. Aleksić, Kulturna ideologija Milana Kašanina, Institut za književnost i umetnost
Foto: Privatna arhiva
U knjizi "Kulturna ideologija Milana Kašanina" Jana M. Aleksić analizirala je književni postupak, estetičke i književnoistorijske ideje ovog izuzetnog intelektualca čije je mesto u našoj kulturi, a nakon društveno-političkih turbulencija svake vrste u vreme njegovog kompleksnog i disperzivnog kulturnog delanja, pa i kasnije, konačno utvrđeno. Jana M. Aleksić doprinela je tome ne samo ovom knjigom, već i svojom doktorskom disertacijom u celini.
U ovoj knjizi ona je sistematizovala Kašaninov književnokritički opus i uobličila njegovu književnu misao. Osobito je dragoceno što je istakla neka od Kašaninovih najvažnijih načela koja bi trebalo, po našem smatranju, da postanu dragocen putokaz i savremenoj, upravo aktuelnoj, književnoj kritici i književnosti, kulturi uopšte.
Jana Aleksić uočava prirodu i pojedinačne karakteristike Kašaninove kritičke misli, uviđa njenu divergentnost, pa i antinomičnost, i na osnovu toga prezentuje nam njegovu kulturnu ideologiju čija je osnova "dijahronijsko i sinhronijsko sagledavanje umetničkih pojava, profilisanih na kulturnoj politici, kao i na društvenom angažmanu u stvaranju i radu značajnih kulturnih institucija".
"Kašaninovo stanovište nacionalno je utemeljeno, ali kosmopolitski razmahnuto", konstatuje Jana Aleksić. Ono je rezultat dubokog, suštinskog Kašaninovog poniranja u stvaralačke i duhovne tokove nacionalne kulture, kao i razumevanja dinamičnog odnosa između duha naroda i duha epohe, ali i poznavanja inostranih kulturnih prilika i funkcionisanja institucija, a u funkciji preuzimanja valjanih strategija radi afirmacije, ali i očuvanja nacionalnog kulturnog blaga i unapređivanja rada kulturnih institucija.
Prateći delikatnu metodologiju Milana Kašanina, Jana M. Aleksić registruje konstantnu osetljivost i protivrečnost pitanja kulturnog obrasca - jednog od najznačajnijih pitanja svake kulture.
Kako bi u potpunosti pokazala njegovu kompleksnost i značaj, kao i u odnosu na to specifičnu poziciju Milana Kašanina u različitim ideološkim epohama, Jana M. Aleksić u ovoj naučnoj studiji polazi od brojnih sagledavanja stranih i naših naučnika iz različitih oblasti humanistike u vezi sa svim fenomenima bez kojih se ne može razmatrati ni pitanje kulturnog obrasca. To su: ideologija, kultura, kulturna ideologija, inteligencija, habitus, nacija, nacionalizam, kulturni krug, obrazac kulture, kultura sećanja.
Dalje se u knjizi upoznajemo sa značajem poznavanja bića nacionalne kulture, onoga što čini njenu specifičnost, ali i univerzalnost. U vezi s tim autorka ističe sve ono što je i Milanu Kašaninu bilo važno - značaj tradicije, tj. kulturu kao zajedničku tekovinu naroda, ne tek pojednca, koja se prenosi s kolena na koleno, a koja u sebe uključuje zavet ili kult predaka, predanje i obrazovanje. U vezi s tim nacionalno osećanje razume kao mehanizam pribliižavanja i ujedinjenja ljudi u istorijsku zajednicu i ističe da je potreba za poznavanjem i negovanjem tradicije nasušna potreba humaniteta, a u vezi s kulturnim identitetom ističe stav našeg eminentnog antropologa Bojana Jovanovića koji kaže da je kulturni identitet zapravo "realitet" i "integritet" po kojem pripadnici određenih istorijskih zajednica opstaju u svojim posebnostima.
U knjizi se, pored kulturnih i stvaralačkih nastojanja i dometa Milana Kašanina upoznajemo sa očekivanim karakteristikama nosilaca kulture, dakle kulturne elite. Ti, i ne samo ti, segmenti knjige osobito nam znače jer smo na osnovu njih u mogućnosti da pouzdano utvrdimo specifične razlike između onoga što elita zaista jeste i između takozvane naše elite danas koja je, nažalost, devastirala i neke nasleđene kulturne tekovine, ali i intitucije od najvišeg značaja. Na izvesne opasnosti odnarođavanja elite ukazala je i sama autorka:
"Postoji opasnost da se kulturna elita društveno izoluje, otuđi od društva, što vodi ka stvaralačkoj dekadenciji, presahnjivanju stvaralaštva, kao i onemogućavanju demokratizacije kulture. Nosioci kulture valjalo bi da iznova obnavljaju svest o služenju, a ne o privilegovanosti."
Navedeni segment samo je jedan od primera aktuelnosti ove knjige koja nam je omogućila da se u svemu što je značajno za kulturu i naš kulturni identitet uporedimo s nazorima Milana Kašanina.
Preporučujemo
KNjIŽEVNA KRITIKA: Nadmoć ljubavi i dobra; Saša Radojčić, "To mora da sam takođe ja"
22. 12. 2020. u 18:28
KNjIŽEVNA KRITIKA: Minijature velegrada - Vasa Pavković, "Eho Beograda"
15. 12. 2020. u 17:11
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"OTAC U ZATVORU, ISTERALI NAS NA ULICU" Tragična ispovst Voje Brajovića: "Bio je izložen strahovitim torturama"
PROSLAVLjENI glumac Voja Brajović je svojim talentom oduševljavao širom Jugoslavije, nakon velike uloge u "Otpisanima", popularnost je stekao i u kultnoj seriji "Bolji život", gde je tumačio lik profesora Terminatora.
16. 02. 2025. u 16:07
"SKUPILI PRNjE, PA PRAVAC SRBIJA" Alen se iz Švajcarske vraća u domovinu: "To je luda kuća, muško dete da se u vrtiću obuče u žensko"
ALEN Pongrac, poreklom iz Apatina, koji je godinama gradio život u Švajcarskoj, odlučio je da se sa suprugom i dvoje dece vrati u Srbiju, uprkos svemu što je u inostranstvu stekao.
16. 02. 2025. u 12:27
"BILI SMO UBEĐENI DA JE DUŠAN DOBAR IGRAČ, ALI...": Bivši fudbaler Juventusa ne veruje u Vlahovića
Đankarlo Maroki, nekadašnji as Juvea komentarisao je stanje u torinskom velikanu.
15. 02. 2025. u 18:20
BURA SE NASTAVLjA! Da li je moguće? Evo šta će biti sa ATP listom posle sramnog "kažnjavanja" Sinera koji je priznao doping
Teniski svet je potresla informacija da je Janik Siner bio pozitivan na doping testu. I to dvaput. U aprilu 2024. je on saznao da je "uhvaćen na delu", a potom se branio daleko od očiju javnosti, jer je čitava stvar nekim čudom bila zataškana i niko osim najužih Sinerovih saradnika i onih koji su vršili istragu o tome nisu ništa znali. Kada je za to saznao čitav svet - već je bio oslobođen optužbi. Potom je Svetska anti-dopint agencija (VADA) podnela žalbu, a onda se desio šok-obrt. I, on će za posledice imati i promene na ATP listi.
16. 02. 2025. u 12:23
ŠEŠELj O PODELI ANTARKTIKA: Tri moćne sile prave dogovor?
Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj smatra da bi SAD trebalo da pritisne Japan da Kini vrati Okinavu, a da ostaje da bude podeljen Antarktik.
16. 02. 2025. u 15:36
"NE VERUJEM VIŠE U ČIST SPORT": Švajcarski teniser razočaran zbog blage kazne za Janika Sinera
Kao bomba je odjeknula vest da je janik Siner napravio dogovor sa VADA i prihvatio suspenziju na tri meseca zbog situacije sa dopingom.
15. 02. 2025. u 16:00
PUBLIKA BILA ŠOKIRANA VENSOVIM IZLAGANjEM: Spomenuo i izbore u Rumuniji, sasuo Evropi istinu u lice
UČESNICI Minhenske bezbednosne konferencije slušali su govor potpredsednika SAD Džej-Di Vensa gotovo bez aplauza, pokazuje snimak prenosa njegovog nastupa na sajtu Bele kuće.
14. 02. 2025. u 17:34
OTKRIVEN UZROK SMRTI SRPSKE PEVAČICE: Preminula u kolima Hitne pomoći
JASNA Bošnjaković, pevačica i nekadašnja učesnica šoua „Nikad nije kasno“, preminula je iznenada u 48. godini, na putu ka bolnici.
12. 02. 2025. u 16:05
RASKRINKAO ESTRADU: Pronađena knjiga Saše Vidića
MODNI kreator Saša vidić preminuo je 23. aprila 2023. godine. Radio je kao stilista mnogih ličnosti, a sa nkima je bio toliko blizak da su mu poveravali svoje najintimnije trenutke iz života.
16. 02. 2025. u 11:54
Najnovije iz rubrike
"NA SUNČANOJ STRANI" ANATOLIJA IVAKINA: U Kući Đure Jakšića izložba radova ruskog umetnika
U KUĆI Đure Jakšića 19. februara biće otvorena izložba Anatolija Ivakina "Na sunčanoj strani".
16. 02. 2025. u 06:45
„ZMAJA“ SANJA SVAKO KO PIŠE POEZIJU: Veroljub Vukašinović, laureat najstarijeg priznanja Matice srpske (FOTO)
PLEJADI naših najvećih savremenih pesnika koji su svoje delo overili najprestižnijom i ujedno našom najstarijom poetskom nagradom koju je Matica srpska u Novom Sadu ustanovila 1953. godine, pridružio se i Veroljub Vukašinović, plodan i višestruko nagrađivani pisac.
15. 02. 2025. u 17:08
PERFORMANS "REZONANTNA KAPIJA": Dijalog između ambijentalne muzike i vajarskog dela u Muzeju "Cepter"
U OKVIRU izložbe "Konzervirano sunce" Ivana Gračnera u Muzeju "Zepter", muzičar Igor Malešević u nedelju, 16. februara, izvodi eksperimentalnu ambijentalnu muziku koja ulazi u direktan dijalog sa vajarskim delima, otvarajući "rezonantnu kapiju" između zvuka i forme.
15. 02. 2025. u 06:30
PREMINUO ČUVENI HOLIVUDSKI GLUMAC: Sa Edi Marfijem glumio u kultnom filmu
REPER i holivudski filmski glumac Džin Alen ((Gene Allen) preminuo je u 63. godini. Zvezda, čije je srednje ime bilo „Groove“, iznenada je preminuo kod kuće, ostavljajući svoju porodicu u šoku, prema navodima.
14. 02. 2025. u 22:18
PLAVA VENČANICA U "VOGU": Model Milene Pavlović Barili na naslovnici čuvenog časopisa u MSUB
U OKVIRU izložbe "Dualnost Milene Pavlović Barili" u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, 15. februara, biće izložen originalni primerak časopisa "Vog" objavljen 1. aprila 1940. godine, za čiju naslovnicu je Milena Pavlović Barili uradila čuveni model plave venčanice.
14. 02. 2025. u 18:37
Komentari (0)